Sreća je zdravlje: Moje iskustvo

Приказивање постова са ознаком Moje iskustvo. Прикажи све постове

уторак, 13. август 2019.

Femisan A kapsule - II deo

Photo by Bojana Stevanovski

Pre godinu ipo dana napisala sam Vam svoje prve utiske o Femisan A kapsulama, koji možete pročitati OVDE ukoliko ste ga propustili. Mnogo toga se izdešavalo na polju mog zdravstvenog stanja ali jedno nije, endometrioza je i dalje tu, i dalje je prisutna uz adenomiozu i remeti mi svakodnevnicu i dan danas nakon 15 godina, ali sada zahvaljujući ovim kapsulama ja se lakše borim sa njom, i na nogama sam, živim, aktivnija sam nego ikada pre, moj dnevni raspored je pretrpan, što ste verujem i sami primetili čim ne pišem blog više od dve godine skoro, nažalost, ali tako se namestilo. Sve stižem i postižem, osim u onim danima, e tada nažalost i dalje imam velikih problema i tu nikakve kapsule, kapi pa čak ni kombinacije jednostavno pomoći ne mogu. Ali moj život van toga svakako je mnogo kvalitetniji, ako izuzmemo par situacija u kojima sam se našl ali sam se iz istih i izvukla vrlo brzo. Više o tome u nastavku posta.

Photo by Bojana Stevanovski

FEMISAN A plus Maca kapsule su prirodna formula koja doprinosi održavanju normalnih fizioloških funkcija reproduktivnih organa kod žena. FEMISAN A plus Maca kapsule doprinose normalnoj plodnosti i reprodukciji, normalnoj sintezi DNK i proteina, a imaju i ulogu u procesu deobe ćelija. Takođe doprinose regulaciji hormonske aktivnosti i zdravlju reproduktivnih organa, kao i smanjenju menstrualnih nelagodnosti. FEMISAN A plus Maca kapsule su potpuno prirodni proizvod na biljnoj bazi, bez neželjenih dejstava. One balansiraju telesne funkcije i čuvaju zdravlje žena, od puberteta do menopauze. Ne sadrže hormone niti konzervanse. Ako se upotrebljavaju prema uputstvu, mogu se koristiti neograničeno dugo. (izvor).

Tokom reproduktivnog perioda žene se najčešće susreću sa nekim od sledećih tegoba:
-ciste na jajnicima
-miomi na materici
-poremećaji menstrualnog ciklusa
-bolne menstruacije
-endometrioza
-PCOS - sindrom policističnih jajnika
-fibrocistične promene u dojkama
-ženska neplodnost - sterilitet
-ranice na grliću materice
-PMS

*Moderno doba u kome živimo nudi nam velike prednosti i udobnosti, ali ih često skupo plaćamo: stalno smo u žurbi, pod stresom, pokušavamo da balansiramo obaveze i dužnosti. Često se osećamo kao nezaustavljivi voz koji juri i nemamo vremena ni da mislimo kakve sve to posledice ostavlja na naše zdravlje, sve dok ne bude suviše kasno. Moderni tempo života naročito pogađa žene, koje su preopterećene karijerom i obavezama oko porodice. Zato su redovni ginekološki pregledi neophodni, a lekovito bilje je idealno rešenje da se leče, umanje i spreče poremećaji ženskog reproduktivnog sistema.

Photo by Bojana Stevanovski

Način upotrebe
Terapeutski – 2 kapsule 2 puta dnevno, pre obroka Jednu dozu (dve kapsule) direktno progutati, ili sadržaj rastvoriti u čaši vode, toplog čaja ili soka.
Preventivno - 1 kapsula 2 puta dnevno, pre obroka Jednu dozu (jednu kapsulu) direktno progutati, ili sadržaj rastvoriti u čaši vode, toplog čaja ili soka.

Neželjena dejstva
Nisu poznata.

Kontraindikacije
FEMISAN A plus Maca, kapsule ne treba koristiti tokom trudnoće.

Način čuvanja
Preparat čuvati zatvoren, u originalnom pakovanju, na tamnom mestu i sobnoj temperaturi, van domašaja dece.

Pakovanje
Plastična kutija sa 60 komada kapsula. (izvor).

Photo by Bojana Stevanovski

Nakon teške trudnoće i još težeg porođaja moje stanje se dosta pogoršalo, o tome sam vam već jednom prilikom pisala ali nisam zaista davno. Dešavali su se strašni odlivi i odlasci u bolnicu maltene svaki mesec, bolovi su bili prisutni i van menstrualnog ciklusasvakodnevno, imunitet mi je padao sve više i više, pokušali su lekari opet da me vrate na neke hormonalne terapije no nije se to dobro pokazalo, i na kraju sam ja rešila da stavim tačku na sve, da krenem da pijem samo Femisan kapsule i da intenzivno radim samo na jačanju imuniteta. Okrenula sam se svom detetu maksimalo koje mi je davalo snagu za dalju borbu i borila sam se, jako i snažno. Dan danas imam jake odlive u ciklusu, ponekad se dese i dva puta mesečno, ali ne dozvoljavam im više da me me obore, ne dozvoljavam im da me uplaše pre svega. Želim i pokušavam da verujem da je to prosto moja sudbina od koje pobeći ne mogu i da će kad to prođe opet do narednog puta biti sve ok, da ću izgurati do tog prirodnog klimaksa bez da opet idem pod nož, da ću biti turbo mama, dobra žena, domaćica, radnica i sve ono u čemu se trudim biti dobra ili najbolja. Nisam vam nikad spomenula ali pored svih obaveza ja imam svakodnevni rad sa svojim sinom, idemo kod defektologa sada već godinu dana i radna dijagnoza mu je poremećaj pažnje. Kako idemo u razvojni centar ja učim ustvari kako treba da radim sa njim a onda to znanje primenjujem svakodnevno, celodnevno na Ivana, i tako svaki dan, priznaćete da treba tu mnogo strpljenja, volje i snage a pre svega dobrog zdravlja. Sada smo dosta napredovali pa smo spremni da krenemo i kod logopeda. U svemu tome pomažu mi ove čudesne kapsule, daju mi snagu, koliko toliko mi skraćuju dane ciklusa i odliva, malo mi pomognu oko regulacije pms simptoma, nakon ciklusa vrlo brzo me vrate u normalu. Pijem ih svakodnevno, bez pauze i ne mogu bez njih. Nekad se desii par meseci zaredom da mi i ciklus regulišu i da ga dobijam na oko 25 dana što je zaista čudesno za mene. Nastavljam da ih pijem , bez pauze, do kraja, i preporučujem ih baš svima. :).

Photo by Bojana Stevanovski

Dejstvo:

VIRAK (ALCHEMILLA VULGARIS)
Ova izuzetna biljka vekovima je poznata ženama koje su u njoj tražile spas. Ona olakšava predmenstrualne simptome, bolne menstruacije izazvane poremećajima kao što su endometrioza, adenomioza, miomi na materici ili infekcije. Odličan je adstringent zbog visokog procenta tanina. Zato nije efikasna samo kod ženskih tegoba, već i kod poremećaja organa za varenje, čireva, dijareje i krvarenja. Dokazano je da ima antitumorno dejstvo.

