Femisan A kapsule - II deo

Photo by Bojana Stevanovski

Pre godinu ipo dana napisala sam Vam svoje prve utiske o Femisan A kapsulama, koji možete pročitati OVDE ukoliko ste ga propustili. Mnogo toga se izdešavalo na polju mog zdravstvenog stanja ali jedno nije, endometrioza je i dalje tu, i dalje je prisutna uz adenomiozu i remeti mi svakodnevnicu i dan danas nakon 15 godina, ali sada zahvaljujući ovim kapsulama ja se lakše borim sa njom, i na nogama sam, živim, aktivnija sam nego ikada pre, moj dnevni raspored je pretrpan, što ste verujem i sami primetili čim ne pišem blog više od dve godine skoro, nažalost, ali tako se namestilo. Sve stižem i postižem, osim u onim danima, e tada nažalost i dalje imam velikih problema i tu nikakve kapsule, kapi pa čak ni kombinacije jednostavno pomoći ne mogu. Ali moj život van toga svakako je mnogo kvalitetniji, ako izuzmemo par situacija u kojima sam se našl ali sam se iz istih i izvukla vrlo brzo. Više o tome u nastavku posta.

Photo by Bojana Stevanovski

FEMISAN A plus Maca kapsule su prirodna formula koja doprinosi održavanju normalnih fizioloških funkcija reproduktivnih organa kod žena. FEMISAN A plus Maca kapsule doprinose normalnoj plodnosti i reprodukciji, normalnoj sintezi DNK i proteina, a imaju i ulogu u procesu deobe ćelija. Takođe doprinose regulaciji hormonske aktivnosti i zdravlju reproduktivnih organa, kao i smanjenju menstrualnih nelagodnosti. FEMISAN A plus Maca kapsule su potpuno prirodni proizvod na biljnoj bazi, bez neželjenih dejstava. One balansiraju telesne funkcije i čuvaju zdravlje žena, od puberteta do menopauze. Ne sadrže hormone niti konzervanse. Ako se upotrebljavaju prema uputstvu, mogu se koristiti neograničeno dugo. (izvor).

Tokom reproduktivnog perioda žene se najčešće susreću sa nekim od sledećih tegoba:
-ciste na jajnicima
-miomi na materici
-poremećaji menstrualnog ciklusa
-bolne menstruacije
-endometrioza
-PCOS - sindrom policističnih jajnika
-fibrocistične promene u dojkama
-ženska neplodnost - sterilitet
-ranice na grliću materice
-PMS

*Moderno doba u kome živimo nudi nam velike prednosti i udobnosti, ali ih često skupo plaćamo: stalno smo u žurbi, pod stresom, pokušavamo da balansiramo obaveze i dužnosti. Često se osećamo kao nezaustavljivi voz koji juri i nemamo vremena ni da mislimo kakve sve to posledice ostavlja na naše zdravlje, sve dok ne bude suviše kasno. Moderni tempo života naročito pogađa žene, koje su preopterećene karijerom i obavezama oko porodice. Zato su redovni ginekološki pregledi neophodni, a lekovito bilje je idealno rešenje da se leče, umanje i spreče poremećaji ženskog reproduktivnog sistema.

Photo by Bojana Stevanovski

Način upotrebe
Terapeutski – 2 kapsule 2 puta dnevno, pre obroka Jednu dozu (dve kapsule) direktno progutati, ili sadržaj rastvoriti u čaši vode, toplog čaja ili soka.
Preventivno - 1 kapsula 2 puta dnevno, pre obroka Jednu dozu (jednu kapsulu) direktno progutati, ili sadržaj rastvoriti u čaši vode, toplog čaja ili soka.

Neželjena dejstva
Nisu poznata.

Kontraindikacije
FEMISAN A plus Maca, kapsule ne treba koristiti tokom trudnoće.

Način čuvanja
Preparat čuvati zatvoren, u originalnom pakovanju, na tamnom mestu i sobnoj temperaturi, van domašaja dece.

Pakovanje
Plastična kutija sa 60 komada kapsula. (izvor).

