Napadi panike-anksioznost

Posle mnogo postova o mojim ličnim iskustvima i mnogim dijagnozama koje sam vam opisivala kroz iste, možda ste pomislila da je to kraj, međutim nije. Usled svih nevolja koje sam prošla i raznih borbi sa zdravljem, desila mi se i ova bitka zvana ankcioznost bolje poznata kao napad panike. Kroz sve što sam prolazila a vi koji me pratite redovno da je to mnogo toga, čak previše za jednu mladu osobu bila sam jaka i hrabra, nisam plakala ni kukala, nisam proklinjala sudbinu, nego sam činila sve što je u mojoj moći da budem bolje, i nadala se ozdravljenju i čekala ga strpljivo, i još ga čekam, no nikad se nisam plašila ničeg čak i kada sam izgubila jajnik i saznala da sam imala tumor, ni kada sam saznala da imam  ozbiljnu bolest Endometriozu i još ozbiljniji HPV virus visokorizičnog stepena, ničeg se nisam plašila osim ovakvog života koji živim i zato sam se svim silama borila protiv njega. Nakon punih 10 godina uzaludne borbe u jednom lavirintu ili kako ja to volim da kažem začaranom krugu, doživela sam i svoj prvi susret sa ovom pojavom.

Napadi panike su emocionalni poremećaj koji se ispoljava naglom i za osobu iznenađujućom pojavom neprijatnih vegetativnih simptoma (ubrzan rad srca, otežano disanje, znojenje, senzacije probadanja, vrtoglavica, trenjenje ruku, trešenje, pomućenje vida i sl.), najčešće bez ikakvog očiglednog razloga. Navedeni simptomi se ubrzano pojačavaju i osoba oseća da nije u stanju da ih podnese. (izvor).

*Prvi napad desio mi se sasvim iznenada bez ikakve najave. Bila sam sama u stanu i spremila svoj obrok ne bi li ručala, sela sam i počela da jedem. Odjednom sam se počela gušiti, tresla sam se i borila sam se za vazduh, celo telo je počelo da trne i jako sam se po prvi put uplašila za svoj život, mislila sam da mi je kucnuo zadnji čas. Izašla sam na terasu ne bi li se bolje izborila za vazduh međutim gubila sam tlo pod nogama i svest i sve se oko mene vrtelo, skupila sam snage da pozovem mamu i ona je taman stizala kući. Izmerila mi je pritisak bio je jako visok, dala mi je pola neke tabletice da se umirim i napad je prošao, međutim posledice su bile velike, nisam mogla da dignem glavu iz kreveta, kao da je bila tonu teška i kao da je u noj nešto puklo. Naredni napad me je samo tri dana kasnije probudio iz sna, sve isti simptomi plus jako ubrzan rad srca pa onda kao da skroz stane da kuca pa naglo udari, i tako u krug a kad pokušam da dišem seče kao nožem, no prošao je i taj napad, a ja sam se sve više plašila narednog, koji se desio par dana kasnije i bio preloman da odem kod lekara i da shvatim i sama o čemu se radi. Nisam neko ko beži od dijagnoza jer sam se suočila kroz život sa mnogim i živim sa njima. Taj treći napad je bio kao u horor filmu, sva sam se tresla, cvokotali su mi zubi, odskakala sam od kreveta bukvalno i tonula u neki tunel najmračniji ikad, a moja glavobolja se pogoršala do te mere da sam opet povraćala svakog dana i nisam mogla da hodam.

Šta su zapravo napadi panike? Napad panike je strah od straha. Napadi panike ponekad se jave kod osoba koje su inače sklone anksioznom reagovanju (strašljive i senzitivne osobe). Napadi panike se ne javljaju slučajno i bez razloga kako se to čini osobi koja ga preživljava. Javljanju prvog napada panike obično predstoji niz nepovoljnih događaja koji su doveli do toga da se osoba oseća anksiozno (uznemireno i napeto). Neki od tih događaja koji prethode napadima panike su: hroničan stres, traumatsko iskustvo ili serija stresnih događaja, hronična iscrpljenost organizama usled preteranog rada i/ili nespavanja, gubitak bliske osobe, intenzivan bes, preterano uzimanje toksičnih supstanci (marihuana, kofein, baribiturati alkohol), fiziološki poremećaji (tahikardije, problemi u radu štitne žlezde), hiperventilacija itd. Svi navedeni događaji mogu dovesti do osećanja napetosti, anksioznosti i vegetativne hiperpobuđenosti. Neki ljudi koji su senzitivniji i strašljiviji skloni su da se uplaše ovih neprijatnih telesnih simptoma. Kada se osoba uplaši, svi navedeni telesni simptomi se pojačaju, osoba zaključuje da se nešto opasno događa i u tom momentu javljaju mu/joj se razne strašne misli poput: umreću, dobiću infarkt, pašću u nesvest, gušim se, ovo je znak da ću poludeti, moram da pobegnem, moram ovo da sprečim, ja ovo ne mogu da podnesem, staće mi srce itd. Navedene misli dodatno pojačavaju strah, a strah telesne simptome, dakle stvara se začarani krug koji dovodi do panike.(izvor).

Pošto su se svi ukućani pa i ja mnogo uplašili ovog stanja uz sva ostala sa kojima se borim, raspitali smo se za dobrog neuropsihijatra i zakazali termin. Htela sam da odem kod nekog proverenog i dobrog doktora jer ne pamtim baš lepa iskustva sa mojim pređašnjim susretom sa lekarima, o tome sam vam već pisala. Doktorka koja me je primila bila je dosta starija i po svemu sudeći vrlo iskusna u svojoj struci, naravno morala sam da idem privatno jer se samo na zakazivanje čeka i po 3 meseca u državnim ambulantama a i već imam iskustva sa svima njima, nažalost obišla sam sve bolnice i lekare u potrazi za dijagnozom glavobolja. Prvo mi je izvršila neurološki pregled pa kad je sa tim bila gotova čitala je i gledala pažljivo sve moje papire i nalaze, a mene ispitivala mnogo toga, malo je gledala u papire malo u mene i pažljivo slušala i analizirala svaku moj reč, pokret, pogled. Nakon skoro 2 sata pregleda i razgovora, zaključila je ono što sam ja već znala da je to anksioznost, i da nikako nisam depresivna pa mi je rešila prepisati neku blagu terapiju i naznačila je da moram jednom mesečno na kontrole makar narednih 6 meseci. Objasnila mi je da je kod mene do napada panike došlo od previše bolova koje trpim, od prevelike tuge što ne mogu da ozdravim a toliko se borim, takođe povezala je to i sa smrti oca koja se dogodila u tom periodu, rekla mi je onako na srpskom da se ja borim ko lav ali da moje telo više nema snage i mora da reaguje jer želi negde da izbaci svu tu bol, rekla mi je da moram da se otvaram više, da plačem, da vrištim ako treba, da ne budem toliko hrabra i gutam sve u sebi. Prepisala mi je neke tablete koje se koriste se za alergije ali u nekim dozama deluju kao blagi sedativi i koriste se u lečenju ankcioznosti, još neki lekić, i rekla mi je da pijem  MG tablete sa B6 vitaminom, jednu tabletu dnevno, i zakazala kontrolu za mesec dana. Napominjem da je ovo meni prepisao stručnjak nakon detaljnog pregleda i da je svako pojedinac za sebe, ja pišem svoje iskustvo a bilo ko sa sličnim tegobama mora da se obrati lekaru jer sam više puta spomenula da ja to svakako nisam !