CRVENI ZDRAVAC (GERANIUM MACRORRHIZUM)
Ova biljka je u narodu poznata kao donosilac zdravlja i dugovečnosti. Zdravac smanjuje nadutost, što je još jedan od simptoma PMS-a. Pomaže zarastanje rana i opekotina, balansira krvni pritisak i deluje kao blagi sedativ. Ima jaka antioksidantna svojstva, pomaže organizmu da se oslobodi slobodnih radikala i tako jača imunitet. Uništava mikrobe i štiti jetru.

HAJDUČKA TRAVA (ACHILLEA MILLEFOLIUM)

Poznata još iz antičkog perioda, hajdučica je spazmolitik – ublažava grčeve i bol, naročito u donjem stomaku, pa je veoma efikasna kod menstrualnih bolova ili nelagodnosti koje izazivaju druga oboljenja reproduktivnih organa.

NEVEN (CALENDULA OFFICINALIS)
I biljka i cvet imaju jako antimikrobno dejstvo. Neven smiruje upale i veoma je efikasan u zaceljivanju rana i opekotina. Ne samo da pomaže kod poremećaja ženskih reproduktivnih organa, već pomaže i kod gastrointestinalnih poremećaja – čireva, zatvora i parazita. Odličan je diuretik i ta osobina naročito dolazi do izražaja tokom PMS-a kada pomaže kod izbacivanja viška vode iz organizma.

ZLATNA MAKA (LEPIDIUM MEYENII)
Maka potiče iz surovih predela Anda gde vekovima odoleva ekstremnim vremenskim uslovima. U tradicionalnoj medicini koristi se preko 2000 godina kao lek za mnoge bolesti, za jačanje organizma i otpornost. Smatra se da maka efikasno otklanja simptome reumatizma, stimuliše metabolizam i otklanja depresiju. Jača pamćenje, efikasno eliminiše posledice stresa i post-traumatskih poremećaja, pomaže kod anemije, zadržavanja vode u organizmu i alkoholizma. Maka podiže nivo energije, balansira hormone i jača plodnost kako žena tako i muškaraca. Pomaže ženama tokom reproduktivnog perioda života, ali i tokom perimenopauze i menopauze.

RUSOMAČA (CAPSELLA BURSA-PASTORIS)
Ova lekovita biljka reguliše krvni pritisak i jača srce. Veoma efikasno zaustavlja krvarenje i zaceljuje rane i opekotine. Pomaže kod menstrualnih i predmenstrualnih tegoba, produženog krvarenja i poremećaja ciklusa.

CINK
Ovaj esencijalni element igra krupnu ulogu u brojnim biološkim funkcijama: reguliše metabolizam, genetsku aktivnost, funkcije kostiju i mišića, mentalne funkcije, štiti ćelije, pomaže rast i razvoj, utiče na zdravlje očiju i vida, reguliše nivo insulina, aktivnost imunog sistema, ima antioksidantno dejstvo, štiti zdravlje kože... Cink je takođe neophodan za održavanje hormonalnog balansa i plodnost, kod žena i kod muškaraca.

Photo by Bojana Stevanovski

Za sve informacije slobodno se obratite u inbox stranice Herbasvet, ljubazni ljudi uvek će Vam rado izaći u susret za neki savet. Takođe tu je i FB stranica Femisan A kao i zvanični sajt http://www.herbasvet.com/. Takođe post o Femisan A kapima možete pročitati ovde, a to je ujedno i najčitaniji post ikad od nastanka bloga.
*Veliko hvala mojoj prijateljici Bojani na predivnim fotografijama <3

Kakva su Vaša iskustva sa Femisan preparatima?

петак, 19. јануар 2018.

Femisan A - KAPSULE

*Prirodna formula za žene*

Photo by Bojana Stevanovski

HAJDUČKA TRAVA (ACHILLEA MILLEFOLIUM)

Photo by Bojana Stevanovski

MOJE ISKUSTVO SA KAPSULAMA:

Dragi pratioci bloga, prvi post o Femisan A kapima napisala sam u novembru 2014. godine, i od tada do danas on je najčitaniji post na blogu sa rekordnim brojem od čak 63000 pregleda. Jako sam ponosna na to i zaista mi je drago da je naišao na tako veliko interesovanje čitalaca. Kapi sam pila dosta dugo a o efektima i svim detaljima možete pročitati ovde. Kada sam počela pripreme za vto prestala sam sa upotrebom kapi, i tokom trudnoće nisam ih pila. Nakon porođaja moji problemi su se pogoršali, o tome sam Vam pisala ovde. Ljubazni saradnici bloga i moji veliki prijatelji iz kompanije Herbasvet uvek su bili u toku svih dešavanja i odmah nakon porođaja javili su mi vest da su se na tržištu pojavile i kapsule koje imaju dodatak zlatne make, cinka i ne sadrže alkohol, i ponudili su mi ih na testiranje. Od tada do danas pijem kapsule svaki dan, bez pauze. Prolazila sam kroz razne faze, ali ja od kapsula ne odustajem, znam koliko su dobre i kvalitetne i koliko su dragoceni sastojci u njima. Verujem da će mi na kraju zaista pomoći i da će mi ublažitit tegobe sa kojima se svakodnevno susrećem zbog endometrioze i adenomioze. Uz zdravu ishranu i zdrav način života sigurna sam u dobre krajnje rezultate a male promene su već osetne sa vremena na vreme. Rado ih preporučujem svima kako zbog gore navedenih tegoba tako i zbog jačanja imuniteta i poboljšanja opšteg stanja organizma, pa čak i metabolizma.

Photo by Bojana Stevanovski

Za sve informacije slobodno se obratite u inbox stranice Herbasvet, ljubazni ljudi uvek će Vam rado izaći u susret za neki savet. Takođe tu je i FB stranica Femisan A kao i zvanični sajt http://www.herbasvet.com/. Na FB stranici mog bloga više puta bili ste u prilici da osvojite ove zlata vredne kapsule, a verujem da će biti još prilika, zato nas pratite :).

Takođe veliko hvala mojoj prijateljici Bojani na predivnim fotografijama <3

Kakva su Vaša iskustva sa Femisan preparatima?

Povezani textovi Me vs endometrioza, Me vs endometrioza 2, Me vs endometrioza 3, Adenomioza - moja nova dijagnoza, Prve pripreme za vto, Inseminacija-moje iskustvo, Borba sa endometriozom i adenomiozom.

уторак, 12. децембар 2017.

