Me VS Neuropsihijatar

Nakon detaljnog testiranja i ispitivanja i svih odrađenih analiza dospela sam na odeljenje neuropsihijatrije koje se nalazi pri bolnici neurologije. Došla sam onako sa gomilom nalaza i papira sva izgubljena jer mi je već bilo zlo lekara i svega a drugo što mi nije bilo jasno šta ću sad još i ovde. Dodeljena sam jednoj doktorici srednjih godina koja me je na prvi pogled malo i prestravila, ili je to bila samo atmosfera na odeljenju, prvo zaključana vrata,zatim kad pozvonite otvaraju se ko u nekom horor filmu, a zatim se direkto sretnete sa pacijentima koji leže tamo zbog raznih stanja,nije mi bilo svejedno, sreća kancelarija doktorke bila je u hodniku ispred tih zablindiranih vrata i tamo sam ja boravila svaki naredni put kad sam odlazila. Trajalo je to ukupno 11 meseci.
Prvi pregled ili razgovor trajao je dugo bila sam tako iscrpljena i samo sam želela da idem kući. Ispitivala me je razne nepovezane stvari dok je gledala svaki moj nalaz posebno i čitala sve redom. Zatim mi je prepisala neku terapiju za taj depresivni sindrom koji mi je pronađen nakon psihološkog testiranja i zaključila da vrlo lako baš takve vrste terapija mogu da reše problem sa glavom koji je tad već bio uzeo maha. Prepisala mi je dve vrste lekova, male doze ali tačno po uputstvu i dala mi je svoj broj telefona u slučaju nekih reakcija i rekla da se vratim za tačno 2 nedelje. O psihološkom testiranju pisala sam vam ovde .

Početak terapije mi nikako nije prijao, od jednog leka mi je mnogo pozlilo i bilo mi je još gore,pa sam odmah umesto njega dobila drugi i pila sa prvim prepisanim naredna 3 meseca uz redovne kontrole i psihoterapije. Kada sam nakon ta 3 meseca došla na razgovor doktorka je bila u čudu kako mi se glavobolja nije smanjila niti jedan posto kao ni ostale tegobe koje su je pratile, nesvestica, mučnina, povraćanje. Mrzela sam te terapije, seanse i tu bolnicu ali bile su mi jedini odlazak od kuće i jedino ustajanje iz kreveta u tom periodu. Mislila sam da je tu kraj mđutim ona mi je promenila lek i uvela dva nova leka a stare je ukinula.
Od tih terapija bila sam bukvalno kao drogirana, i samo sam spavala, a ona mi je doze samo povećavala iz meseca u mesec. Taj deo života kao da imam u nekoj magli i dan danas i možda je tako i bolje, jer svakako sam bila zarobljena u svemu tome. Tu sam dolazila na ideju da napišem knjigu da bilo čime ubijem vreme i misli ali sam bila previše slaba za išta od toga. Jednom prilikom sam je pitala da mi onako ljudski objasni zašto ja te sve lekove moram da pijem a ona mi je objasnila da kod mene depresija nije uzrok nego posledica, i da ovim terapijama mi lečimo tu posledicu a to je glavobolja, rekla mi je da se većina mukotrpnih i hroničnih glavobolja upravo leči antidepresivima,tu mi je malo pao kamen sa srca jer bila sam zbunjena,imala sam nalaz samo male blage depresije a pila tone lekova koji mi nisu prijali. Kako mi je objasnila sve to što sam preživela moralo se odraziti negde kao posledica a to se u mom slučaju sve odrazilo kroz te glavobolje po njenom mišljenju.