Šta je važno da znate ako imate panične napade:

-Napadi panike sami po sebi nisu opasni i ne mogu dovesti do smrti ili bilo kog telesnog oboljenja.
-Napade panike je potrebno lečiti jer u suprotnom oni mogu trajati do kraja života (neće proći sami od sebe), zbog toga se obratite za pomoć psihologu ili psihijatru.
-Napadi panike nisu znak ludila niti naznaka početka neke teške duševne bolesti, od napada panike ne možete poludeti i izgubiti razum i kontrolu.
-Napadi panike se veoma uspešno psihoterapijski tretiraju.

Psihoterapijski tretman napada panike podrazumeva:

-Edukativni deo: terapeut objašnjava klijentu šta su napadi panike, kako i zašto nastaju i kako ih osoba stvara i održava.

-Terapijske intervencije: otkrivanje, analiza i osporavanje misli i ponašanja kojima osoba stvara i održava panične napade, učenje novog samopomažućeg načina mišljenja koje će osobi pomoći da ne doživljava nove napade, primena naučenih veština i izlaganje realnim situacijama itd.
-Relaksacija: učenje vežbi relaksacije i disanja. (izvor google).

Hvala na pažnji :).

Helicobacter pylori

                                                  *izvor slike Google

Helicobacter pilory je bakterija koja se sreće samo kod ljudi u donjem delu želuca i dovodi se u vezu sa nastankom zapaljenja želuca (gastritisa), čira dvanaestopalačnog creva ređe želuca.Ova bakterija je u stanju da iz ureje oslobodi amonijak koji joj omogućava preživljavanje u vrlo kiseloj sredini želuca.

Siptomi:Infekcija helikobakterom često protiče i bez simptoma.Vremenom se može javiti:
hronični, površni gastritis tip B, koji može trajati godinama i decenijama bez simptoma ili sa blažim tegobama u vidu mučnine, neodređenim bolovima u predelu želuca,
čir dvanaestopalačnog creva, ređe želuca, jer izumiranjem epitelnih ćelija se slabi želudačna barijera, koja štiti od kiseline,hronični, atrofični gastritis iz koga se može razviti rak želuca.

Prisustvo helikobaktera se može utvrditi biopsijom sluzokože želuca,a zatim njegovim uzgajanjem i dokazivanjem urejaze i katalaze. U terapiji se koristi kombinacija antibiotika i inhibitora protenske pumpe,koji se uzimaju 7 dana. Terapija je uspešna u preko 95% slučajeva.(izvor Google).

                                                           *izvor slike Google

Helikobakter se prenosi feko-oralnim putem. Rasprostanjen je širom sveta, posebno kod grupa koje žive u lošim higijenskim uslovima. Kod preko 50% stanovništva može se pronaći ova bakterija. Bakterija je pokretljiva zahvaljujući trepljama na jednom kraju i brzo kolonizuje sluzokožu želuca.(izvor Google).

Me VS Helicobacter pilory

*Meni je ova bakerija otkrivena pre 3 godine, nakon mnogobrojnih hormonalnih agresivnih terapija koje sam primala nakon tumora levog jajnika i gubitka istog. Prvi simptom koji sam ja imala bila je mučnina koja je svakim danom bila sve intenzivnija dok se nakon nekog vremena nije pojavio i nagon za povraćanjem.Tako sam skoro svaki dan po ceo dan patila od jake mučnine, stezanja u želucu i povraćala sam skoro svakodnevno. Tada sam to povezivala sa glavoboljama od kojih sam u tom periodu najviše patila, sve o tome ovde. Na kraju se ispostavila da imam baš ovu bakteriju H. pilory i da mi se zbog nje glavobolja pogoršava, mislim da svi dobro znate da je sve to povezano pa tako i glavobolja sa želudačnim problemima. Prvi mi je ovu bakteriju otkrio homeopata o kojem sam vam pisala ovde, a nakon toga su laboratorijske analize to i potvrdile.

Simptomi koji još mogu pratiti ovu dijagnozu su :
– neprijatni bolovi u želudcu
– mučnina i malaksalost
– loš apetit
– nadimanje
– neprijatan osećaj posle jela i pića
– problemi sa varenjem
– žgaravica
– nervoza i razdražljivost
– povraćanje

Nakon što se pojave ovakvi simptomi, potrebno je javiti se lekaru. Prisustvo bakterije se utvrdjuje iz krvi, ali najpouzdaniji je izdisajni ureaza test. Lekar specijalista prepisuje terapiju. Najčešće su to dvokomponentni ili trokomponentni lekovi. Na primer jedan lek blokira protonsku pumpu, drugi oblaže želudac, a treći leči. Veoma je značajno da se terapija sprovede do kraja. U nekim slučajevima od lekova, javljaju se grčevi u stomaku, promenjen ukus u ustima, crna stolica. Neki pacjenti teško podnose terapiju i fizički i psihički. Nakon terapije antitela se još zadržavaju u krvi, tako da je ponovni test potrebno uraditi tek posle nekoliko meseci. (izvor).

*Ja sam se ove dijagnoze rešila pomoću homepatskih lekova i režimom ishrane bez ijednog leka hemisjke prirode i antibiotika, jer prvi pokušaj lečenja njima bio je jako neuspešan i prouzrokovao mi je samo dodatne probleme. Jeste mnogo duže trajalao ali kako sam već bila "otrovana" od silnih terapija rešila da sam da pokušam prirodnim putem. Izbacila sam iz ishrane sve što mi smeta, jaku masnu hranu, zaprženu hranu, slatkiše, prestala da pijem sokove. Jela sam mnogo svežeg voća i povrća kao i barenu hranu bez začina samo blago posoljenu, i pila sam samo običnu vodu. Takođe sam izbacila testeninu i sve na bazi belog brašna. Taj režim sam primenjivala 11 meseci i uspela da se rešim ove bakterije, s tim što mi se svaki put ponovo pokrene kada se razbolim pa moram da pijem antibiotik a to je nažalost jako često, čak i preko 5 puta godišnje, tako da se uglavnom i sada nakon 3 godine pridržavam skoro svega ali ponekad počastim sebe nekim parčetom pizze, na to sam posebno slaba ili nekim sladoledom.