Borba sa endometriozom i adenomiozom nakon porođaja

izvor slike

Dugo me nije bilo, iskrena da budem kada sam sela da napišem ovaj post neko vreme sam gledala u jednu tačku jer nisam znala odakle ni kako da počnem. Tema na koju pišem je svima koji me prate dobro poznata, sa njom sam započela pisanje ovog bloga jer ona je nažalost prisutna u mom životu sada već punih 14 godina. Mislila sam i čvrsto verovala da više nikada neću morati da pišem ili pričam o endometriozi, da će mi samo ostati kao ružno sećanje, ali to se nije dogodilo. Svi stručnjaci tvrdili su mi da će se ona smiriti, povući na neko duže vreme ili čak skroz nestati nakon porođaja ali to se nije desilo, ne u mom slučaju. Desilo se skroz obrnuto, meni se dijagnoza nakon toga pogoršala i postala nepodnošljiva u svakom smislu. Postalo je nemoguće živeti i funkcionisati a kamoli gajiti bebu, toliko dugo željenu i posle toliko muka dobijenu. Nakon porođaja i oporavka delovalo je sve normalno, na prvom pregledu nalaz je bio uredan i dobila sam odmah da pijem ponovo hormonske terapije, jer prosto tako to ide kad su u pitanju moje dijagnoze. Iako sam ranije tu terapiju već uzimala i podnosila je kako tako, ovaj put mi je donela samo velike probleme koje sam uspela ipak na kraju da sredim bez nekih većih posledica, a onda se desio taj prvi bolni napad. Naime bol je bila toliko jaka da ja koja sam navikla da trpim sve i ostanem na nogama, nisam mogla da izdržim. To je bila bol koja obara sa nogu, negde duboko u materici a opet je udarala toliko jako i u noge i u ceo stomak, želudac. Bol koja nije prestajala 24h dnevno, zbog koje sam završila na urgentnom, pa zatim naravno na ginekološkom odeljenu po ko zna koji put. Ustanovljeno je da je to bol prouzrokovana endometriozom i adenomiozom i bila sam puštena kući uz neke savete i dati su mi neki predlozi za lečenje. Posle toga bol bi se ponekad smanjila ali nije prestajala nikad, a kada bi se pogoršala svaki put bi me odveli do UC jer sam svaki put bukvalno padala sa nogu i tako sve u krug. Predlozi su bili razni, da opet primam inekcije koje izazivaj veštački klimaks, pisala sam vam o njima, do toga da možda treba da izvadim matericu, ali sve što sam dobijala bilo je možda, ništa konkretno i svaki put neki novi lek protiv bolova, naravno da nijedan nije delovao pa ih nisam ni pila. Moj život se ponovo pretvorio u pakao ali sada mi je sve to mnogo teže palo i mnogo sam teško podnosila, zbog bebe. Mnogi možda ne znaju ali Ivana maltene odgajam sama, muž mi radi non stop a često je i na terenima, majka mi dođe malo kad može i to je to. On je jedan nemiran i sladak dečko, nema sekund mira i njegovo odgajanje postaje sve teže sa njegovim prohodavanjem, pogotovo što sam ja od onih mama koje svaki dan kuvaju posebne obroke za bebu, sama mu pravim sve, svaki dan. Takođe sve oko stana radim sama, osim kada mama dođe pa sve to odradi umesto mene, nimalo lak posao uz konstantne bolove, složićete se. Pored toga nažalost, imam i drugih zdravstvenih problema, ali oni nisu tema ovaj put. Ovaj post ne pišem da bih kukala niti išta slično, delim svoje iskustvo sa Vama kao i uvek do sada i izveštavam vas o novim dešavanjima na zdravstvenom polju i uopšteno o tome šta mi se dešava i zašto me nema.

slika skinuta sa neta

Moja poslednja poseta bolnici bila je sada nedavno i tada sam dobila nešto drugačiji odgovor i najzad neki drugačiji predlog, iako sam sumnjičava prema svemu već postala, na sekund sam pomislila da možda ima neke nade, ali brzo nakon toga sam shvatila da je to opet mač sa dve oštrice , kao uostalom i sve kada je reč o ovim podlim dijagnozama. Taj doktor kod kojeg sam bila poslednji put rekao mi je da preko postoji lek koji se koristi za lečenje i ublažavanje simptoma endometrioze i adenomioze i da je dao dobre rezultate kada je reč o bolovima. Peporučio mi je da počnem da ga pijem 12 meseci bez prestanka, dakle svaki dan, u isto vreme. Naravno radi se hormonskim tabletama, koje kao što sam rekla kod nas ne možemo naći, ali mi je on objasnio kako i gde mogu doći do njih, pa da ih čak neke apoteke i mogu poručiti za mene. Raspitala sam se naravno o svemu tome u roku od dva dana i saznala da preko apoteke taj lek košta pola nečije plate i u startu znala da ga moram vijati kod nekog od preko. U zemljama EU on se redovno prodaje u apotekama, a u nekim zemljama dobija se i na lekarski recet uz participaciju. Vrlo brzo sam se snašla i oko te nabavke leka i svega ali je ostala u meni nedoumica, šta raditi i da li ga uopšte početi piti, jer njegove kontraindikacije su blago rečeno horor. Znam, svaki hormonski lek ih ima, prošla sam sito i rešeto što se svega toga tiče ali nije isto, bila sam sama i mogla sam da priuštim sebi da padnem u nesvest, da mi pozli, da ne mogu danima da ustanem iz kreveta itd,a sada to nikako ne mogu i ne smem, no shvatila sam da je to verovatno sada jedino rešenje pa sam tako rešila i da počnem da ih pijem pa šta mi bog da. Ako ih ne budem mogla podneti prekinuću terapiju, svakako nakon 4 ispijene kutije mora se ići na kontrolu, a isto tako svaka hormonska terapija mora se piti bar 3-4 meseca da bi se organizam eventualno navikao na kontraidikacije, u slučaju da one nisu nepodnošljive pa da se lek ne može nikako piti. Naravno o svemu tome izvestiću vas opet kroz neki naredni post, iskreno se nadam da ćemo se najzad češće družiti. Pored bebe kao što je Ivan jako je teško naći 5 minuta za bilo šta jer je on po ceo dan aktivan, i kada zaspi ponekad preko dana to traje vro kratko i to moram da iskoristim da poradim kućne poslove, a uveče dok on zaspi ja budem bukvalno mrtva i tako svaki dan, ali ne žalim se na taj umor, najslađi je od svih drugih. Iako mi je porođaj doneo samo nevolje nažalot, da se vreme vrati opet bih učinila isto, Ivan je nešto najlepše pored muža što mi se moglo desiti, i oni me pored svega ovoga drže na nogama i sa najačim bolovima, daju mi snagu i daju mi krila. Takođe želim da se zahvalim jednoj maloj grupici odabranih žena koje su uz mene svaki dan, koje me bodre i daju svu moguću podršku, prepoznaće se one same. Iskreno se nadam da ću nekad imati i lepe vesti da vam napišem povodom mojih zdravstvenih tegoba, a do tada ostaje mi samo da se borim, a vama poručujem da čuvate zdravlje jer sve bez zdravlja je ništa !

Više o samoj dijagnozi Endometrioze ovde.
Povezani textovi Me VS endometrioza, Me VS Endometrioza #2 , Diphereline-hormonalne inekcije, Me VS Endometrioza #3, Adenomioza nova djagnoza 2015, cuda su moguca i deda mraz postoji, inseminacija-moje iskustvo, trudnoca-moje iskustvo, porodjaj prirodnim putem uz epidural-moje iskustvo,

субота, 3. јун 2017.