Najgore od svega bilo je to što sam bila sama, baš skroz sama, majka mi je upala u depresiju u tom periodu zbog svega što mi se dešava i što smo zajedno prošle bez pomaka, nije znala kako da mi pomogne, osećala se bespomoćnom i povukla se u sebe, pokojni otac je doživeo šlog baš u tom periodu što je na mamu samo dodatno uticalo. Drugarice, nazovi prijatelji i rodbina, svi su mi okrenuli leđa, kao da sam bila šugava. Samo jedna drugarica dolazila je možda dva, tri puta da me obiđe a druga mi je ponekad poslala neku poruku, baš u tom periodu je postala majka i imala je prioritete u životu naravno. Sama protiv sebe i svaki dan iznova nova ali ista borba. Kako sam se izborila sa tim pitate se? Snagom volje i verom u Boga,molila sam se svaki dan,čak i na kolenima u suzama grcajući samo da me prođe glava, i bitku sa tumorom jajnika mnogo sam lakše prošla, ali tad se to sve sastavilo. Verovala sam samo u jedno-da tamo negde nekad mene mora da čeka neko bolje sutra. Dočekala sam ja u jednom periodu bolje sutra, još uvek ne ono zdravo i pravo dobro sutra ali ipak bolje, 10 godina kasnije, ali se i dalje nadam totalnom izlečenju, no pobedila sam taj period po meni najgori u životu koji sada pokušavam i da skroz zaboravim.Podsvest je čudo jedno najveće čudo na svetu,njome sve možemo verujte mi na reč. Ne možemo ozdraviti ili pobediti bolest ali možemo sebe ili crne misli. Imala sam i ja crne najcrnje misli ali sam ih uvek pobedila, dešavalo mi se i da zavidim zdravim ljudima koji šetaju po ulici gledala sam ih sa terase i plakala, zavidela sam trudnim ženama i ženama koje šetaju dečicu za ruke, bilo je raznih faza ali sam sve te misli pobeđivala autosugestijom "Ne smeš tako da razmišljaš ne smeš da zavidiš-to je greh" i slično. Da napomenem samo još da se majka Bogu hvala iščupala iz te depresije isto i nastavila da se bori zajedno samnom svaki dan iznova, i samo zahvaljujući njoj i pokojnoj baki sam uspela nekako da preživim taj preiod i sačuvam kolko tolko zdrav razum. Otac se oporavio nakon šloga ali je 2012-te godine izgubio bitku sa rakom jednjaka i preminuo.

Nakon 7 ili 8 meseci terapija antidepresivima,lekarka ni ja nismo videle nikakve pomake, pa je rešila  da mi ubaci još jedan lek na sve što pijem i to ni manje ni više Litijum. Kako sam ja očajnički samo želela da ozdravim pristajala sam na sve ne bi li mi barem bilo bolje a bilo je još gore. Naredna 3 meseca bila sam  kao zombi, ustanem, jedem ,popijem jutarnju dozu, legnem, spavam, ustanem jedem, popijem večernju dozu legnem i spavam. Puna 3 meseca, a onda se jedan dan probudim i kažem"Dosta je bilo". Odem kod te lekarke i kažem joj da me skida sa svega toga da mi ništa nije pomogla da sam od lekova postala depresivnija nego pre a da je taj Litijum samo još samo jedan otrov za moj organizam. Za divno čudo lekarka se složila samnom da me skine sa terapije i donela zaključak da glavobolje nisu psihičkog porekla jer bi ove sve terapije pomogle da jesu. Tako sam se rešila neuropsihijatara i njihovih tabletica, jer sam videla i osetila da mi to samo šteti. Daleko od toga da sam protiv toga, oni mnogima mogu i  da pomognu ali ja sam odmah znala da meni neće, bar ne tada, znala sam i osećala da nije psihičkog tipa to sve što ja osećam i prolazim. Kasnije kada sam sama osetila potrebu da idem išla sam ali to je neka druga priča. Moram da spomenem i to da je lekarka bila jako fina i ljubazna prema meni,da je bila jako zainteresovana da mi pomogne i svim silama se trudila,da je pažljivo slušala sve što govorim i samnom razgovarala satima,puno je truda uložila i inače je odličan doktor ako ne i najbolji na odeljenju kako sam saznala mnogima je pomogla,i ja sam joj mnogo zahvalna za sve.
Kad mi se sve to pročistilo i izašlo iz krvi, iz tela,odustala sam od lekara i stavila tačku na sve jer su me nakon toga poslali opet na početak kod neurologa. Rešila sam da isprobam neke alterantivne metode i počela da se raspitujem o njima. Išla sam na neku bioenergiju kod nekog što je samo mlatio rukama, kod kostolomca i na kraju završila kod homeopate,o tome sam vam pisala ovde, a više o svemu ostalom u narednim postovima. Sada trenutno idem na terapije bionergijom kod jednog travara-bioenergičara koji mi je brata davno izlečio od astme,pijem čaj i mažem neki melem jer mi je 2014-ta godina opet bila paklena, ili bolje rečeno stanje mi se opet pogoršalo pa sam rešila da pokušam i sa tom metodom,čitaćete naravno i o tome.
Napominjem da je ove terapije meni prepisao stručnjak nakon detaljnih pregleda i testova  i da je svako pojedinac za sebe, ja pišem svoje iskustvo a bilo ko sa sličnim tegobama mora da se obrati lekaru jer sam više puta spomenula da ja to svakako nisam !Iskreno se nadam da vas nisam uplašila ovim postom ili bilo šta negativno,samo sam podelila još jedno  svoje iskustvo sa vama kao što to inače i radim, onako iskreno, otvoreno baš onako kako se desilo, do sledećeg posta pozdravljam vas puno i hvala na pažnji :).
Slike su preuzete sa neta.

*Povezani postovi za one koji su propustili Me VS Endometrioza , Diphereline-hormonalne inekcije ,Me VS glavobolja .