*izvor slike Google

Ishrana:

Uz terapiju obavezno treba biti na dijeti. Dijeta je slična kao i dijeta kod kandide o kojoj ću vam pisati nekom drugom prilikom. Ishrana treba da se bazira na povrću. Odlična je šargarepa, kupus, boranija, brokoli i mnogo drugo povrće. Meso ne treba potpuno isključiti, ali smanjiti da i izbegavati meso sa roštilja, kao i prženo. Riba može da se jede. Poželjna je kuvana i pečena hrana, ne mnogo začinjena. Slatkiše i šećer ne treba jesti. Gazirana pića mogu da škode. Kafa i alkohol nikako nisu preporučljivi. Žitarice od celog zrna su dobre, posebno ječam koji smiruje kiselinu.(izvor).

Da li vi imate iskustva sa ovom dosadnom bakterijom ? Hvala na pažnji !

Me VS Neuropsihijatar

Nakon detaljnog testiranja i ispitivanja i svih odrađenih analiza dospela sam na odeljenje neuropsihijatrije koje se nalazi pri bolnici neurologije. Došla sam onako sa gomilom nalaza i papira sva izgubljena jer mi je već bilo zlo lekara i svega a drugo što mi nije bilo jasno šta ću sad još i ovde. Dodeljena sam jednoj doktorici srednjih godina koja me je na prvi pogled malo i prestravila, ili je to bila samo atmosfera na odeljenju, prvo zaključana vrata,zatim kad pozvonite otvaraju se ko u nekom horor filmu, a zatim se direkto sretnete sa pacijentima koji leže tamo zbog raznih stanja,nije mi bilo svejedno, sreća kancelarija doktorke bila je u hodniku ispred tih zablindiranih vrata i tamo sam ja boravila svaki naredni put kad sam odlazila. Trajalo je to ukupno 11 meseci.
Prvi pregled ili razgovor trajao je dugo bila sam tako iscrpljena i samo sam želela da idem kući. Ispitivala me je razne nepovezane stvari dok je gledala svaki moj nalaz posebno i čitala sve redom. Zatim mi je prepisala neku terapiju za taj depresivni sindrom koji mi je pronađen nakon psihološkog testiranja i zaključila da vrlo lako baš takve vrste terapija mogu da reše problem sa glavom koji je tad već bio uzeo maha. Prepisala mi je dve vrste lekova, male doze ali tačno po uputstvu i dala mi je svoj broj telefona u slučaju nekih reakcija i rekla da se vratim za tačno 2 nedelje. O psihološkom testiranju pisala sam vam ovde .

Početak terapije mi nikako nije prijao, od jednog leka mi je mnogo pozlilo i bilo mi je još gore,pa sam odmah umesto njega dobila drugi i pila sa prvim prepisanim naredna 3 meseca uz redovne kontrole i psihoterapije. Kada sam nakon ta 3 meseca došla na razgovor doktorka je bila u čudu kako mi se glavobolja nije smanjila niti jedan posto kao ni ostale tegobe koje su je pratile, nesvestica, mučnina, povraćanje. Mrzela sam te terapije, seanse i tu bolnicu ali bile su mi jedini odlazak od kuće i jedino ustajanje iz kreveta u tom periodu. Mislila sam da je tu kraj mđutim ona mi je promenila lek i uvela dva nova leka a stare je ukinula.
Od tih terapija bila sam bukvalno kao drogirana, i samo sam spavala, a ona mi je doze samo povećavala iz meseca u mesec. Taj deo života kao da imam u nekoj magli i dan danas i možda je tako i bolje, jer svakako sam bila zarobljena u svemu tome. Tu sam dolazila na ideju da napišem knjigu da bilo čime ubijem vreme i misli ali sam bila previše slaba za išta od toga. Jednom prilikom sam je pitala da mi onako ljudski objasni zašto ja te sve lekove moram da pijem a ona mi je objasnila da kod mene depresija nije uzrok nego posledica, i da ovim terapijama mi lečimo tu posledicu a to je glavobolja, rekla mi je da se većina mukotrpnih i hroničnih glavobolja upravo leči antidepresivima,tu mi je malo pao kamen sa srca jer bila sam zbunjena,imala sam nalaz samo male blage depresije a pila tone lekova koji mi nisu prijali. Kako mi je objasnila sve to što sam preživela moralo se odraziti negde kao posledica a to se u mom slučaju sve odrazilo kroz te glavobolje po njenom mišljenju.

Najgore od svega bilo je to što sam bila sama, baš skroz sama, majka mi je upala u depresiju u tom periodu zbog svega što mi se dešava i što smo zajedno prošle bez pomaka, nije znala kako da mi pomogne, osećala se bespomoćnom i povukla se u sebe, pokojni otac je doživeo šlog baš u tom periodu što je na mamu samo dodatno uticalo. Drugarice, nazovi prijatelji i rodbina, svi su mi okrenuli leđa, kao da sam bila šugava. Samo jedna drugarica dolazila je možda dva, tri puta da me obiđe a druga mi je ponekad poslala neku poruku, baš u tom periodu je postala majka i imala je prioritete u životu naravno. Sama protiv sebe i svaki dan iznova nova ali ista borba. Kako sam se izborila sa tim pitate se? Snagom volje i verom u Boga,molila sam se svaki dan,čak i na kolenima u suzama grcajući samo da me prođe glava, i bitku sa tumorom jajnika mnogo sam lakše prošla, ali tad se to sve sastavilo. Verovala sam samo u jedno-da tamo negde nekad mene mora da čeka neko bolje sutra. Dočekala sam ja u jednom periodu bolje sutra, još uvek ne ono zdravo i pravo dobro sutra ali ipak bolje, 10 godina kasnije, ali se i dalje nadam totalnom izlečenju, no pobedila sam taj period po meni najgori u životu koji sada pokušavam i da skroz zaboravim.Podsvest je čudo jedno najveće čudo na svetu,njome sve možemo verujte mi na reč. Ne možemo ozdraviti ili pobediti bolest ali možemo sebe ili crne misli. Imala sam i ja crne najcrnje misli ali sam ih uvek pobedila, dešavalo mi se i da zavidim zdravim ljudima koji šetaju po ulici gledala sam ih sa terase i plakala, zavidela sam trudnim ženama i ženama koje šetaju dečicu za ruke, bilo je raznih faza ali sam sve te misli pobeđivala autosugestijom "Ne smeš tako da razmišljaš ne smeš da zavidiš-to je greh" i slično. Da napomenem samo još da se majka Bogu hvala iščupala iz te depresije isto i nastavila da se bori zajedno samnom svaki dan iznova, i samo zahvaljujući njoj i pokojnoj baki sam uspela nekako da preživim taj preiod i sačuvam kolko tolko zdrav razum. Otac se oporavio nakon šloga ali je 2012-te godine izgubio bitku sa rakom jednjaka i preminuo.