Photo by Bojana Stevanovski

Nakon teške trudnoće i još težeg porođaja moje stanje se dosta pogoršalo, o tome sam vam već jednom prilikom pisala ali nisam zaista davno. Dešavali su se strašni odlivi i odlasci u bolnicu maltene svaki mesec, bolovi su bili prisutni i van menstrualnog ciklusasvakodnevno, imunitet mi je padao sve više i više, pokušali su lekari opet da me vrate na neke hormonalne terapije no nije se to dobro pokazalo, i na kraju sam ja rešila da stavim tačku na sve, da krenem da pijem samo Femisan kapsule i da intenzivno radim samo na jačanju imuniteta. Okrenula sam se svom detetu maksimalo koje mi je davalo snagu za dalju borbu i borila sam se, jako i snažno. Dan danas imam jake odlive u ciklusu, ponekad se dese i dva puta mesečno, ali ne dozvoljavam im više da me me obore, ne dozvoljavam im da me uplaše pre svega. Želim i pokušavam da verujem da je to prosto moja sudbina od koje pobeći ne mogu i da će kad to prođe opet do narednog puta biti sve ok, da ću izgurati do tog prirodnog klimaksa bez da opet idem pod nož, da ću biti turbo mama, dobra žena, domaćica, radnica i sve ono u čemu se trudim biti dobra ili najbolja. Nisam vam nikad spomenula ali pored svih obaveza ja imam svakodnevni rad sa svojim sinom, idemo kod defektologa sada već godinu dana i radna dijagnoza mu je poremećaj pažnje. Kako idemo u razvojni centar ja učim ustvari kako treba da radim sa njim a onda to znanje primenjujem svakodnevno, celodnevno na Ivana, i tako svaki dan, priznaćete da treba tu mnogo strpljenja, volje i snage a pre svega dobrog zdravlja. Sada smo dosta napredovali pa smo spremni da krenemo i kod logopeda. U svemu tome pomažu mi ove čudesne kapsule, daju mi snagu, koliko toliko mi skraćuju dane ciklusa i odliva, malo mi pomognu oko regulacije pms simptoma, nakon ciklusa vrlo brzo me vrate u normalu. Pijem ih svakodnevno, bez pauze i ne mogu bez njih. Nekad se desii par meseci zaredom da mi i ciklus regulišu i da ga dobijam na oko 25 dana što je zaista čudesno za mene. Nastavljam da ih pijem , bez pauze, do kraja, i preporučujem ih baš svima. :).

Photo by Bojana Stevanovski

Dejstvo:

VIRAK (ALCHEMILLA VULGARIS)
Ova izuzetna biljka vekovima je poznata ženama koje su u njoj tražile spas. Ona olakšava predmenstrualne simptome, bolne menstruacije izazvane poremećajima kao što su endometrioza, adenomioza, miomi na materici ili infekcije. Odličan je adstringent zbog visokog procenta tanina. Zato nije efikasna samo kod ženskih tegoba, već i kod poremećaja organa za varenje, čireva, dijareje i krvarenja. Dokazano je da ima antitumorno dejstvo.

CRVENI ZDRAVAC (GERANIUM MACRORRHIZUM)
Ova biljka je u narodu poznata kao donosilac zdravlja i dugovečnosti. Zdravac smanjuje nadutost, što je još jedan od simptoma PMS-a. Pomaže zarastanje rana i opekotina, balansira krvni pritisak i deluje kao blagi sedativ. Ima jaka antioksidantna svojstva, pomaže organizmu da se oslobodi slobodnih radikala i tako jača imunitet. Uništava mikrobe i štiti jetru.

HAJDUČKA TRAVA (ACHILLEA MILLEFOLIUM)

Poznata još iz antičkog perioda, hajdučica je spazmolitik – ublažava grčeve i bol, naročito u donjem stomaku, pa je veoma efikasna kod menstrualnih bolova ili nelagodnosti koje izazivaju druga oboljenja reproduktivnih organa.

NEVEN (CALENDULA OFFICINALIS)
I biljka i cvet imaju jako antimikrobno dejstvo. Neven smiruje upale i veoma je efikasan u zaceljivanju rana i opekotina. Ne samo da pomaže kod poremećaja ženskih reproduktivnih organa, već pomaže i kod gastrointestinalnih poremećaja – čireva, zatvora i parazita. Odličan je diuretik i ta osobina naročito dolazi do izražaja tokom PMS-a kada pomaže kod izbacivanja viška vode iz organizma.

ZLATNA MAKA (LEPIDIUM MEYENII)
Maka potiče iz surovih predela Anda gde vekovima odoleva ekstremnim vremenskim uslovima. U tradicionalnoj medicini koristi se preko 2000 godina kao lek za mnoge bolesti, za jačanje organizma i otpornost. Smatra se da maka efikasno otklanja simptome reumatizma, stimuliše metabolizam i otklanja depresiju. Jača pamćenje, efikasno eliminiše posledice stresa i post-traumatskih poremećaja, pomaže kod anemije, zadržavanja vode u organizmu i alkoholizma. Maka podiže nivo energije, balansira hormone i jača plodnost kako žena tako i muškaraca. Pomaže ženama tokom reproduktivnog perioda života, ali i tokom perimenopauze i menopauze.