Femisan A kapi - Prva tura nakon porođaja

Prvi post koji sam napisala o svom iskustvu vezanom za Femisan A kapi ujedno je i najčitaniji ikad od nastanka bloga na šta sam vrlo ponosna jer je blog i nastao od ideje da sa vama delim svoja iskustva o zdravlju prvenstveno, pa onda i o svemu ostalom. Prvi post o kapima napisan je u novembru 2013 godine, nešto malo nakon nastanka bloga i možete ga pročitati ovde. Da ne bih opet pisala sve ponovo u njemu objašnjeno je dosta toga, a oni koji me redovno prate znaju za sve moje probleme i borbe. Pre porođaja popila sam tri ture ovih kapi, u svakoj turi po 6 kutija, 3 puta na dan po 30 kapi. Nažalost nije bilo većih pomaka i to sam i napisala iskreno, ali ja nisam odustajala niti gubila veru u njih. Ovom prilikom veliko hvala kompaniji Herbasvet jer ni oni nisu odustajali od mene, i dalje su mi bili ogromna podrška iako su znali da mi kapi nisu mnogo pomogle. Neke kompanije ne vole kada napišete o njihovim proizvodima da vam nisu pomogli ili da su vam smetali, tako da od mene ova kompanija ima posebno poštovanje jer znaju da je svako od nas osoba za sebe i da nikom jednako neki preparat ne može da deluje. Još veće poštovanje imaju od mene jer cene iskrenost i uvažavaju svačije iskustvo bilo pozitivno ili ne. Ta upornost i istrajnost isplatila se najzad. Četvrta tura po redu, a prva nakon porođaja najzad je pomogla i meni :).

FEMISAN A se najčešće koristi za tretiranje sledećih tegoba:
• ciste na jajnicima
• miomi na materici
• poremećaji menstrualnog ciklusa
• bolne mentruacije
• endometrioza
• PCOS - sindrom policističnih jajnika
• fibrocistične promene u dojkama
• ženska neplodnost- sterilitet
• ranice na grliću materice
• PMS

Primena:
Neredovan menstrualni ciklus početkom puberteta i u kasnijoj dobi, dismenoree (bolne menstruacije), akutna i hronična upala jajnika, akutna i hronična upala materice, treća i šesta grupa vaginalnog sekreta, benigne ciste na jajnicima, miomi, ciste na grudima nastale kao posledica hormonskog disbalansa,pred menstrualni sindrom-PMS.

Dejstvo:
FEMISAN A je dijetetski proizvod na bazi pažljivo odabranog lekovitog bilja, bez dodatih veštačkih materija, boja i hormona. Služi za očuvanje zdravlja i funkcija reproduktivnih organa kod žena od perioda puberteta do menopauze. Normalizaciji hormonalnog statusa kad su u pitanju neredonvni ciklusi, potpuni izostanak ciklusa, cistični i policistični jajnici, doprinosi apiol koji stimulise mikrocirkulaciju u oblasti jajnika i brži dotok lekovitih supstanci iz ekstrakta lekovitog bilja. Ovo dejstvo apiola uz Geranium robertcianumima izuzetno dejstvo na funkcije jajnika, kao i na eliminaciju cista i povećanje plodnosti. Vise biljaka u Femisanu A ima spazmolitičko dejstvo, što smanjuje grč materice i znatno olakšava bolne cikluse. Alchemila vulgaris je taninska biljka koja jača matericu i materične ligamente i sjajna je prevencija nastanku cista i mioma. Femisan A smiruje upalne procese na jajnicima i materici snažnim dejstvom etarskih ulja, tanina i sumpornih heterozida koji se smatraju najjačim biljnim antisepticima.(izvor)

Način upotrebe:
Jednu porciju (30 kapi / 0,75 g) rastvoriti u čaši vode i popiti dva do četiri puta dnevno pre jela. Preporučuje se korišćenje kapi u periodu od 2-8 meseci, sa dvonedeljnim pauzama nakon svaka 2 meseca.
Kod dismenorea (bolnih menstruacija) kapi piti 3-5 dana pred ciklus i za vreme ciklusa, 3 puta dnevno po 20 kapi.
Kapi se mogu koristiti i preventivno 1-2 puta dnevno po 20 kapi.

Neželjena dejstva: Nisu poznata.

Način čuvanja: Čuvati na sobnoj temperaturi, zaštićeno od svetlosti u orginalnom pakovanju.

Pakovanje: 30 ml vodeno-etanolskog rastvora lekovitog bilja.

*Nakon porođaja koji je bio užasno iskustvo za mene i nakon uobičajenog postporođajnog krvarenja koje je trajalo 33 dana imala sam par dana pauze i mislila da je sa tim gotovo, da će se sada sve stabilizovati i biti makar malo bolje nego pre, u to su me lekari ubeđivali, međutim nije bilo tako. Već nakon par dana krvarenje se vratilo i ja sam pomislila da je to redovni ciklus možda već, nisam znala kako to ide jer je kod svake žene drugačije. Međutim i nakon 10 dana, pa i 15 dana nastavilo se obilno krvarenje i jaki bolovi. Otišla sam u bolnicu iz koje su me vratili naravno i rekli mi a nisam njihov slučaj, kao po običaju, na to sam već navikla. Otišla sam zatim u dom zdravlja par dana kasnije kada se krvarenje nije zaustavljalo jer doktor koji mi je vodio trudnoću nije bio trenutno tu. Tamo su me primili odmah, izvadili su mi i krv i dali su mi kapi za zaustavljanje krvarenja. Krvarenje je stalo tek nakon 26 dana sve ukupno a ja sam bila hronično iscrpljenja, malokrvna i osećala sam se bespomoćno a mala beba tek rođena je kući zavisila od mene. Kada je sve prošlo počela sam opet da radim na pobolšanju krvne slike i smišljala šta ću povodom problema koje i dalje imam što se tiče materice i krvarenja, a zatim sam se čula sa ljudima iz kompanije i oni su mi poslali novu turu Femisan A kapi. Počela sam da ih pijem mesec dana nakon svega toga što se izdešavalo kako bi se sve malo umirilo. Pila sam opet po 30 kapi 3 puta na dan. Prvi zvanični cuiklus nakon toga svega bio je užasan nisam mogla ni da ustanem, ni da hodam ni da pričam, primila sam inekcije jer ništa nije pomagalo. Ciklus je bio gori nego ikad pre a pored krvarenja ispadali su mi parčići i to svaki put sve veći, kako doktor kaže to je od moje endometrioze koja ni nakon porođaja nije odlučila da me malo ostavi na miru kako bi inače trebalo. Nastavila sam da pijem kapi redovno, vratila sam se u neku normalu i počela normalno da funkcionišem kako sam znala i umela. Bolovi u donjem delu polako su počeli da se smanjuju i naredni ciklus dobila sam tačno nakon 28 dana što je bilo zaista čudo. Od prve ture kapi desilo mi se to isto ali nije se nastavilo međutim ovaj put jeste, celu ovu turu kapi koju sa pila imala sam redovan ciklus koji je dolazio na oko 26 dana u proseku, pms je bio manje strašan nego inače, mrvicu manje sam bila razdražljiva u tom periodu, a ciklusi su trajali normalano kad sam ja u pitanju oko 7 dana , ne mogu reći da su bolovi nestali, ali intenzitet im se smanjio naročito u prva dva dana kad inače ne bih mogla da mrdnem bez inekcije ili kutije lekova. Sve u svemu najzad neki pomak za mene kada je konzumiranje Femisan A kapi u pitanju. Trenutno sam na pauzi od nedelju dana pa počinjem da pijem nove Femisan A kapsule koje u sebi imaju još dodatak cinka i zlatne make, nadam se zaista super rezultatima.