Nakon 7 ili 8 meseci terapija antidepresivima,lekarka ni ja nismo videle nikakve pomake, pa je rešila  da mi ubaci još jedan lek na sve što pijem i to ni manje ni više Litijum. Kako sam ja očajnički samo želela da ozdravim pristajala sam na sve ne bi li mi barem bilo bolje a bilo je još gore. Naredna 3 meseca bila sam  kao zombi, ustanem, jedem ,popijem jutarnju dozu, legnem, spavam, ustanem jedem, popijem večernju dozu legnem i spavam. Puna 3 meseca, a onda se jedan dan probudim i kažem"Dosta je bilo". Odem kod te lekarke i kažem joj da me skida sa svega toga da mi ništa nije pomogla da sam od lekova postala depresivnija nego pre a da je taj Litijum samo još samo jedan otrov za moj organizam. Za divno čudo lekarka se složila samnom da me skine sa terapije i donela zaključak da glavobolje nisu psihičkog porekla jer bi ove sve terapije pomogle da jesu. Tako sam se rešila neuropsihijatara i njihovih tabletica, jer sam videla i osetila da mi to samo šteti. Daleko od toga da sam protiv toga, oni mnogima mogu i  da pomognu ali ja sam odmah znala da meni neće, bar ne tada, znala sam i osećala da nije psihičkog tipa to sve što ja osećam i prolazim. Kasnije kada sam sama osetila potrebu da idem išla sam ali to je neka druga priča. Moram da spomenem i to da je lekarka bila jako fina i ljubazna prema meni,da je bila jako zainteresovana da mi pomogne i svim silama se trudila,da je pažljivo slušala sve što govorim i samnom razgovarala satima,puno je truda uložila i inače je odličan doktor ako ne i najbolji na odeljenju kako sam saznala mnogima je pomogla,i ja sam joj mnogo zahvalna za sve.
Kad mi se sve to pročistilo i izašlo iz krvi, iz tela,odustala sam od lekara i stavila tačku na sve jer su me nakon toga poslali opet na početak kod neurologa. Rešila sam da isprobam neke alterantivne metode i počela da se raspitujem o njima. Išla sam na neku bioenergiju kod nekog što je samo mlatio rukama, kod kostolomca i na kraju završila kod homeopate,o tome sam vam pisala ovde, a više o svemu ostalom u narednim postovima. Sada trenutno idem na terapije bionergijom kod jednog travara-bioenergičara koji mi je brata davno izlečio od astme,pijem čaj i mažem neki melem jer mi je 2014-ta godina opet bila paklena, ili bolje rečeno stanje mi se opet pogoršalo pa sam rešila da pokušam i sa tom metodom,čitaćete naravno i o tome.
Napominjem da je ove terapije meni prepisao stručnjak nakon detaljnih pregleda i testova  i da je svako pojedinac za sebe, ja pišem svoje iskustvo a bilo ko sa sličnim tegobama mora da se obrati lekaru jer sam više puta spomenula da ja to svakako nisam !Iskreno se nadam da vas nisam uplašila ovim postom ili bilo šta negativno,samo sam podelila još jedno  svoje iskustvo sa vama kao što to inače i radim, onako iskreno, otvoreno baš onako kako se desilo, do sledećeg posta pozdravljam vas puno i hvala na pažnji :).
Slike su preuzete sa neta.

*Povezani postovi za one koji su propustili Me VS Endometrioza , Diphereline-hormonalne inekcije ,Me VS glavobolja .

Psihološko testiranje

Došao na red i ovaj post,kao što sam vam obećala.Pisaću uopšteno o ovoj temi za one koji nisu upućeni pa se nadovezati sa svojim iskustvom.

Šta su psihološki testovi?

To je posebna vrsta testova kreiranih da na pouzdan način mere određenu pojavu i tumači ih samo psiholog.Ono što je važno da njihovo tumačenje ne zavisi od subjektivnosti i slobodne procene stručnjaka,već postoje pravila i standardi po kojima se oni tumače.
Veoma pouzdano se iz njih može proceniti inteligencija ,zatim crte ličnosti,postojanje nekog mentalnog poremećaja,Takođe tu su i neuropsihološki testovi koji ispituju psihološke funkcije za koje se zna da su povezane sa određenim moždanim strukturama ili neuralnim putevima,te se koriste za procenu moždanih oštećenja ili drugih oštećenja nervnog sistema.

Psihološki testovi ličnosti sastoje se od niza pisanih iskaza (ajtema, stavki ili čestica) u vezi kojih ispitanik (onaj koji popunjava test) daje odgovore. Ispitanik upoređuje svoje ponašanje ili osobine sa onima koje su opisane u stavkama testa i daje svoju procenu na nekoj ponuđenoj skali procene.Dakle, ispitanik pročita neku stavku, razmisli koliko se ponašanje ili osobina u toj stavci odnosi na njega/nju i onda zaokruži neku brojčanu vrednost na ponuđenoj skali. To je slučaj kod testova ličnosti i skala stavova. Kod testova sposobnosti ispitanik rešava neke zadatke i upisuje svoj odgovor na predviđeno mesto ili zaokružuje neki od ponuđenih odogovora na listu za odgovore. Kod testova ličnosti nema tačnih i pogrešnih odgovora (jer se radi o samoproceni ponašanja) dok kod testova sposobnosti za svaki zadatak postoji samo jedan tačan odgovor.

Ja na testiranju !

U periodu kad mi je glavobolja bila u toj nekoj početnoj najgoroj fazi,i kad su me samo slali na sto nekih analiza jedna od njih je bilo i ovo testiranje.Došla sam u zakazano vreme i prvo što su mi dali neke polčice sa nekim iskazima,da ređam ne dve gomile,jedna gomila ako se slažem sa iskazom na pločici druga ako ne.Kako me je glava baš mnogo bolela jedva sam i gledala al sam dala sve od sebe da se fokusiram i to odradim kako valja. Kada sam to završila predala sam te pločice koje su oni negde odložili i zatim sam sela i krenuli su razni zadaci.Psiholog je sedeo naspram mene i davao mi da slažem nešto,poput stripa,na početku 3 pločice pa sve više i više a zadatak je da za što kraće vreme sklopim priču(meri se štopericom svaki zadatak).Nakon toga usledilo je niz sličnih zadataka i to je trajalo par sati,kad sam već bila isceđena i mislila da ću pasti sa stolice,usledio je test opšteg znanja.Postavljala mi je pitanja iz raznih oblasti,geografija,matematika,istorija.Ukupno je trajalo dobrih 6-7 sati sa malom pauzom,i kad sam pomislila da je najzad kraj ,rečeno mi je da sutra dolazim na nastavak u isto vreme.
Sledeći dan kad sam se pojavila usledili su novi zadaci,skalapala sam neke kockice,rešavala gomilu zadataka,čak sam morala i da crtam pa da o tom crtežu pričam,to mi je bilo najgore.Pošto ne znam da crtam,to je bio neki čiča gliša sa suknjicom,škrabotina a ja sam morala da pričam o njemu kao o stvarnoj osobi.tipa šta radi i čime se bavi i šta želi.Iako sa užasnom glavoboljom tada uspela sam da nađem svrhu toga tako što sam to povezala da verovatno pričam o sebi i svojim nekim nadanjima i snovima,ali nesvesno.Na kraju svega toga ,dvoje ili troje psihologa je bilo prisutno u tom trenutku kada sam morala da pričam o sebi i to onako od detinjstva sve redom,sve odnose u familiji,apsolutno ceo svoj život dok su me oni posmatrali i snimali.Taj dan sam se takođe zadržala dobrih 7 sati,i najzad se sve završilo,rekli su mi da sad samo čekam rezultat par dana.Nikad se u životu nisam osećala tako iscrpljeno ali sam nekako istrpela sve u nadi da će to pomoći u otkrivanju uzroka glavobolje.