RUSOMAČA (CAPSELLA BURSA-PASTORIS)
Ova lekovita biljka reguliše krvni pritisak i jača srce. Veoma efikasno zaustavlja krvarenje i zaceljuje rane i opekotine. Pomaže kod menstrualnih i predmenstrualnih tegoba, produženog krvarenja i poremećaja ciklusa.

CINK
Ovaj esencijalni element igra krupnu ulogu u brojnim biološkim funkcijama: reguliše metabolizam, genetsku aktivnost, funkcije kostiju i mišića, mentalne funkcije, štiti ćelije, pomaže rast i razvoj, utiče na zdravlje očiju i vida, reguliše nivo insulina, aktivnost imunog sistema, ima antioksidantno dejstvo, štiti zdravlje kože... Cink je takođe neophodan za održavanje hormonalnog balansa i plodnost, kod žena i kod muškaraca.

Photo by Bojana Stevanovski

Za sve informacije slobodno se obratite u inbox stranice Herbasvet, ljubazni ljudi uvek će Vam rado izaći u susret za neki savet. Takođe tu je i FB stranica Femisan A kao i zvanični sajt http://www.herbasvet.com/.  Takođe post o Femisan A kapima možete pročitati ovde, a to je ujedno i najčitaniji post ikad od nastanka bloga.
*Veliko hvala mojoj prijateljici Bojani na predivnim fotografijama <3

Kakva su Vaša iskustva sa Femisan preparatima?

Borba sa endometriozom i adenomiozom nakon porođaja

izvor slike

Dugo me nije bilo, iskrena da budem kada sam sela da napišem ovaj post neko vreme sam gledala u jednu tačku jer nisam znala odakle ni kako da počnem. Tema na koju pišem je svima koji me prate dobro poznata, sa njom sam započela pisanje ovog bloga jer ona je nažalost prisutna u mom životu sada već punih 14 godina. Mislila sam i čvrsto verovala da više nikada neću morati da pišem ili pričam o endometriozi, da će mi samo ostati kao ružno sećanje, ali to se nije dogodilo. Svi stručnjaci tvrdili su mi da će se ona smiriti, povući na neko duže vreme ili čak skroz nestati nakon porođaja ali to se nije desilo, ne u mom slučaju. Desilo se skroz obrnuto, meni se dijagnoza nakon toga pogoršala i postala nepodnošljiva u svakom smislu. Postalo je nemoguće živeti i funkcionisati a kamoli gajiti bebu, toliko dugo željenu i posle toliko muka dobijenu. Nakon porođaja i oporavka delovalo je sve normalno, na prvom pregledu nalaz je bio uredan i dobila sam odmah da pijem ponovo hormonske terapije, jer prosto tako to ide kad su u pitanju moje dijagnoze. Iako sam ranije tu terapiju već uzimala i podnosila je kako tako, ovaj put mi je donela samo velike probleme koje sam uspela ipak na kraju da sredim bez nekih većih posledica, a onda se desio taj prvi bolni napad. Naime bol je bila toliko jaka da ja koja sam navikla da trpim sve i ostanem na nogama, nisam mogla da izdržim. To je bila bol koja obara sa nogu, negde duboko u materici a opet je udarala toliko jako i u noge i u ceo stomak, želudac. Bol koja nije prestajala 24h dnevno, zbog koje sam završila na urgentnom, pa zatim naravno na ginekološkom odeljenu po ko zna koji put. Ustanovljeno je da je to bol prouzrokovana endometriozom i adenomiozom i bila sam puštena kući uz neke savete i dati su mi neki predlozi za lečenje. Posle toga bol bi se ponekad smanjila ali nije prestajala nikad, a kada bi se pogoršala svaki put bi me odveli do UC jer sam svaki put bukvalno padala sa nogu i tako sve u krug. Predlozi su bili razni, da opet primam inekcije koje izazivaj veštački klimaks, pisala sam vam o njima, do toga da možda treba da izvadim matericu, ali sve što sam dobijala bilo je možda, ništa konkretno i svaki put neki novi lek protiv bolova, naravno da nijedan nije delovao pa ih nisam ni pila. Moj život se ponovo pretvorio u pakao ali sada mi je sve to mnogo teže palo i mnogo sam teško podnosila, zbog bebe. Mnogi možda ne znaju ali Ivana maltene odgajam sama, muž mi radi non stop a često je i na terenima, majka mi dođe malo kad može i to je to. On je jedan nemiran i sladak dečko, nema sekund mira i njegovo odgajanje postaje sve teže sa njegovim prohodavanjem, pogotovo što sam ja od onih mama koje svaki dan kuvaju posebne obroke za bebu, sama mu pravim sve, svaki dan. Takođe sve oko stana radim sama, osim kada mama dođe pa sve to odradi umesto mene, nimalo lak posao uz konstantne bolove, složićete se. Pored  toga nažalost, imam i drugih zdravstvenih problema, ali oni nisu tema ovaj put. Ovaj post ne pišem da bih kukala niti išta slično, delim svoje iskustvo sa Vama kao i uvek do sada i izveštavam vas o novim dešavanjima na zdravstvenom polju i uopšteno o tome šta mi se dešava i zašto me nema.