Za sve dodatne informacije tu je sajt kompanije http://www.herbasvet.co.rs/, kao i FB stranice Herbasvet i Femisan A. Slobodno se možete obratiti za savet ljudima iz kompanije jer su izuzetno ljubazni i uvek na raspolaganju za sva vaša pitanja.

Da li vi imate neka iskustva sa Femisan A kapima?

четвртак, 4. мај 2017.

Kako izgleda radni dan jedne mame - iz mog ugla

izvor slike

Posle mnogo muke i borbe za potomstvo, došao je i taj dugo očekivani dan, postala sam mama. Preko noći moj svet okrenuo se naopako. Pored mog zdravstvenog stanja i jako teškog postporođajnog oporavka na prvu loptu mislila sam da ja to neću ni umeti ni moći. To malo biće kao vekna hleba koje sam donela na svet od tog momenta počelo je da zavisi od mene, a ja nisam bila sposobna da brinem ni o sebi. No čudesna je ta snaga i moć jedne majke koja je svoje čedo toliko dugo i jako želela, toliko čudesna da ni u najluđim snovima nisam sanjala da ja to mogu, da mogu sve, jer postala sam mama.

izvor

Moj radni dan počinje između pola 6 i 6 ujutru, tada se Ivan budi svaki dan. Ustajem, uzimam ga iz kreveca i sledi naše malo maženje. Tata nam je često na terenu a kad je kući, ustaje takođe u 6 i sprema se za odlazak na posao, meni umuti nes kaficu i donese u sobu. Zatim sledi presvlačenje bebe, a onda i prvi obrok, pošto sada ima punih 7 meseci mnogo je teže nego pre jer sada uz sve ostalo počeli smo da uvodimo i nemlečne namirnice pa mu svakog dana pripremam sveže užine i ručkove, no prvi jutranji obrok je i dalje mlečni. Nakon toga kada Ivan podrigne stavim ga u ležaljjku ( Bog blagoslovio onog ko je izmislio), pustim mu muzikicu i on se ljulja sada već to ume sam da radi a mene čeka iskuvavanje vode, flašica, širenje veša ili peglanje ako je predhodni suv. To odradim uz kaficu, zatim nahranim i psa Švrću. Poradim šta ima po stanu prvenstveno po kuhinji i smišljam šta ćemo za užinu danas. Kako smo do sada savladali većinu namirnica predviđenih za ovo starosno doba bebe, bitna je nabavka istih pre svega gledam da su uvek sveže, ako mogu da nabavim organske super, ako ne uzimam neke proverene sa domaće farme. U počteku sam kuvala sve u Metalac šerpici koju sam mu kupila ali to je dosta trajalo pa sam nabavila Zepter šerpu za kuvanje na pari, vredi svaki dinar. Kad sve spremim oko 11h ide nemlečna slatka užina. Ivan je lepo prihvatio svo voće iz ovog asortimana i jako lepo ručka bogu hvala. Negde u pauzi i ja doručkujem uglavnom onako na nogama dok njemu pripremam kašu, za sada sve blendiram Delimanovim štapnim mikserom. Između obroka Ivan voli da pije čaj a noćne obroke više nemamo to znatno olakšava situaciju.

izvor

Posle obroka sledi spremanje nereda, presvlačenje i sve opet po redu a zatim sedimo na terasi ako vreme nije za šetnju a vrlo je promenjivo konstantno, i igramo se, pevamo, smejemo se. Ivan voli da se nosa i da sedi kod mene u krilu, voli da se gnjavi i animira, on je beba koja nema sekund mira i koja danju ne spava nikad. Sve ga zanima i sve bi voleo da pipne i dohvati, voli da ima pažnju i ne voli nikako da je sam u sobi dok ja recimo kuvam ili slično pa moram da smišljam razne trikove. Desi se nekad da zadrema na pola sata plafon i to je praznik ali to se dešava obično nakon ručka. Dok se okrenem vreme je već za spremanje ručka, najnovije je da smo savladali piletinu pa mi je sad mnogo lakše za kombinovanje i on bude sit kada pojede batak uz neko povrće, recimo uz tikvicu, brokoli i slično, sve to takođe kuvam na pari osim mesa. Plašila sam se kako će prihvatiti brokoli i tako te neke ne baš omiljene namirnice ali sve je prošlo na kraju ok, uz gađenje, pljuvanje i plakanje mamina upornost je pobedila, ipak najviše voli da jede jabuku, bananu i bundevu. Nakon Ivanovog obroka sledi pranje sudova i spremnje ručka za mene i muža ako nije na terenu, ako jeste sebi spremim nešto brzo i zdravo. Ivan posle ručka ima razne faze nekad je miran, tada spremam po stanu šta treba, usisavam, perem podove svaki dan i slično, a ako je u plačljivoj fazi igram se sa njim i čitam mu. Vreme proleti a ja u 5 poslepodne budem već mrtva umorna i sreća te je tad vreme za mleči obrok opet pa nema sudova i haosa u kuhinji. Gotovu kašicu dam mu samo u slučaju da baš ne mogu da stojim na nogama što je bilo dva ili tri puta dok sam imala upalu pluća no i tad sam mu spremala svaki dan sama sveže obroke.

izvor

Oko 19h sledi kupanje koje mi jako teško pada ako sam sama jer Ivan je nemiran i ima već skoro 8kg, zatim ide presvlačenje u pižamicu pa u 20h ima mlečni obrok ali to je sada Milupa ili neka slična instant dohrana a nakon toga dobije još malo mleka po navici. Zatim ga stavljam u dzak za spavanje, ležem pored njega i pevam, ili ga samo držim za ruku, a nekad se i pomerim malo jer neće da zaspi ako mu odvlačim pažnju, pa se tad vrti, peva, priča, radi svašta samo da ne spava. Na kraju zaspi i kad učvrsti san premeštamo ga u krevetac. Od prvog dana Ivan spava u krevecu sa nama u sobi i sa time sam jako zadovoljna jer je ipak tako najbolje za njega. U spavanju ima razne faze kao i svaka beba, fazu grčeva preživeli smo jedva, nosali smo ga po 12 h na dan, zatim smo prošli fazu da nije hteo i mogao da zaspi do 12 ili 1 u noć, a onda sam ja preuzela neke mere i na razne načine pokušavala da on zaspi oko 21h uveče što sam na kraju i uspela. Onda su krenuli zubi i nikla su mu dva odjednom, tih 15 dana i noći bila sam sama, muž je bio na terenu, ja imala upalu pluća, a Ivan je plakao po celu noć, no preživesmo i to, sada se polako vraća na staro samo se ponekad noću budi i po više puta, nekad jednom a nekad uopšte. Kada ga smestimo u krevetac uveče ja gledam da završim šta nisam uspela po kući ako pre toga i ja ne padnem u krevet i ne zaspim momentalno. Na kontroli doktorka je uočila da će uskoro i dva zuba gore da mu krenu pa se polako spremam opet za žurke svaku noć.
Što se tiče pomoći imam samo mamu koja mi je pomogla kada sam došla iz porodilišta i bila tu uz mene dve nedelje dan noć, muž je bio na terenu. Sada dodje ponekad bude tu koji sat, opere mi sudove ili pospremi po stanu nešto ako ja baš nisam uspela, ode mi do radnje, oko bebe radim sve sama. Muž kada je kući sve hoće da pomogne i sve ume, kako oko nabavke tako i oko bebe, dobro ume skoro sve ali bitno je da hoće, ponosna sam na njega, sa bebom je divan i baš ume sa njim.
Za sebe još uvek nemam vremena pa sam tako sve zapostavila, Ivana još nisam ostavila na čuvanje mami ili mužu osim kada sam morala kod lekara, ali ne bunim se, meni je lepo, možda bih trebala samo malo više sna jer mi treba puno snage, puno više nego zdravim ženama, ali dobro koliko god je majčinstvo teško ipak je nešto najlepše na svetu ako mene pitate. Jedan Ivanov osmeh i ja mogu sve.
Dobro kažu ljudi mala beba mala briga, veće dete veća briga i stvarno je tako, kako Ivan raste posla i obaveza je sve više i više ali ja uvek kažem Bože samo zdravlja sve ostalo se može.