Kakav je rezultat bio?

Iskrena da budem plašila sam se rezultata jer sam bila svesna pod kojim sam pritiskom radila testove,koliko sam trpela glavobolju i koliko sam bila loše,ali rezultat je bio u redu.Jedino što su našli blag do umeren depresivni sindrom,što je skroz bilo logično i normalno kao posledica izgubljenog jajnika i borbe sa glavoboljama i svim ostalim nakon operacija.Sve ostalo je bilo super,visok nivo sposobnosti i inteligencije,da se ne hvalim sad :). Pitam se šta bi bilo da sam radila sve to bez glavobolje.Uglavnom ustanovili smo da nisam luda i da nisam hipohondar(da ne umišljam glavobolje) pa sam sa nalazom bila poslata dalje kod Neuropsihijatra.Tako da i ova priča će imati svoj nastavak,da ovaj post ne bi bio predugačak  i pretežak za čitanje,i hvala na pažnji :)

Ono što je važno jeste da njihovo tumačenje ne zavisi od subjektivnosti i slobodne procene stručnjaka, već postoje pravila i standardi po kojima se oni tumače. - See more at: http://www.epsihoterapija.com/psiholosko-testiranje#sthash.UeGMjLDu.dpuf

Psihološki testovi su posebna vrsta testova, kreiranih da na pouzdan način mere određenu pojavu. - See more at: http://www.epsihoterapija.com/psiholosko-testiranje#sthash.UeGMjLDu.dpuf

Me VS Glavobolja

Pre svega želim da vam se zahvalim na broju pregleda koji mi se čini baš pristojan za ovo kratko vreme, i želim da vam kažem da se mnogo rasterećenije osećam otkad sam se posvetila pisanju ovog bloga, na neki način sam spojila lepo i korisno, plus ispunila neki svoj mladalački san.

Danas pišem o analizama koje sam radila, nekim terapijicama koje sam dobijala i šta je na kraju od svega toga ispalo. Svi koji me pratite ste upućeni u početak mojih glavobolja, kako su i kad nastale, kao i sam njihov razvitak i tok, pa da se ne ponavljam prelazim odmah na temu ovog posta. U prvom postu na ovu temu opisala sam vam detaljno kako one rukovode mojim životom i svakodnevnicom.

Prvo sam posle primljenih inekcija pod sumnjom da mi se upalio neki živac,otišla kod neurologa. Pre svega toga uradila sam magnetnu rezonancu mozga na svoju ruku privatno jer se ovako čekalo preko 3 meseca na termin. Kod neurologa je usledio detaljan neurološki pregled i razgovor sa neurologom specijalistom u bolnici. Pošto je taj pregled prošao skroz ok dobila sam sledeće upute:

-EEG (posebna neurofiziološka metoda koja registruje moždanu električnu aktivnost preko elektroda smeštenih na poglavini (što je najčešći vid korišćenja) ili unutar moždanog tkiva (što se koristi u preoperativnoj pripremi bolesnika sa epilepsijom). Potrebno je da kosa bude čista, suva i bez laka i gela. Potrebno je da pacijent bude odmoran i sit (da doručkuje prethodno). U izvesnim slučajevima se zahteva da pacijent bude pospan, neispavan, da noć pred snimanje spava što manje, ali se instrukcije u ovom smislu daju samo u određenim situacijama. Snimanje je potpuno bezbolno, nema nikakvog zračenja (jer se snima spontana aktivnost mozga) i traje do 30 minuta. 

-BAERs (gluvoća test-elektrofiziološki test koji se najčešće upotrebljava za procenu sluha. Zvukom se stimuliše aparat sluha, nakon čega se na elektrodama raspoređenim na glavi registruje posledična električna aktivnost.Najčešće korišćen stimulans je klik zvuk ( najčešće 60-90 dB NHL). Svako uho se testira posebno,a pročitala sam zanimljivu činjenicu da se ovaj test sprovodi i na životinjama )

-OFTAMOLOŠKI PREGLED (osnovni pregled,oštrina vida,očni pritisak,snimanje očnog dna itd)

-ORL (pregled kod url,ultrazvuk sinusa i još neke analize ne sećam se iskreno)

-PSIHOLOŠKO TESTIRANJE (sastoji se od niza testiranja,dugo traje i naporno je,ide se 2 dana uzastopno i sa vama radi tim stručnjaka)

- TCD SLIVA I DOPLER KAROTIDA (ultrazvučna dijagnostička metoda ,koja omogućava uvid u stanja cirkulacije intrakranijalnog dela stražnjeg - VB sliva i završnog, takođe intrakranijalnog dela prednjeg - karotidnog sliva . Jer kao što je poznato za normalno snabdevanje mozga kao organa a time i njegovu funkciju, odgovorni su dva sliva i to prednji i stražnji)

 -Uz sve ovo radila sam i test za ravnotežu zbog nesvestice, išla kod zubara, vadila kompletnu krvnu sliku, trebala da uradim svež ginekološki nalaz, da proverim hormone štitne žlezde i ostale hormone opet, da snimim kičmu i vratni deo, i dobila sam da pijem Mg šumeće tablete i neke tablete za bolove dok odradim sve ove analize i dođem na kontrolu. Jedino na snimku kičme i tog vratnog dela otkrivena mi je spondiloza i još jedna dijagnoza, i dobila sam da idem na neke terapije kao i na vežbe, ali su ustanovili da glavobolja nije sa tim povezana, iako sam još kao mala jako patila sa kičmom. Na magnetnoj rezonanci pokazalo se uvećanje hipofize mozga, za to su doneli isti zaključak, da glavobolja nije zbog toga, i smatrali da je ili urođeno ili nastalo usled agresivnih hormonalnih inekcija.