slika skinuta sa neta

Moja poslednja  poseta bolnici bila je sada nedavno i tada sam dobila nešto drugačiji odgovor i najzad neki drugačiji predlog, iako sam sumnjičava prema svemu već postala, na sekund sam pomislila da možda ima neke nade, ali brzo nakon toga sam shvatila da je to opet mač sa dve oštrice , kao uostalom i sve kada je reč o ovim podlim dijagnozama. Taj doktor kod kojeg sam bila poslednji put rekao mi je da preko postoji lek koji se koristi za lečenje i ublažavanje simptoma endometrioze i adenomioze i da je dao dobre rezultate kada je reč o bolovima. Peporučio mi je da počnem da ga pijem 12 meseci bez prestanka, dakle svaki dan, u isto vreme. Naravno radi se  hormonskim tabletama, koje kao što sam rekla kod nas ne možemo naći, ali mi je on objasnio kako i gde mogu doći do njih, pa da ih čak neke apoteke i mogu poručiti za mene. Raspitala sam se naravno o svemu tome u roku od dva dana i saznala da preko apoteke taj lek košta pola nečije plate i u startu znala da ga moram vijati kod nekog od preko. U zemljama EU on se redovno prodaje u apotekama, a u nekim zemljama dobija se i na lekarski recet uz participaciju. Vrlo brzo sam se snašla i oko te nabavke leka i svega ali je ostala u meni nedoumica, šta raditi i da li ga uopšte početi piti, jer njegove kontraindikacije su blago rečeno horor. Znam, svaki hormonski lek ih ima, prošla sam sito i rešeto što se svega toga tiče ali nije isto, bila sam sama i mogla sam da priuštim sebi da padnem u nesvest, da mi pozli, da ne mogu danima da ustanem iz kreveta itd,a sada to nikako ne mogu i ne smem, no shvatila sam da je to verovatno sada jedino rešenje pa sam tako rešila i da počnem da ih pijem pa šta mi bog da. Ako ih ne budem mogla podneti prekinuću terapiju, svakako nakon 4 ispijene kutije mora se ići na kontrolu, a isto tako svaka hormonska terapija mora se piti bar 3-4 meseca da bi se organizam eventualno navikao na kontraidikacije, u slučaju da one nisu nepodnošljive pa da se lek ne može nikako piti. Naravno o svemu tome izvestiću vas opet kroz neki naredni post, iskreno se nadam da ćemo se najzad češće družiti. Pored bebe kao što je Ivan jako je teško naći 5 minuta za bilo šta jer je on po ceo dan aktivan, i kada zaspi ponekad preko dana to traje vro kratko i to moram da iskoristim da poradim kućne poslove, a uveče dok on zaspi ja budem bukvalno mrtva i tako svaki dan, ali ne žalim se na taj umor, najslađi je od svih drugih. Iako mi je porođaj doneo samo nevolje nažalot, da se vreme vrati opet bih učinila isto, Ivan je nešto najlepše pored muža što mi se moglo desiti, i oni me pored svega ovoga drže na nogama i sa najačim bolovima, daju mi snagu i daju mi krila. Takođe želim da se zahvalim jednoj maloj grupici odabranih žena koje su uz mene svaki dan, koje me bodre i daju svu moguću podršku, prepoznaće se one same. Iskreno se nadam da ću nekad imati i lepe vesti da vam napišem povodom mojih zdravstvenih tegoba, a do tada ostaje mi samo da se borim, a vama poručujem da čuvate zdravlje jer sve bez zdravlja je ništa !

Više o samoj dijagnozi Endometrioze ovde.
Povezani textovi  Me VS endometrioza,  Me VS Endometrioza #2 , Diphereline-hormonalne inekcije, Me VS Endometrioza #3, Adenomioza nova djagnoza 2015, cuda su moguca i deda mraz postoji, inseminacija-moje iskustvo, trudnoca-moje iskustvo, porodjaj prirodnim putem uz epidural-moje iskustvo, 

