Napadi panike-anksioznost

Posle mnogo postova o mojim ličnim iskustvima i mnogim dijagnozama koje sam vam opisivala kroz iste, možda ste pomislila da je to kraj, međutim nije. Usled svih nevolja koje sam prošla i raznih borbi sa zdravljem, desila mi se i ova bitka zvana ankcioznost bolje poznata kao napad panike. Kroz sve što sam prolazila a vi koji me pratite redovno da je to mnogo toga, čak previše za jednu mladu osobu bila sam jaka i hrabra, nisam plakala ni kukala, nisam proklinjala sudbinu, nego sam činila sve što je u mojoj moći da budem bolje, i nadala se ozdravljenju i čekala ga strpljivo, i još ga čekam, no nikad se nisam plašila ničeg čak i kada sam izgubila jajnik i saznala da sam imala tumor, ni kada sam saznala da imam  ozbiljnu bolest Endometriozu i još ozbiljniji HPV virus visokorizičnog stepena, ničeg se nisam plašila osim ovakvog života koji živim i zato sam se svim silama borila protiv njega. Nakon punih 10 godina uzaludne borbe u jednom lavirintu ili kako ja to volim da kažem začaranom krugu, doživela sam i svoj prvi susret sa ovom pojavom.

Napadi panike su emocionalni poremećaj koji se ispoljava naglom i za osobu iznenađujućom pojavom neprijatnih vegetativnih simptoma (ubrzan rad srca, otežano disanje, znojenje, senzacije probadanja, vrtoglavica, trenjenje ruku, trešenje, pomućenje vida i sl.), najčešće bez ikakvog očiglednog razloga. Navedeni simptomi se ubrzano pojačavaju i osoba oseća da nije u stanju da ih podnese. (izvor).

*Prvi napad desio mi se sasvim iznenada bez ikakve najave. Bila sam sama u stanu i spremila svoj obrok ne bi li ručala, sela sam i počela da jedem. Odjednom sam se počela gušiti, tresla sam se i borila sam se za vazduh, celo telo je počelo da trne i jako sam se po prvi put uplašila za svoj život, mislila sam da mi je kucnuo zadnji čas. Izašla sam na terasu ne bi li se bolje izborila za vazduh međutim gubila sam tlo pod nogama i svest i sve se oko mene vrtelo, skupila sam snage da pozovem mamu i ona je taman stizala kući. Izmerila mi je pritisak bio je jako visok, dala mi je pola neke tabletice da se umirim i napad je prošao, međutim posledice su bile velike, nisam mogla da dignem glavu iz kreveta, kao da je bila tonu teška i kao da je u noj nešto puklo. Naredni napad me je samo tri dana kasnije probudio iz sna, sve isti simptomi plus jako ubrzan rad srca pa onda kao da skroz stane da kuca pa naglo udari, i tako u krug a kad pokušam da dišem seče kao nožem, no prošao je i taj napad, a ja sam se sve više plašila narednog, koji se desio par dana kasnije i bio preloman da odem kod lekara i da shvatim i sama o čemu se radi. Nisam neko ko beži od dijagnoza jer sam se suočila kroz život sa mnogim i živim sa njima. Taj treći napad je bio kao u horor filmu, sva sam se tresla, cvokotali su mi zubi, odskakala sam od kreveta bukvalno i tonula u neki tunel najmračniji ikad, a moja glavobolja se pogoršala do te mere da sam opet povraćala svakog dana i nisam mogla da hodam.

Šta su zapravo napadi panike? Napad panike je strah od straha. Napadi panike ponekad se jave kod osoba koje su inače sklone anksioznom reagovanju (strašljive i senzitivne osobe). Napadi panike se ne javljaju slučajno i bez razloga kako se to čini osobi koja ga preživljava. Javljanju prvog napada panike obično predstoji niz nepovoljnih događaja koji su doveli do toga da se osoba oseća anksiozno (uznemireno i napeto). Neki od tih događaja koji prethode napadima panike su: hroničan stres, traumatsko iskustvo ili serija stresnih događaja, hronična iscrpljenost organizama usled preteranog rada i/ili nespavanja, gubitak bliske osobe, intenzivan bes, preterano uzimanje toksičnih supstanci (marihuana, kofein, baribiturati alkohol), fiziološki poremećaji (tahikardije, problemi u radu štitne žlezde), hiperventilacija itd. Svi navedeni događaji mogu dovesti do osećanja napetosti, anksioznosti i vegetativne hiperpobuđenosti. Neki ljudi koji su senzitivniji i strašljiviji skloni su da se uplaše ovih neprijatnih telesnih simptoma. Kada se osoba uplaši, svi navedeni telesni simptomi se pojačaju, osoba zaključuje da se nešto opasno događa i u tom momentu javljaju mu/joj se razne strašne misli poput: umreću, dobiću infarkt, pašću u nesvest, gušim se, ovo je znak da ću poludeti, moram da pobegnem, moram ovo da sprečim, ja ovo ne mogu da podnesem, staće mi srce itd. Navedene misli dodatno pojačavaju strah, a strah telesne simptome, dakle stvara se začarani krug koji dovodi do panike.(izvor).