Analize su bile mukotrpne, dugo sam čekala od jedne do druge, prošlo je tu par meseci dok nisam sve obavila i dobila rezulate iako je doktorka neurolog bila ljubazna prema meni pa mi čak i sama zakazala odmah neke preglede što pre koji su bili u sklopu bolnice za neurologiju i neuropsihijatriju. Sve vreme trajanja ovih pregleda,i analiza ja nisam ustajala iz kreveta osim tim danima kada sam imala nešto zakazano,odlazila bih ili taxijem ili uz maminu pomoć jer sam bila željna šetnje i spoljnog sveta. Čak sam se nekad usudila i sama da krenem ali to često nije izašlo na dobro jer sam celim putem lelujala i samo gubila kontrolu i imala osećaj "propadanja" uz konstantnu mučninu i neopisivu bol u celoj glavi uz pulsiranje i osećaj obruča.
Kada sam sve obavila skoro svi nalazi su bili uredni ili u granicama normale, a psihološkom testiranju ću posvetiti poseban post uskoro. Kada sam se javila na kontrolu sa svim nalazima, i rekla da mi data terapija naravno ništa nije pomogla kao niti jedan jedini lek koji postoji za bol, za glavobolje i migrene, bila sam poslata psihijatru na dalje lečenje. Ovde kod nas dugo je to bila tabu tema i ljudi su imali skroz pogrešno viđenje samog pojma "psihijatar" ali i to je samo lekar kao i svaki drugi.
 Uskoro ću napisati i post o psihološkom testiranju a do tad ću se nadati da vam je ovo što pišem kolko tolko interesantno :)

Gvavobolja II deo-migrena

Čitajući predhodni post mogli ste videti da danas postoji preko 300 vrsta različitih glavobolja.Pisala sam o tenzionoj  prošli put od koje ja patim uz migrene dodatno,ovaj post biće posvećen isključivo migrenama.Kao što sam obećala dragoj čitateljki Martini potrudila sam se da ovaj post nakuckam što pre :)
Šta pišu stručnjaci:(text pruzet sa neta)
Praksa pokazuje da se žene koje pate od migrenske glavobolje, u velikom broju slučajeva žale i na umor, anksioznost i apatiju, a to su rani znaci depresije.Utvrđeno je da se u detinjstvu obično javlja anksioznost, u mladosti ili zrelom dobu migrena, a izvesno vreme posle nje i depresija.Dakle dete kad odraste dobija glavobolju,kojoj se kasnije pridružuje ili je zamenjuje depresija. Tačan uzrok migrenskih glavobolja još uvek je nepoznat, ali se veruje da na njihovu pojavu najviše utiču geni. Bol je uglavnom koncentrisan u jednoj polovini glave, a pacijenti ga opisuju kao pulsirajući i intenzivan.
Reč je o naslednom poremećaju rada nekih neurotransmitera, odnosno promene cirkulacije krvi u žilama glave i vrata.Bolne pulsacije nastaju prilikom prolaska krvi kroz proširene ili mlitave krvne sudove.  

Šta može da izazove migrenu?

- jaka treperava svetlost, halogena svetlost reflektora ili iznenadna direktna sunčeva svetlost

- alkohol, naročito na prazan stomak

-kofein

-gladovanje ili neredovna ishrana

-dehidratacija

-promene u ritmu spavanja

hormonalne promene

-jaki zvuci i  mirisi

-snažnje emocije

Migrena pripada velikoj „porodici bolova" u glavi i,kod žena se javlja tri puta češće nego kod muškaraca. Od migrene pati 15 do 18 odsto žena i 5 do 8 odsto muškaraca, dok je u dečjem dobu odnos obrnut, migrene su češće kod dečaka nego kod devojčica.

Dve najčešće vrste migrene su: migrena bez aure i migrena sa aurom.

Migrena bez aure:

1. Napad glavobolje traje 4-72 h
2. Glavobolja je jednostrano lokalizovana
3. Bol je pulsirajućeg karaktera
4. Bol je umerenog ili jakog intenziteta
5. Bol pojačava  fizička aktivnost
6. Glavobolja je praćena mučninom, sa ili bez povraćanja
7. Glavobolja je praćena fotofobijom ili fonofobija

 Migrena sa aurom:

Predstavlja periodična ponavljane glavobolja koje se najčešće javljaju u roku od 60 minuta od simptoma aure, ali može da počne i pre ili istovremeno sa njima, a ponekad glavobolja izostaje.

AURA- je napad ponavljanih neuroloških simptoma koji traju od 5 do 60 min. Ona se javlja najčešće u vidu pozitivnih vidnih obeležja (trepćuća svetlost, mrlje, linije) ili u vidu negativnih vidnih obeležja (gubitak vida, defekti u vidnom polju). Ređe se javlja u vidu pozitivnih senzornih sinmptoma (mravinjanje, bockanje) ili negativnih senzornih simptoma (utrnutost).

Za sada ne postoji lek koji može trajno da izleči migrenu, međutim zdravijim načinom života i pravilnom lekarskom terapijom mogu da se ublaže iscrpljujuće glavobolje.
Kada se glavobolja javi, najbolje je da legnete u mirnu zamračenu prostoriju i na glavu stavite hladan oblog.

Ne znam da li ste čuli za zdravstvenu ustanovu KBC Zvezdara u Beogradu koju mnogi zovu "Migrena centar".
 Prva specijalizovana ustanova ovakve vrste u našoj zemlji, koja se usko specijalizovano bavi glavoboljama, formirana je još 1998 godine kao subspecijalistička ordinacija, da bi 2002. godine dobila status Centra za migrenske glavobolje. Tokom svih proteklih godina je, kao posebna organizaciona jedinica u okviru KBC „Zvezdara“, proširila interesnu oblast patologije na sveobuhvatnu oblast glavobolja, i na taj način proširila dijagnostičko-terapijski proces, dobivši naziv: Odeljenje za lečenje glavobolja i migrene „Migrena Centar“. Sam naziv odeljenja ukazuje da se u fokusu ispitivanja i lečenja nalaze pacijenti oboleli od primarnih i sekundarnih glavobolja, koje podrazumevaju skoro 300 različitih tipova glavobolja.
 Odeljenje za lečenje glavobolja i migrene „Migrena Centar"poseduje prijemnu službu, koja vrši obradu pacijenata i grubu trijažu, prolaskom svakoga pacijenta kroz specifičan upitnik-protokol. Pregledi se obavljaju u specijalističkim neurološkim ordinacijama isključivo od strane edukovanih specijalista neurologije za ovu oblast medicine. Proces ispitivanja i lečenja bolesnika, kao i vodjenja stručne administracije se obavlja po sadašnjim preporukama Svetske asocijacije za glavobolje (IHS).