Trudnoća - moje iskustvo

Dragi moji došao je trenutak da vam napišem post i o svom iskustvu sa trudnoćom i šta sam sve prošla u tom periodu svog života. Kako ste već navikli od mene da pišem potpuno iskreno, detaljno i otvoreno o svemu tako će biti i ovaj put. Iako sam i sama planirala ovaj post dobila sam gomilu poruka i molbi da isti napišem što pre. Svi koji pratite moj blog znate kroz šta sam prolazila 10 godina pre same trudnoće i kako je do iste došlo. Za one koji su to propustili sve moje bitke mogu pročitati na narednim linkovima: endometrioza, endometrioza 2, endometrioza 3, adenomioza, diphereline-hormonalne inekcije, glavobolja, pripreme za vto, a kako je do trudnoće najzad došlo ovde i ovde. Dakle iza mene je velika i duga bitka i borba, i onda nakon svega i svih tih godina, i nakon urađene inseminacije usledilo je mirovanje od desetak dana zatim je došlo vreme da se uradi beta test, čisto onako radi reda, jer bilo je u planu da mi se odradi par inseminacija pre samog postupka vantelesne oplodnje kako bi mi se jajnik malo pokrenuo pošto je bio u vrlo lošem stanju pored svih ostalih dijagnoza. Otišla sam taj deseti dan i uradila beta test, skroz opušteno, ne nadajući se ničemu ali sam se dva dana pre toga počela čudno osećati jako sam se zamarala pri hodanju, više nego ikada pre, i jednom prilikom reka sam mužu da mislim da sam trudna, ali sam znala da to iz mene govori moja vera u sve to i prevelika želja, ali kada smo muž i ja otišli po nalaz, beta je bila POZITIVNA, a radnica u laboratoriji mi je čestitala na trudnoći. Da, dobro ste pročitali ostala sam trudna, USPELA SAM, nekim čudom ali ipak jesam. Te emocije vam nikada neću moći opisati rečima ali u isto vreme u meni se stvorila i neverica i strah. Do kuće plakala sam kao malo dete sa onim nalazom beta testa u ruci i rešila da nikom ništa ne govorim nego da prvo nazovem svoju doktroku Gocu Ivanović u BG i tako sam i učinila. Tamo sam dobila informaciju da beta test treba da ponovim za 2 dana, i da mirujem, to su bili najduži dani u mom životu a zatim sam ponovila test i beta je bila opet pozitivna i naravno mnogo veća nego pre dva dana, a zatim je Goca rekla da moram da uradim još jedan test i tada mi nije bilo jasno šta se dešava ali sam shvatila da ni ona nje mogla da poveruje da smo uspeli baš kao ni ja. Kada sam dobila nalaz i trećeg testa bilo je jasno ko dan da sam trudna, i tada se u meni izmešalo toliko emocija da nisam ni sama znala gde se nalazim, ali iskreno nisam bila svesna ničega, čekala sam na zakazani pregled u klinici, dani su prolazili sporo.

Kada je došao dan za pregled muž i ja samo rano doputovali za Beograd, otišli na kliniku i čekali da dođemo na red. Sedela sam tamo kao da čekam običan pregled, nisam bila svesna šta mi se dešava ali sa u sebi drhtala i bilo mi je jako muka. Kada sam ušla na pregled, dočekao me je doktor Dragan Ivanović koji je trebao da mi uradi ultrazvuk i ustanovi trudnoću i potvrdi je. Tako je i bilo, on je sve potvrdio a ja sam imala osećaj da ću se srušiti i pasti u nesvest iako sam ležala, a onda je usledio najemotivniji trenutak u mom životu, čula sam otkucaje bebinog srca prvi put. Kada sam pogledala u muža bilo mi je jasno da i u njemu bujaju iste emocije i da je možda baš tada i on kao i ja postao svestan činjenice da smo uspeli, da ćemo postati roditelji. Zatim je došla i doktorka Goca da nam čestita i celo osoblje klinike bilo je presrećno zbog nas, a ja sam bila u šoku i u tom stanju bila sam još dosta dugo kasnije. Dobila sam sva potrebna uputstva od njih i krenuli smo kući. Rešila sam da nikom ne saopštim vest osim najbližih ljudi, mada ni ja još uvek nisam bila svesna. Na slici ultrazvuka koji smo dobili videla se tek mala mrljica ali držala sam tu slikicu uz sebe i već tada sam znala da će ta mala mrljica biti moje sve na svetu. Međutim već nakon povratka kući krenule su prve muke, naime počeli su da me muče jaki oštri bolovi, baš kao nekad kada sam se lečila od endometrioze. Bolovi su bili svakodnevni i celodnevni, pojavila se tu i jaka upala bešike koja me je dovodila do suza, dobila sam da pijem antibiotike, a nakon toga usledile su silne laboratorijske analize i drugi ultrazvuk. Sve je bilo u redu, i tešili su me da su moji bolovi od priraslica nakon dve operacije, zbog rana koje imam i ožiljaka nakon izgubljenog jajnika, tešila sam i samu sebe time. Nakon toga već u 12-toj nedelji trudnoće usledio je i Tranquility - Neinvazivni prenatalni test koji je pokazao da je sa bebom sve u redu i da nosim zdravog dečaka, odjednom sam zaboravila na sve muke i bila najsrećnija na celom svetu, jer samo to mi je bio bitno da je beba dobro a znala sam da ću ja već nekako sve izdržati jer sam imala najveći motiv i najlepši cilj na svetu i jaku volju, jaču nego ikada. Inače pre samog procesa lečila sam se i od ankcioznosti i kako mi je terapija naglo ukinuta preko noći i tu sam imala neke smetnje i nus pojave ali pobedila sam ih.