To je otprilike to u skraćenoj verziji, a sada me zanima kako izgleda vaš radni dan mamice?

Povezani textovi cuda-su-moguca-i-deda-mraz-postoji, inseminacija-moje-iskustvo, tranquility-neinvazivni-prenatalni-test, trudnoca-moje-iskustvo, porođaj-prirodnim-putem-uz-epidural.

среда, 15. март 2017.

Porođaj (prirodnim putem uz epidural) - Moje iskustvo

izvor slike

Već davno sam vam obećala da ću napisati ovaj post kada ugrabim malo vremena ali se taj period toliko odužio da stvarno više nema smisla da odlažem. Mnogo pitanja sam dobila u vezi ove teme, pogotovo od žena i devojaka koje boluju kao i ja od endometrioze i adenomioze, kao i od mnogo žena koje se bore za potomstvo svim silama baš kao što sam se i ja borila, a bilo je pitanja i od žena sa problematičnom trudnoćom poput moje, o tome sam vam pisala ovde. Takođe za one koji su propustili kako sam do svega ovoga došla mogu sve pročitati ovde. Oni koji me prate znaju da je iza mene velika i duga bitka i borba, i onda nakon svega i svih tih godina, i nakon urađene inseminacije u klinici Ivanović u Beogradu, uspela sam da zatrudnim, više o tome ovde.
Dakle sve što ću vam ovde napisati desilo se lično meni, i to je samo moje iskustvo, ne znači da će bilo ko od vas proći slično kao ja bez obzira na možda neke zajedničke dijagnoze.

Moj termin za porođaj bio je 10.10.2016. godine, ali su mi zakazali carski rez 06.10.2016. Logično je bilo da će morati da me seku jer sam imala 2 operacije, tumor jajnika, da sam isti izgubila, kako i zbog mojih dijagnoza i gomile priraslica koje su mogle biti potencijalna opasnost pri porođaju prirodnim putem. Sve je bilo spremno par dana ranije, papiri za carski rez, analize i potrebna dokumentacija, izveštaj ginekologa koji je vodio trudnoću, kao i izveštaj neuropsihijatra, kardiologa i mnogih drugih. Odlazila sam na ctg svaka dva dana i sve je bilo mirno, aparat nije pokazivao naznake prevremenog porodjaja, ali tu istu noć 29.09.2016. mene je probudila vrela voda koja mi se slivala niz butine, sreća moja da sam je osetila, skočila sam brzo iz kreveta, digla muža i za par minuta smo već bili na putu ka bolnici jer je sve bilo spremno, kako kofer tako i papiri. Došla sam u bolnicu odmah su me primili na pregled, zakačili na ctg i ustanovili da naznaka da je porođaj krenuo nema još uvek ali da mi se desilo izlivanje plodove vode, smestili su me odmah da legnem i dali mi antibiotik da ne bi došlo do neke infekcije. Oko 5 ujutru kada sam bila smeštena u sobu doneli su mi i papire da potpišem pristanak za carski rez i rekli su mi da će me u toku dana poradjati. Bila sam jako uzbudjena i od tih emocija nije bilo mesta strahu i panici, bila sam iznenadjujuće smirena, znala sam šta me čeka, ipak sam imala dve operacije pa sam znala kako teče i oporavak i sve ostao nakon reza. Ono što me je svakako iznenadilo je to da je plodova voda počela da lije iz mene sve više i više, tako da su me opet pregledali i rekli mi da će me već u podne staviti u salu jer nema vremena za čekanje. U medjuvremenu doneta je odluka da me poradjaju prirodnim putem, eto samo tako su odlučili iako sam imala izveštaje i papire da bih trebala da idem na carski rez. Nije me ni to uplašilo ali sam bila u panici jer nisam bila spremna, nisam znala ništa oko toga ni postupak disanja niti ičega, porodjaja samog po sebi nisam se plašila kao ni bolova ali sam se plašila za bebu jer su mi se vraćale reči ginekologa da priraslice mogu da puknu od naprezanja i narave haos. U razmišljanju prekinula me je sestra koja je došla po mene da me vodi u pripremnu sobu jer nije bilo vremena za čekanje. Tamo su mi odradili klistir, brijanje, zatim je usledilo tuširanje i onda sam bila spremna. Stavili su me u sobu za indukcije i tamo sam provela naredna 4 sata, žene su se samo smenjivale a ja bi ostajala i dalje, na svakih pola sata neki doktor u prolazu bi proverio stanje i uvek bih čula istu rečenicu da sam otovrena tek 1 do 2 cm. Bolovi su zaista bili nepodnošljivi, bila sam preumorna, iscrpljena gladna i žedna a ništa se dešavalo nije, samo sam osetila kako plodova voda i dalje lije iz mene. Kada su to primetili i doktori stavili su me u porodjajnu salu i pitali me da li možda želim epidural ili analgetike. Izabrala sam epidural, bila sam upućena u postupak, čitala sam dosta o tome i odmah sam se odlučila za to, želela sam da pomognem što više mogu i sebi i bebi kad sam već došla u takvu situaciju. Anesteziolog je stigao sa pomoćnicima, činilo mi se kao večnost to vreme dok su mi davali tu anesteziju. Nije me ništa bolelo ali je položaj u kojem sam morala sedeti bio neizdržljivo naporan a trajalo je predugo a ja nisa smela bukvalno da dišem kako se ne bih pomerila ni milimetar. Za svo to vreme morali su da mi mere pritisak i tako je ostalo do kraja porođaja, imala sam zakačen onaj aparat za automatsko merenje pritiska na svakih par minuta. Kada se i to završilo namestili su me da ležim, vratili me na indukcije, i davali mi infuzije jer nisam jela ni pila ništa ceo dan. Kontrakcije su bivale sve jače, a ja sam se posle 6 sati na indukcijama otvorila tek 4 cm. Počela sam da malaksam, gubim snagu, samo sam se u sebi molila bogu da sve bude u redu. U medjuvremenu došao je neki drugi lekar, i rekao ako ne uspem da se porodim prirodno vodiće me na carski rez, e tu sam zaista počela da ludim. Zar su me mučili tolike sate da bi me na kraju ipak sekli iako su oni odlučili da neće to raditi, više mi nije bilo ništa jasno i po ko zna koji put bila sam besna na naše zdravstvo, na državni sistem na sve i plašila sam se za bebu i sebe. Tog dana blo je jako mnogo porodilja, doktori i babice samo su se smenjivali, nisam znala ni ko me porađa ni šta se dešava. Epidural je pomogao da se bol ublaži ali sam kontrakcije osećala i dalje i bivale su sve jače, objasnili su mi šta treba da radim i kako da dišem neki ljubazni ljudi i na tome ću im biti večno zahvalna. Onda je usledio neki napad hladnoće počela sam da se tresem i to nije prestajalo nikako, cvokotala sam do te mere da sam odskakala od porodjajnog stola, babice su me uvile u ćebad a doktori su mi dali glukozu kroz infuziju i opet antibiotik. U svemu tome osetila sam da me ruka užasno boli jedva sam uspela da je izvučem iz ćebadi, kad videh da je sva modra i natečena, infuzija mi nije odlazila gde treba sve se zapetljalo i vena je pukla. Morali su ponovo da mi stavljalju braumilu na drugo mesto i onda sve ponovo. Na bolno mesto gde je vena pukla stavili su mi obloge. Bilo je već 21h uveče mislila sam da neću preživeti od umora, i dalje sam se tresla ništa nije pomagalo. Mislim da sam u sebi ponovaljala oče naš barem milion puta zaredom, verovala sam samo da mi tad bog može pomoći i niko više. Prošlo je skoro 20 sati kako sam bila primljena u bolnicu a ništa nisam napredovala. Tada sam već toliko bila slomljena da nisam imala snage ni da mislim ni da se molim, zubi su mi cvokotali ja sam prebledela kako su mi rekli. Onda je došao doktor da proveri stanje i rekao da sam spemna, objasnili su mi šta treba da radim, skupila sam zadnji atom snage i pratila sve onakao kako su rekli samo da bude sve u redu. Kada su rekli da stisnem zube, zadržim dah i guram 10 sekundi ja bih gurala barem 30 samo da što pre završim jer sam imala osećaj da ću pasti sa porođajnog stola iako sam bila vezana. Zažmurila sam, skoncentrisala se na kontrakcije i disanje i gurala najviše i najače što mogu, a onda sam u magli ugledala bebu kako vade iz mene i seku pupčanu vrpcu i jedino čega se sećam je da sam ih pitala da li je gotovo, oni su rekli da jeste, čestitali su mi i rekli da sam bila odličnam jako hrabra i da sam dobila sina. Neke žene koje su se u međuvremenu porađale su se mnogo derale i jaukale i psovale da sam se iskreno bila par puta jako uplašila i mislim da je to jako loše za psihu porodilja da mogu da čuju sve šta se dešava oko njih. Ja sam sama sebi obećala da ću izdržati sve šta god moram i da neću gubiti snagu na jaukanje nego ću je usmeriti na guranje i tako sam i uradila. Sam porođaj trajao je 10 minuta možda, ali su morali baš jako mnogo da me seku, a takođe su i bebu vukli vakumom, no kada sam čula plač bebe i kada su mi pokazali mog malog dečaka i stavili mi ga na grudi sve sam zaboravila. Kada sam pomislila da je najzad kraj rekli su mi da posteljica neće da izađe i da ću možda morati na kiretažu, mislim da sam onda zaista doživela najveći stres ikad, nisam više mogla da gledam ni da dišem, počeo je i napad panike. Ipak na kraju došao je jedan divan doktor i rekao da će pokušati on to da sredi da me ne muče više, sažalio se na mene bio je tu od kada i ja i video sve. Uspeo je da mi izvadi posteljicu nekim stručnim masažama ili kako se to već zove, bila je cela bogu hvala, a onda me je taj isti lekar šio. Trajalo je dugo, nije bolelo jer su mi dali anesteziju ali sam na trenutke imala užasno neprijatan osećaj čudnog zatezanja. Kad me je ušio nakačili su mi nove infuzije i rekli da ću ostati još dva sata tu da ležim a onda ću biti premeštena u sobu. Rekli su mi zatim da sam dobila divnog dečaka, njegovu težinu i dužinu, obim glave i sve po redu. Ja sam bila vrlo loše i jako umorna ali osećaj kada su mi pokazali bebu i stavili mi je na grudi na sekund, me je držao i gurao napred, bila sam samo zahvalna i srećna što je sve prošlo ipak u redu i da je beba dobro.

