Me VS Endometrioza # 2

Svi koji me pratite znate već ponešto o ovoj opakoj dijagnozi sa kojom se ja borim sada već 10 godina i zbog koje sam izgubila levi jajnik. Ako ste propustili taj tekst pošto imam mnogo novih čitalaca od njegove objave možete ga pročitati ovde kako bi vam ovaj nastavak bio jasniji i kako bi bolje razumeli o čemu vam pišem. Iskreno sam se nadala i verovala da više nikad neću morati da mislim na ovu bolest niti da se ponovo suočim a njom, iako sam znala da ona živi u meni i da za nju leka nema, mirovala je od 2005- te godine nakon gubitka jajnika i primljenih hormonalnih terapija, ali kako ginekolozi u bolnici kažu "Pravilo kod endometrioze je to da nema pravila ",  pa tako ona može da napada bilo kad i nikada ne spava.

 

Iako se sve vreme nakon gubitka jajnika borim sa fizičkim i psihičkim posledicama, ginekološki nalazi su bili uvek manje više u redu, pa sam tako znala da je i endometrioza u stanju mirovanja, iako sam imala mnogo bolne cikluse za koje su me uvek tešili da su normalni usled ove dijagnoze, i govorili su mi da bi se trudnoćom sve to regulisalo i sredilo, pa smo tako muž i ja vredno radili na tome i pokušavali svašta, bez uspeha. Onda poslednji ciklus koji sam dobila bio je drugačiji od predhodnih, odmah sam to osetila i shvatila da nešto nije u redu, nakon ovoliko godina borbe umem da prepoznam kad se nešto dešava i kada nešto nije u redu. Ciklus sam jedva preživela i kad je najzad prošao bolovi su se nastavili, i svakog dana su se samo pojačavali, dok jednu noć nisam počela bukvalno da se oduzimam i da trnem od bolova i bila sam odvedena u urgentni centar. Imala sam sreće da nije bilo mnogo gužve pa sam bila primljena posle desetak minuta i pregledana od strane jedne doktorke, iako sam ja odmah sumnjala na jajnik ili matericu, ona mi je odredila da mi odmah urade ultrazvuk stomaka i da mi uzmu krv i urin. Sve su mi to odradili tamo na licu mesta i rezultati su svi bili gotovi za pola sata, ovim putem sve pohvale za ovaj klinički centar skoz suprotno iskustvo od pre 10 godina kada sam završila na hitnoj hirurgiji usled sličnih bolova. Nalazi su bilu u redu osim što mi je u mokraći nađeno malo krvi pa su moje bolove povezali sa upalom bešike , za šta sam ja bila sigurna da nije problem. Mnogo sam  u životu puta imala žestoke upale tog tipa i nisu bili ni blizu ovakvi simptomi, ali ko sam ja da se mešam u lekarski sud iako kad sam ja u pitanju apsolutno nikad za ovih deset godina me nisu valjano lečili od starta pa se tako i mojim bolovima i ovaj put navršilo već 15 dana bez da znam šta mi se dešava. Dobila sam lekove za upalu i bolove i otišla kući.

Naredni dan su se bolovi širili po telu i postajali jači, pa je tako hitna pomoć dolazila i davala mi boce za bolove. Taj dan sam bila kod ginekologa i odradila pregled, ultazvuk i papa test, sve je bilo ok ali pregled je bio bolan ko nikad. Papa test su mi bili zadržali pod nekom sumnjom i tih dana dok sam ga čekala moja ankcioznost se vratila na svu muku  a bila sam je se taman malo rešila, ili bolje reći držala je pod kontrolom svojom autosugestijom. Na kraju papa test je ipak bio ok ali bolovi nisu prestajali pa mi je ginekolog preporučio ponovni pregled, i za samo 6 dana kasnije, na uz nije bilo sve u redu, videle su se čak dve ciste. Ginekolog koji vodi moj slučaj od početka i zna sve o mojim problemima odmah me je uputio u bolnicu na ležanje jer se jako uplašio da mi se cista ako je endometriozna ne uvrne opet u jajnik i stvori haos kao pre deset godina sa levim. Taj momenat kada sam se pakovala za bolnicu i ušla tamo, smestila se, bio je preloman za moju psihu. Doživela sam veliki šok i sve mi se vratilo, jer na tom istom mestu ja sam već ležala, bila operisana i ostala bez jajnika sa samo 24 godine. Nikad u životu mi nije bilo gore ni teže i još da maler bude veći posete su bile strogo zabranjene zbog epidemije gripa, a u bolnici nije bilo lekara jer su svi grupno otišli na neki kongres u Ameriku, pa je tako jedan dežurni lekar trčkao na tri odeljenja i radio i preglede, i prijeme i vizite i sve po potrebi što je praktično neizvodljivo. Nisam se začudila jer nažalost deceniju sam više po bolnicama nego po gradu pa sam skroz upućena u naš zdravstveni sistem. Najgore što sam još tih dana doživela pre odlaska u bolnicu je to što me je jedan od lekara koji su me tih dana pregledali pitao kao i svaki koje lekove pijem i kad sam mu rekla, on je hteo da mi da lek koji sa tim što pijem ne sme da se uzima, ja sam to znala on nije, i kad sam ga opomenula on se naljutio i otišao da proveri i kad se vratio rekao mi da sam u pravu i prepisao mi drugi. Ležala sam tri dana i tri noći bez da mi iko išta kaže šta mi se to dešava opet i kakve su to ciste i šta će biti samnom. To je bila kap koja je prelila čašu i poslednja kap koja me je držala psihički jakom i stabilnom, borbenom i jakom svih ovih godina, po prvi put bila sam preplašena i očajna, gubila sam svaku nadu, nisam mogla da hodam od iscrpljenosti a bila sam na infuzijama i dobijala lekove protiv bolova, i vadili su mi krv non stop.