Drage moje ako patite od glavobolja a u prilici ste da posetite ovaj centar za glavolbolje ne gubite vreme nego zakažite pregled,čula sam samo pozitivna iskustva o njima.
Adresa: Preševska 31, Beograd
Radno vreme: 07-19h
Vreme posete: svaki dan 14 -15h, sreda i nedelja 14 -16h
Telefoni dostupni pacijentima:

Stacionar:  011 3810 763
Ambulanta: 011 3810 766

 Toliko za sada od mene,brinite o sebi i svom zdravlju !

Glavobolja

U predhodnom postu sam vam ukratko opisala kako je počela moja bitka sa glavoboljama koja traje punih 8 godina.Prošla sam kroz stotine faza,bila kod stotina lekara i uradila stotine analiza.Još nisam saznala ni uzrok niti lek.Ja povezujem to sa gubitkom jajnika i agresivnim hormonalnim terapijama koje su usledile nakon toga,ostala mišljenja su podeljena.
Lično meni glavobilja je postala stil života,način življenja,moja svakodnevnica se bazira na njoj,ona rukovodi mojim životom koliko god joj se ja opirala i borila protiv nje,ona određuje pravila.Sada nakon 8 godina imam bolje i lošije dane.Dan bez tog osećaja "pune glave" i bola za ove godine nisam imala nijedan jedini,zvuči neverovatno ali tako je.Ona mi određuje koliko ću i šta ću u toku jednog dana uspeti da obavim i uradim,i ona me nikako ne napušta,ni na javi ni u snu.Vremenom je sve izražajnija i sa sobom donosi nove osećaje i nove prepreke,a moj strah koji sam napomenula u nekom predhodnom postu raste.Šta je glavobolja?(tekstovi preuzeti sa neta)Glavobolje su u najvećem broju slučajeva, bez obzira na jačinu i trajanje, dobroćudne – nisu znak ozbiljnih oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život. Ipak, ponekad je glavobolja prvi, jedini ili vodeći znak težih oboljenja.Zato je veoma važno prepoznati simptome glavobolje koja može biti posledica nekog ozbiljnog oboljenja, i potom se pravovremeno javiti lekaru u cilju adekvatne dijagnostike i lečenja. Međutim, zato što postoji preko 300 vrsta glavobolja, od kojih veliki broj ima simptome koji se preklapaju ili su jednostavno univerzalni, to nije uvek “jednostavan posao”.

Pošto sam proučavala i čitala o svim tim vrstama migrena i glavobolja i u svakoj se pronalazila pomalo,najviše sam se našla u toj tenzionog tipa ali ne baš tako kako je opisano i objašnjeno mi,jer čak i takva glavobolja mora ponekad da prestane,makar periodično,pa sam već i odustala od toga da znam koja je,od čega je,postalo mi je samo bitno da je se rešim jer zaista posustajem u borbi nakon toliko godina.Dolazila sam na razne ideje kako mi ništa nije pomagalo htela sam da napišem knjigu,da se nekako obratim javnosti za neki savet,pomoć,jer sam imala utisak da su svi odustali od mene i mog slučaja,i da sam upala u lavirint,ali svaki put bih odustala jer sam uvek išla tom mišlju da od ovog ima mnogo gorih stvari,mnogo bolesne dece kojima je pomoć i pažnja svakako potrebnija nego meni.


Tenziona glavobolja:

Tenziona glavobolja spada u psihogene glavobolje. Češće se javlja kod žena, a najčešće kod adolescenata ili mladih odraslih osoba.Čest uzrok su hormonalne promene.Retko se javlja posle 50 godine. Tenziona glavobolja može biti epizodična ili hronična. Epizodična udružena sa dnevnim stresogenim događajem, dok je hronična tenziona glavobolja svakodnevna.


Uzroci:

Tenziona glavobolja nastaje udruženim dejstvom mišićnih i psihogenih faktora. Nije dokazano da je kontrakcija mišića jedini uzrok. Osobe koje su dugo napete kadnidati su za ovu glavobolju. Emocionalna napetost povećava tonus mišića vrata i glave sa produženom mišićnom kontrakcijom. Može biti uzrokovana nepravilnim držanjem tela ili depresijom.

Klinička slika:

 
Tenziona glavobolja se manifestuje bolom u glavi, koji je glavni simptom. Bol ja obostran, i javlja se u vratu, potiljku, slepoočnicama, čelu i temenu. Opisuje se kao svrdlanje, bol u vidu kape, klina, glava obavijena obručem. Bol je vrlo uporan, traje neprekidno danima, mesecima i godinama, i ne reaguje na terapiju (bolesnik navodi da ja uzimao različite lekove i da mu veliki broj lekova ne pomaže). Često je prisutan prilikom buđenja ili brzo nakon buđenja. Može se javiti osetljivost čela ili potiljka i vrata sa napetošću mišića.
Bol je obično udružen sa uznemirenjem, drhtanjem, znojenjem, nesnicom, strahom, gušenjem i knedlom u grlu (globus histericus).

Dijagnoza:

Tenziona glavobolja se dijagnostikuje na osnovu anamneze (podataka o bolesti dobijenih od pacijenta) i kliničke slike. Dodatne dijagnostičke metode se retko koriste. Vrlo je značajno ispitati konfliktne situacije na poslu i u porodici. Za dobru dijagnostiku i lečenje ove glavobolje jako je značajno steći poverenje pacijenta i posvetiti mu dovoljno pažnje. Nikako ne omalovažavati smetnje pacijenta, jer on obično veruje da je po sredi ozbiljno oboljenje.


Terapija:

Za dobru dijagnostiku i lečenje ove glavobolje jako je značajno steći poverenje pacijenta i posvetiti mu dovoljno pažnje. Nikako ne omalovažavati smetnje pacijenta, jer on obično veruje da je po sredi ozbiljno oboljenje.
Tenziona glavobolja se leči sedativima i antidepresivima. Primenjuju se benzodiazepini koji imaju sedativno i anksiolitičko dejstvo (smiruju i otklanjaju napetost) i miorelaksantno dejstvo (relaksiraju mišiče). Obično se daju dva doze dnavno tokom 3 – 4 nedelje. Medikamentna terapija se kombinuje sa psihoterpijom. Kod depresivnih pacijenata primenjuju se antidepresivi. Primenjuju se i nesteroidni analgetici, koji smanjuju bol. Fizikalna terapija je vrlo korisna (hladna i topla pakovanja, ultrazvuk, elektroterapija i masaža).

 U  nekom narednom postu pisaću vam o analizama koje sam ja radila i terapijama koje sam pila,a nijedna nije delovala.Pisaću vam gde sam sve bila i šta sam sve pokušavala u nadi da će mi baš to pomoći.Do tada pišite mi svoja iskustva sa glavoboljama,preporučujte,komentarišite,znači mi mnogo ako vidim da vas ima i da čitate :)

 

Šta posle terapija?