Kada je sve prošlo bila sam prebačena u sobu zajedno sa mojim bebcem, mene su smestili u krevet a njega ispod one lampe za grejanje, od uzbuđenja i umora nisam mogla da spavam, i samo sam gledala u njega, nisam mogla i dalje da verujem šta se dogodilo, da sam uspela najzad, da je moj mali bebac došao na svet posle toliko muka. Uspela sam samo mužu na kratko da javim sve jer nisam imala snage ni da govorim. Kada je epidural prestao da deluje pocela sam da osećam takve bolove da ja koja sam vec navikla na iste nisam mogla da izdržim, rana me je bolela kao nikad ništa do tada, a krvarila sam jako mnogo.

Prva slika po rodjenju

Jutro sam dočekala budna nisam mogla oka da sklopim i to je vec bilo 30 sati kako nisam ni spavala ni jela. Trebala sam da idem u wc sestra mi je pomogla taj prvi put kao i svima i kad sam jedva obavila šta sam imala kada sam krenula nazad smrklo mi se pred očima počela sam da gubim svest i da padam polako, sestra me je uhvatila na svu sreću i bacila bukvalno na krevet, stavili su mi hladne obloge i umivali me da dodjem sebi. Bebac je celu noć bio miran i nije plakao dok su druge bebe vrištale, a onda je došlo vreme za posetu pedijatra za bebe i ginekologa za nas porodilje. Morala sam da se istuširam ni sama ne znam kako sam uspela ali se sećam da sam se smrzla kao nikada u životu, prozor je bio otvoren u kupatilu led ledeni a ja se onako rovita i malaksala tuširam jer moram pred pregled. To tuširanje donelo je kasnije mnoge posledice po moje zdravlje no to sada nije tema. Kada je došlo vreme da beba jede prvi put meni mleko jos nije ni počelo da nadolazi, hranili su ga dohranom kao i sve ostale bebe, čak i one koje su sisale odmah dobijale su dohranu. Sve je bilo u redu ali moj bebac je bio jako miran i tih, i sve što bi dobio da pojede on bi povratio i tako ceo dan, ja sam sa ranom ustajala non stop da bdim nad njim i jako sam se nervirala. Rečeno mi je da se verovatno nagutao plodove vode ili krvi i da će ga odvesti na ispiranje želuca. Kad su to obavili i vratili ga, nakon sledeće dohrane reagovao je potpuno isto i tako opet ceo dan, bio je miran, nije plakao, nije jeo, ja sam bila u šoku, bilo je to previše za mene a to je već bio i treći dan kako nit spavam nit jedem, malo sam grickala plazme i pila dosta vode. Na kraju kad niko nije znao šta se dešava sa mojom bebom odveli su ga na poluintenzivnu negu i stavili na infuzije. Dovodili su mi ga dva puta na dan po 5 minuta, srce mi se slamalo kada sam ga videla, gubio je na gramaži a u maloj rukici bila je braumila koja je bila ogromna naspram nje. Plakala sam , patila sam i od stresa šetala više nego što sam smela zbog rane. Prošlo je oko 48h ja nisam znala šta mi je sa detetom i niko nije znao ni da mi da informaciju, sve što bih saznala bilo je da ga ispituju. Nisam znala šta ću sama sa sobom bila sam besna na ceo svet, neki su mi govorili da je to zato što je malo ranije rođen, drugi su mi govorili da je to zato što sam se porađala prirodno a nisam smela i sve tako u krug ali niko nije znao kako je meni, bila sam sama, nisam više osećala ni ranu ni bol samo patnju i tugu. Imala sam svaki dan posete psihologa koji mi je pomagao da prebrodim situaciju u kojoj sam se našla kao i to što mi mleko ne nadolazi nikako. Cimerke su mi se smenjivale, odlazile i dolazile a ja sam ostajala i samo čekala. Šesti dan po porođaju ujutru kada je vizita došla rečeno mi je da je moja beba bolje i da ćemo ići kući ako sve bude u redu na pregledima, nisam znala kako da reagujem od sreće a opet nisam smela da se radujem unapred. U medjuvremenu od svog tog stresa meni su se vratili moji napadi panike koje sam u trudnoći koliko toliko uspevala da saniram sve dok nisam počela da padam u kolapse. Kada je najzad došao pedijatar sa pedijatrijskom sestrom i mojim bebcem mojoj sreći nije bilo kraja, sestra je sela kraj mene dala mi moju bebu u naručje i objašnjavala šta i kako treba da radim kad odemo kući a zatim je rekla da se spremam polako i da zovem muža da dodje po nas za oko 3 sata dok otpusnice ne budu gotove i sva potrebna papirologija. Tada sam počela da plačem kao malo dete ali ovaj put od sreće, da sam morala da ostanem još jedan dan i da ne znam šta mi je sa bebom mislim da ne bih preživela. Ni dan danas nisam saznala šta je tačno bio problem ali bogu hvala prošlo je , iza nas je i ne mislim o tome, prebrodila sam.