Tranquility - Neinvazivni prenatalni test

Bolovi nisu prestajali, teško sam se kretala, smršala sam 2 kilograma, nisam mogla da jedem, nisam izlazila iz kuće a bila sam tek na početku, i kad god bi mi bilo teško setila bih se testa i da je beba u redu, i tako bih stisnula zube i trpela, a onda jednog dana u 13-toj nedelji prokrvarila sam. Hitno sam odvedena u bolnicu i tako sam verovali ili ne morala da čekam u redu, kada su me najzad primili i pregledali pojačali su mi dozu utrogestana koji sam svakako uzimala od prvog dana inseminacije i pustili su me da idem kući. Pretrnula sam od straha tada i nisam mogla da izdržim otišla sam naredni dan kod privatnog lekara jer sam tada počela da vodim trudnoću u svom gradu da ne bih putovala non stop za BG u kliniku Ivanović u tom stanju. Na pregledu kod pvt ginekologa koji me je inače vodio 15 godina i znao sve o meni, nekad je radio i u domu zdravlja ali se penzionisao, uradila sam pregled i prvi expertni ultrazvuk, i bilo je sve ok  Bogu hvala, tada mi je i on objasnio da ja nakon svega što sam prošla sigurno neću imati laku i bezbolnu trudnoću, rekao mi je da mirujem i napravio mi plan ishrane, dao vitamine i sve potrebno. Tada su se moji napadi panike malo počeli vraćati ali autosugestijom pokušavala sam da ih držim pod kontrolom, psihijatra mi nisu savetovali tokom trudnoće. Svaki dan bila sam u strahu zbog toga što se desilo da se ne desi opet, na bolove i ostale nepogodnosti počela sam da se navikavam i da se mirim sa tim da je to u mom slučaju nažalost sve normalno i da mora biti tako. Sve što mi je preostalo u tim danima je da se opet borim ko lav i da se molim bogu da sve bude u redu i da izdržim do kraja.

5 meseci

Pored svega toga došlo je i proleće, moj najveći neprijatelj jer patim ceo život od hroničnih alergija pa sam tako morala hitno kod alergologa da mi prepiše neke terapije prilagođene mom stanju. Imala sam sreće pa sam naišla na dobru doktorku i moj problem bio je ubrzo saniran, mada sam primetila da su i same alergije bile malo manje izražene u trudnoći nego inače što mi je ginekolog i rekao da je moguće da će tako biti. Zatim su počele nesvestice i jaki bolovi u krstima, kako sam inače po prirodi jako uska i to su smatrali normalnom pojavom i nije bilo razloga za paniku, iako ja nisam mogla često ni da se pomerim a da ne vrištim od bolova što u materici, što u krstima. Zatim su se pojavili grčevi, dijareja i problemi sa varenjem pa sam se za punih 5 meseci popravila samo dva kilograma, tačno ona dva koja sam u prvih 12 nedelja izgubila, stomak je počeo tek malo da se nazire. Biću potpuno iskrena i reći ću vam da nisam uopšte imala osećaj uz sve te tegobe da sam trudna nego da sam opet bolesna, grozno zvuči ali tako je bilo.
Trajao je taj osećaj sve dok nisam osetila prve bebine pokrete, tada se sve preokrenulo, ceo moj svet, prvi put nakon saznanja da sam trudna osetila sam istinsku sreću, jer uz one sve tegobe i strahove ja jednostavno nisam mogla da se radujem u potpunosti već samo da brinem. Naredni expertni uz pokazao je opet da je sve u redu, i tako bih se ja svaki put malo smirila i gurala dalje. Onda sam počela polako da šetam, nogu pred nogu ali te šetnje su bile toliko bolne da sam svaku preplakala, a onda se desio i prvi kolaps, kratak gubitak svesti, danima posle toga nisam mogla da dođem sebi, bila sam prestravljena a zatim je usledio i drugi mnogo ozbiljniji kolaps nakon kojeg nisam znala ni gde se nalazim ni kako se sve desilo, nakon toga vratila mi se ankcioznost, strahovi su me preovladali, strah od izlaska napolje, strah da budem sama kući, strah da ne padnem na stomak i ne povredim bebu.