 

Tek četvrti dan, koji je bio već 20-ti dan konstantnih bolova, došao je na odeljenje ginekolog koji me je pregledao i objasnio mi šta mi se tačno dešava i šta me čeka za dalje. Moj osećaj me nije prevario kao uvek i bila sam u pravu. Endometrioza se probudila i zaustavila mi ovulaciju, stvorila je ciste i čak kako on kaže folikule koje su sprečile redovnu ovulaciju koju svaki mesec svaka žena mora da ima i napravila mi haos u organizmu, jer nisu pukle kao što bi trebalo, prouzrokovale su  bolove i samim tim je sve to uticalo na psihu, strah od već preživljenog i iščekivanje šta će se destiti. Pustio me je kući uz uputsva i prepisao terapiju u trajanju od deset dana a zatim kontrolu u bolnici nakon ciklusa i dolazak u savetovalište. Takođe mi je rekao da ću možda morati i na produvavanje jajovoda al šta se mora nije teško, bitno je da znam da činim sve što je u mojoj moći da budem bolje, da se izvučem i da pokušam na sve načine da sačuvam jedini jajnik koji imam. U međuvremenu moje psihičko stanje se pogoršalo pa sam išla i na kontrolu kod neuropsihijatra koji i dalje tvrdi da sam ja skroz ok samo da moj organizam više nema snage da se bori sa svim ovim nevoljama pa to izbija kroz ankcioznost, dobila sam opet blage lekiće za to i preporuku da idem na psihoterapije, što sam svakako trebala da idem odmah nakon gubitka jajnika no tu opet ima jedan problem, kako sam se raspitala ambulanto to niko nigde ne radi, a privatno je jako skupo i ja nemam taj novac nažalost. Takođe se neuropsihijatar složilo sa ginekologom da je trudnoća jedino rešenje i da bi mi ona sredila i psihu, i endometriozu i imunitet, pa šta mi drugo ostaje nego da samo molim Boga kao i svih ovih godina.  Sada sam svojoj kući, mirujem i čekam ciklus u velikom strahu moram vam priznati a onda kontrola pa sve po redu, ne dam se ja i dalje, kolko me puta slomi ustaću ja opet, šta je to za mene :). Jedini problem je što negde duboko u sebi polako shvatam da uzaludno vodim ovaj rat već deceniju mada ja to još uvek ne želim da priznam ni sebi ni drugima, a najgore u svemu mi je gledati troje ljudi koji me vole i za koje ja živim kako pate i kako zbog mene psihički propadaju nemoćni da mi pomognu. Zato sam odlučila da uzmem malog psa i da on na neki način bude moja beba i da mi pomogne da prebrodim do sada najteži period mogu reći jer iako je svašta iza mene sada je došao trenutak kada ja više nemam snage da se borim i nosim sa tim. Mali psić rase kovrdžavi bišon dobio je ime Švrća i doneo mi mnogo ljubavi i pozitivne energije, jedan post ću svakako posvetiti i njemu. Izlazak iz bolnice bio je baš preloman za mene ili poludeti ili nešto promeniti a pošto ništa drugo ne mogu i nije do mene učinila sam jedino što sam mogla i kupila psa koji nas je sve mnogo usrećio.

Nadam se da se niste jako smorili ovim mojim tekstom ali već ste navikli na ove teme kad je moj blog u pitanju, zbog njih je i nastao i dobio naziv. Ko ove teme ne voli uvek može da ih preskoči i čita recenzije kozmetičkih proizvoda koje često pišem :). Izveštavaću vas o svemu što se bude dešavalo, a do tada mi se čuvajte, ljubim vas puno i hvala na pažnji.

Povezani textovi Me vs endometrioza, Endometrioza, Napadi panike.