Kada smo došli najzad kući i kad sam se opustila stiglo me je sve, rana mi je pukla, ja sam se razbolela kao nikad, a beba je zahtevala svoje, mislim da su mi to bili najgori i najsrećniji dani u isto vreme, zvuči grozno znam ali tako je bilo. Ja sam se zakopala u krevet nisam mogla da ustanem 5 dana zbog rane, morala sad da pijem antibiotike da mi se ne inficira, muž mi je bio na terenu ali bogu hvala tih dana majka je bila tu uz mene, uzela je par dana slobodno i brinula o svemu dok ja nisam stala na noge. Tih par dana delovalo je kao večnost, patila sam zbog stanja i situacije, patila sam što ne mogu oko svoje bebe da radim ništa a čekala sam je toliko dugo i borila sam se ko lav da je dobijem, bila sam psihički potonula skroz a fizički sam bila bez grama snage, prehlada je uzela maha pa je od nje nastala ozbiljna upala krajnika, anemija je preovladala, bila sam nemoćna totalno, no čim je rana bila malo bolje ja sam smogla snage i ustala i preuzela sve oko bebe i tad sam se psihički malo sredila, ali fizički nikako, no ko me je pitao morala sam sve da radim i bila sam sama sa bebom. Vrlo brzo sam sa svime ušla u štos, patronažna sestra je došla svega dva, tri puta dok pupak nije otpao i da mi objasni oko kupanjia beb i tako neke stvari, videla je da nema potrebe da me obilazi jer mi je sve išlo od ruke, rođena sam da budem mama kako mi je jednom rekla. Nisam imala problema ni sa širokim povojem niti sa bilo čim, sve je bilo u redu i bebac je iako jako sporo u početku fino ručkao i prihvatao mlekice, no ponekad kada bi bljucnuo ja bih se presekla i to bi me odmah vratilo na pakao koji sam prošla u bolnici. Na sreću brzo se to sredilo pa je bebac počeo sve bolje da ručka, manje da bljucka, i jako je lepo napredovao Bogu hvala.

Sada je prošlo već 5 meseci, moj bebac je počeo da ručka i papice, borbe sa grčevima smo preživeli, sad je počela muka sa desnima, preživećemo i to, Bože zdravlja samo. Ivan je pravi mali nestaško i akrobata, on je jedna zadovoljna bebica. Uveliko guče, pokušava da priča svašta, plazi se i pravi smešne face, vrti se kao čigra, ne smem ni jedan sekund da ga ostavim samog a da nije vezan u njihalici. Voli da se igra, da mu se čita, vrlo je radoznao. Voli da se šeta, da se nosa, mazi, voli čak i da gleda crtać o avionu Dzetu koji raznosi pošiljke, raste brzinom svetlosti i već hoće i da puzi i da hoda i da sedi a ne može još uvek :). Sada je unazad par dana jako kenjkav desni su mu natečene, pokušavam na sve načine da mu pomognem ali sad dok ne izbije taj prvi zubić ko zna šta nas sve čeka, nekad plače satima, nervozan je i razdražljiv ali to je sve normalno, iako nama mamama baš bolno i teško za gledati. Prebrodili smo i prvu upalu grla, prošlo je sve bogu hvala, a na vakcinama je pravi mali hrabriša, ne trepne niti pusti glasa, barem za sada.

Što se mene tiče i mog stanja rešavam nekako jedno po jedno koliko god mogu i koliko je u mojoj moći, od lekara sam digla ruke. Anemiju sam sredila Revitom, njom dižem i imuni sistem, krajnike i stalno pristutne viruse lečim homeopatijom, a ženske probleme i cikluse pokušavam sada da saniram čajevima i Femisan A kapima. Desio se u medjuvremenu i prvi ciklus koji je prošao onako da kažem normalno ali zato sledeći kad je došao nije prestajao punih 26 dana, a nakon porodjaja krvarila sam punih 36 dana. Bila sam par puta kod lekara, na par načina su pokušavali da mi to saniraju ali nije vredelo, na kraju su uspeli da mi ga zaustave. Taman sve ono što sam se oporavila malo palo je u vodu i morala sam sve iz početka. Naredni ciklus nisam ni dobila, a ovaj poslednji sada bio je kao onaj nekad iz najgorih perioda kada je endometrioza harala i bila budna, tako da opet moram ići na kontrolu, jer ciklus je prestao a bolovi nisu, imam ih svakodnevno. Moje borbe se nastavljaju iako su mi svi trvdili da će nakon porođaja biti bolje, ja i dalje želim da verujem u to da možda i hoće jednog lepog dana, kad-tad. Kada se sve to stavi po strani ja uživam svaki dan sa mojom bebom i ne propuštam nijedan trenutak njegovog odrastanja, novih situacija, akrobacija i nestašluka, i smatram da je on moj najveći dar za sve muke koje sam prošla u životu, kao i moja snaga da se borim dalje i moja nada za bolje sutra.

Nadam se da post nije previše naporan, dug jeste to vidim i sama ali zasita toliko toga sam prošla da je nemoguće bilo skratiti ga. Još jednom ponavljam da je ovo samo moje lično iskustvo koje sam podelila sa vama, jer ste vi to tražili, kao i mnoga druga, jer tako je ovaj blog i nastao. Do nekog narednog posta budite mi zdravi i srećni , a svima koji se bore za potomstvo želim puno sreće i samo verujte, ne odustajte nikad, čak i kada vam kažu da nema šanse vi ne posustajte, i uspećete baš kao i ja <3