6 meseci

Nakon toga odradila sam sve neophodne analize i uspostavilo se da sam pored svega i malokrvna, pa sam počela da dobijam i gvožđe. Nije imalo mnogo efekata sve to pa sam i dalje imala svakodnevne nesvestice, uz to pojavila se jaka mučnina i povraćanje, naravno uz bolove koji su me pratili od prvog dana. Nakon toga u bolnici odradila sam ekofetalnu kardiografiju i tamo je sve bilo ok, za one koji ne znaju to je nešto kao ultrazvuk bebinog srca. Iako je sa bebom sve bilo u redu i ja sam bila jako srećna zbog toga toliko sam ja bila loše i bila zabrinuta kako ću izneti trudnoću do kraja. Svi su mi govorili i ubeđivali me da će trudnoća rešiti moje probleme i dijagnoze a na ovako nešto me niko nije upozorio niti mi spomenuo.

8 meseci

Moji izlasci napolje svodili su se na odlaske kod lekara i na analize, i naravno nikada nisam išla sama. Kada sam već ušla u osmi mesec bila sam malo mirnija, verovala sam da ću uspeti da sve izguram kada sam već stigla do toga ali ipak nijedan jedini dan nisam imala mira i svaki dan doneo mi je nove muke i nove brige. Gledala sam druge trudnice kako šetaju, vežbaju, sede po kafićima, idu na frizure, nisam im zavidela ali mi nije bilo jasno zašto opet moram da se patim a Bog mi dao najlepši dar na svetu posle paklene borbe, nagradio me, blagoslovio me, no verovala sam da to mora da bude tako i išla hrabro dalje, bila sam mu zahvalana na prilici koju sam dobila. Par puta zbog kolapsa dolazila mi je i hitna pomoć, plakala sam više nego ikad od brige kako ću i šta ću, stalno mi se motalo po glavi kako ću biti mama uskoro u tako lošem stanju, kroz glavu prolazilo je svašta, uz to pojavila se i strašna gorušica koja me je budila i iz sna a nesanica me je preovladala, dešavalo se da upošte ne mogu da spavam danima,a snage sam imala sve manje, glad nisam osećala jela sam na silu zbog bebe. Muž mi je bio velika podrška, da nije bilo njega ne znam šta bih. U međuvremenu počela je često da mi curi krv iz nosa, grlobolja me je mučila na svakih par dana, bolovi su postajali jači i intenzivniji, al ono najvažnije je bilo to da je beba na svakom pregledu bila dobro i da je sve bilo ok, to mi je davalo krila i snagu.

9 meseci

Kada sam najzad ušla u deveti mesec psihički sam se osećala mnogo lakše, znala sam da sam uspela da doguram skoro do samog kraja i tada me je tek uhvatio strah od porođaja, skupljala sam inače papire i analize za carski rez jer sam po proračunima svih lekara morala da se porađam na taj način zbog dve predhodne operacije i svih mojih dijagnoza. Kada sam skupila sve papire, iste te noći osetila sam da mi je pukao vodenjak, tada sam bila u 37-moj nedelji trudnoće. Torba za bolnicu bila je spremna 2 meseca unapred kao i svi papiri uredno složeni i momentalno smo krenuli u bolnicu majka, muž i ja. Primili su me na pregled i rekli mi da je u pitanju oticanje plodove vode, smestili su me i dali mi da potpišem sve papire potrebne za porođaj carskim rezom, dali su mi antibiotik i tada je već bilo svanulo. Plodova voda je sve više oticala, obavila sam jedno 5 pregleda u roku od par sati i u jednom trenutku vodenjak je bio skroz pukao i rekli su mi da se spremim za salu u 12 h. Sve se odigralo toliko brzo da nisam ni uspela da paničim i nije bilo mesta za strah, molila sam se samo stalno da sve prođe u redu, naročito kada sam čula da su odlučili uprkos svemu da me porađaju prirodnim putem na šta ja nisam nikako bila spremna jer sam se od prvog dana spremala za carski rez. Tako sam oko 10 h ujutru hrabro krenula na pripreme za porodjajnu salu i nisam ni sanjala šta me tek sve tamo čeka ali o tome čitaćete u narednom postu. Sada je ipak sve to iza mene , rodio se moj mali anđeo istog tog dana nakon 10 sati uz indukcije, epidural i epizotomiju, zove se Ivan naravno svi znate zašto i sada ima već dva meseca. Inače do kraja trudnoće dobila sam svega 10 kg, i sve napisano je lično samo moje iskustvo i desilo se lično meni, i nikako ne znači da će neko drugi sa sličnim ili istim dijagnozama proći kao ja, svako od nas je osoba za sebe i ima svoju sudbinu. Naravno i sama sam sve zaboravila kada sam prvi put uzela u naručje svoje čedo, a poenta ovog posta bi trebala biti da sam uspela uprkos svemu i onda kad su mi svi govorili da nemam šanse ja nisam odustajala.