Nadam se da ste redovno čitali moje postove, pa ste upućeni u tok bolesti i lečenja o kojima sam pisala. Ukratko podsećanje, nakon operacije i gubitka jajnika, kad su mi ustanovili Endometriozu, usledile su terapije inekcijama Diphereline koje su mi izazivale takozvani "veštački klimaks".Kad se to sve završilo,mislila sam da je kraj, da sam pobedila i da ću nastaviti normalno da živim. Tako je i bilo ali ne zadugo, vratila sam se poslu ali sam osećala slabost organizma konstantno, nisam više bila onako brza, poletna i spretna kao pre, teško mi je bilo saginjati se, a glavu kad sam pomerala levo desno ili gore dole osetila bih svaki put blagu vrtoglavicu. Ignosrisala sam simptome, ali jednog dana kada sam se vraćala sa posla, samo mi se smračilo pred očima, noge kao da su mi se oduzele i izgubila sam svest,na sekund, dva,tri ne znam tačno i pala sam. Napolju je bilo preko 40 stepeni ,početak avgusta a ja sam radila u klimatizovanom prostoru pa sam to povezala sa tim. Neka žena mi je prišla,pomogla mi da ustanem i dala vode, pitala me da me otprati kući,ja samo joj se zahvalila i nekako se dovukla do kuće sama. Čim sam došla legla sam u krevet, i osetila sam jaku glavobolju, neizdržljivu, prvi put u životu. Ležela sam i imala utisak da tonem, ja kroz krevet, glava kroz jastuk, i bivala je sve teža i teža. Sledećeg dana kad sam otišla na posao taj osećaj nije prestajao i bio je sve izraženiji,plus nesvestica pa sam rešila da odem kod lekara jer nisam mogla da stojim na nogama, niti da sedim.

Lekarka me je saslušala, pregledala i rekla da imam upalu živca, od promaje ili klime, da to hoće da izazove sve te simptome i dala mi je inekcije. Narednih dana sam ih primala redovno, ali simptomi su se širili pa mi je tako postalo i muka, konstantno po ceo dan. Kad sam završila sve inekcije a nije mi išlo na bolje lekarka me je poslala kod neurologa. I tako je počela još jedna moja bitka sa novom dijagnozom kojoj još nisam znala ime i usledilo je godinu dana istraživanja, slali su me od jednog do drugog, obišla sam sve bolnice skoro i sva odeljenja. Endokrinologiju,neurologiju, neuropsihijatriju, radila sam razne testove i razne analize, ili bolje reći sve moguće, od magnetne rezonance do psihološkog testiranja, o čemu ćemo drugi put. U međuvremenu sam imala redovan ginekološki pregled, na kom je tad bilo sve kolko tolko ok i u stanju mirovanja, poneka tek cistica vodena na preostalom jajniku. Ginekolog je smatrao da to što mi se počelo dešavati u glavi može još kako da bude povezano sa hormonima, gubitkom jajnika,Endometriozom i inekcijama hormonskog tipa koje sam primala.
Tačno godinu dana nisam ustala iz kreveta od početka te nove dijagnoze sa glavom, bivalo je sve gore. Nije se završilo nakon tog vremena, ali nastavak ćete čitati u narednom postu, ali ustala iz kreveta zaista nisam toliko,malo i duže. Jedini izlazak mi je bio do bolnica na zakazane analize, čak sam par puta ležala i u "dnevnoj bolnici" kako me ne bi šetali. Po ceo dan sam ležala, jer glavu nisam mogla dići, povraćala skoro svaki dan jer što bi jače glava bolela mučnina je bivala veća i na kraju izazivala povraćanje. Kada bih pokušala da hodam celo telo me je vuklo kao da padam, a u glavi je bio toliki haos da to nijedna reč na svetu ne može da opiše, svaki dan, 24 h dnevno. Bol, stezanje, mutno pred očima, kao obruč oko glave a u glavi kao da udara nešto, smetali su mi zvukovi, jači mirisi, smetalo mi je sve i počela sam tada i samu sebe da mrzim, nisam verovla da posle svega što sam prošla još nije kraj. Nakon tačno godinu dana niko nije znao šta mi je a ja sam bila mrtav čovek koji hoda, zombi,izgubila sam sve kontakte sa spoljnjim svetom, nisam mogla ni da čitam niti da gledam tv, živela sam u svoja 4 zida,mlada venula i samo molila Boga da prođe,da opet stanem na noge, i samo da saznam šta mi je sad, od čega,jer su nalazi skoro svi bili uredni. Na magnetnoj nađeno mi je samo blago uvećanje hipofize mozga što su mi objasnili da je ili urođeno, ili izazvano inekcijama koje sam primala. Da li treba da napomenem da sam na magnetnu morala da idem privatno i da debelo platim jer se u bolnici čekalo i po 6 meseci tada na zakazan termin? Zdravlje i lečenje mnogo košta a opet nema cenu! Majka je tad još bila stalno zaposlena pa je nekako uspevala da nabavi potreban novac, ni sama ne znam kako je sve uspevala.
Moj jedini strah bio je da ne poludim, da ne otupim, da ne zaboravim da govorim i hodam, i taj strah je rastao i bivao sve veći, dan danas ga imam, sa svim ostalim stvarima sam se nekako nosila i borila, nekad jako teško, nekad lakše ali uglavnom u suzama, ponavljajući dva pitanja u krug "zašto i dokle".
Na endokrinologiji su svi nalazi bili uredni, pa su i to izuzeli. Neuroloških pregleda sam imala makar 10 i tamo je sve bilo ok. Bila sam i kod orl i kod očnog. Onda su me poslali kod neuropsihijatra jer verovatno nisu više znali kud, i svi su govorili jedno te isto, hormoni hormoni..
Zaista sam pokušala da godine i godine svog "pakla" objasnim vama što kraće i sa što manje detalja a  da opet na neki način shvatite šta sam sve prošla,ne da bi me sažaljevali naravno nego da bi se saživeli sa pričom i naučili nešto iz mog iskustva.
Priču o susretu sa neuropsihijatrom ostavljam za naredni put, a do tada pišite mi i komentarišite, zanima li vas posebno nešto, imate li bilo kakva pitanja ili sugestije u vezi mog piskaranja, čitate li me uopšte ili pišem u prazno? :). Znam ja da su ovo malo teže teme i ne tako zabavne,ali su svakako poučne. I sama više volim da čitam vesele teme i učestvujem u nagradnim igrama, ali ovakvi tekstovi mogu zaista biti od koristi mnogima, a videli ste da se trudim da imam i one zabavnije.
Veliki kiss od mene i brinite o sebi, reagujte na prvi simptom i uvek potražite drugo mišljenje.