Pošto su se svi ukućani pa i ja mnogo uplašili ovog stanja uz sva ostala sa kojima se borim, raspitali smo se za dobrog neuropsihijatra i zakazali termin. Htela sam da odem kod nekog proverenog i dobrog doktora jer ne pamtim baš lepa iskustva sa mojim pređašnjim susretom sa lekarima, o tome sam vam već pisala. Doktorka koja me je primila bila je dosta starija i po svemu sudeći vrlo iskusna u svojoj struci, naravno morala sam da idem privatno jer se samo na zakazivanje čeka i po 3 meseca u državnim ambulantama a i već imam iskustva sa svima njima, nažalost obišla sam sve bolnice i lekare u potrazi za dijagnozom glavobolja. Prvo mi je izvršila neurološki pregled pa kad je sa tim bila gotova čitala je i gledala pažljivo sve moje papire i nalaze, a mene ispitivala mnogo toga, malo je gledala u papire malo u mene i pažljivo slušala i analizirala svaku moj reč, pokret, pogled. Nakon skoro 2 sata pregleda i razgovora, zaključila je ono što sam ja već znala da je to anksioznost, i da nikako nisam depresivna pa mi je rešila prepisati neku blagu terapiju i naznačila je da moram jednom mesečno na kontrole makar narednih 6 meseci. Objasnila mi je da je kod mene do napada panike došlo od previše bolova koje trpim, od prevelike tuge što ne mogu da ozdravim a toliko se borim, takođe povezala je to i sa smrti oca koja se dogodila u tom periodu, rekla mi je onako na srpskom da se ja borim ko lav ali da moje telo više nema snage i mora da reaguje jer želi negde da izbaci svu tu bol, rekla mi je da moram da se otvaram više, da plačem, da vrištim ako treba, da ne budem toliko hrabra i gutam sve u sebi. Prepisala mi je neke tablete koje se koriste se za alergije ali u nekim dozama deluju kao blagi sedativi i koriste se u lečenju ankcioznosti, još neki lekić, i rekla mi je da pijem  MG tablete sa B6 vitaminom, jednu tabletu dnevno, i zakazala kontrolu za mesec dana. Napominjem da je ovo meni prepisao stručnjak nakon detaljnog pregleda i da je svako pojedinac za sebe, ja pišem svoje iskustvo a bilo ko sa sličnim tegobama mora da se obrati lekaru jer sam više puta spomenula da ja to svakako nisam !

Šta je važno da znate ako imate panične napade:

-Napadi panike sami po sebi nisu opasni i ne mogu dovesti do smrti ili bilo kog telesnog oboljenja.
-Napade panike je potrebno lečiti jer u suprotnom oni mogu trajati do kraja života (neće proći sami od sebe), zbog toga se obratite za pomoć psihologu ili psihijatru.
-Napadi panike nisu znak ludila niti naznaka početka neke teške duševne bolesti, od napada panike ne možete poludeti i izgubiti razum i kontrolu.
-Napadi panike se veoma uspešno psihoterapijski tretiraju.

Psihoterapijski tretman napada panike podrazumeva:

-Edukativni deo: terapeut objašnjava klijentu šta su napadi panike, kako i zašto nastaju i kako ih osoba stvara i održava.

-Terapijske intervencije: otkrivanje, analiza i osporavanje misli i ponašanja kojima osoba stvara i održava panične napade, učenje novog samopomažućeg načina mišljenja koje će osobi pomoći da ne doživljava nove napade, primena naučenih veština i izlaganje realnim situacijama itd.
-Relaksacija: učenje vežbi relaksacije i disanja. (izvor google).

Hvala na pažnji :).