Nadam se da tekst nije bio predugačak i dosadan i da ću uskoro uspeti da vam napišem i nastavak istog, odnosno post o porodjaju, do tada budite mi zdravi i srećni :).

Inseminacija - moje iskustvo

Svi već znate priču o mojim zdravstvenim tegobama i borbi koju vodim za potomstvo, kao i čudesnu priču u kojoj sam vam objavila da najzad krećem sa postupkom vantelesne oplodnje, pisala sam vam o svemu tome ovde, čudo se desilo i ja sam krenula na postupak u jednu od najboljih klinika kod nas kod jedne od najboljih doktorki zahvaljujući emisiji Veče sa Ivanom Ivanovićem i njegovom humanom delu. Slučajnost ili sudbina ali klinika u koju idem se takođe zove Specijalna ginekološka bolnica Ivanović a doktorka koja me vodi Goca Ivanović, verujem svima koji vode bitku kao ja dobro poznata :). Kada sam došla na prvi pregled i donela tonu svojih nalaza i gomilu ne tako sjajnih dijagnoza i kada mi je doktorka saopštila da će me ipak primiti jer smatra da imam neke šanse da ostanem u drugom stanju mojoj sreći nije bilo kraja, i uzbuđenje je počelo da raste, a ja sam se iz dana u dan sve više menjala, jer prosto nakon toliko godina bola, muka i patnje, neko mi je ulio novu nadu, dao mi je razlog za smeh i novu volju onu koja pokreće sve. Iako sam bila zabrinuta i nespremna jer nisam znala šta me sve čeka, bila sam najsrećnija osoba na svetu i tako započela svoj proces.

Par reči o klinici Ivanović:
Specijalna ginekološko - akušerska ordinacija "Ivanović" je počela sa radom 27.10.2000. Šest godina kasnije prerasta u Specijalnu ginekološku bolnicu „Ivanović." Od septembra, 2011. godine bolnica se nalazi u novom, namenski gradjenom prostoru za dijagnostiku i lečenje infertiliteta. Nalazimo se u mirnom kraju Beograda, u neposednoj blizini Šumica u ulici Kralja Bodina 6. Lako nam se pristupa sa autoputa i svih glavnih gradskih saobraćajnica, a ispred bolnice su vam obezbeđena parking mesta. U timu SGB „Ivanović" danas je 16 stalno zaposlenih : ginekolozi, biolozi - embriolozi, internista, anesteziolog, farmaceut, medicinske sestre i tehničari.(izvor).

Što se mog ličnog mišljenja tiče i utiska pre svega ova klinika pre liči na hotel sa 5 zvezdica nego na kliniku jer videla sam i prošla mnogo toga. Zatim usluga i pristup pacijentima, ljubaznost, organizacija i stručnost celog tima za čistu desetku. U klinici sve sija, sve je čisto, mirisno, predivna i prijatna atmosfera, cveće svuda okolo, zaista sam impresionirana. A tek o doktrorki Goci bih mogla da napišem ceo roman, ali dovoljno je da vam kažem najveći stručnjak na kojeg sam do sada naišla, jednim pregledom vidi i zna sve, nežna i detaljna, a pre svega vrlo lepa i pametna žena, koja vam je u isto vreme i doktor ali i prijatelj, samo je bitno da je slušate i da joj verujete i nema problema. Kružile su neke priče o njoj kako je hladna i slično ali to zaista zavisi samo od vašeg pristupa, tvrdim to :). Ona živi za to da joj pacijentkinja javi ili donese pozitivan rezultat nakon postupka, videla sam njen osmeh, pogled i oduševljenje par puta dok sam bila tamo a saznala je takvu vest. Doktorka Goca je jedno čudo od žene i mislim da gde ona uzme stvari u svoje ruke neuspeha nema.

Šta je inseminacija? 

Inseminacija je intervencija u kojoj se prethodno obrađena sperma direktno unosi u matericu kroz cervikalni kanal u vreme ovulacije. Može se  raditi u spontanom/prirodnom i stimulisanom ciklusu. Spontani ciklus znači da se ne koriste lekovi u svrhu indukcije ovulacije pre postupka IUI. U spontanom ciklusu IUI se radi od 10-16. dana Vašeg ciklusa (u zavisnosti od dužine ciklusa). Folikulometrija se primenjuje radi procene veličine i zrelosti folikula, kao i procene endometrijuma, kada se planira postupak. Inseminacija u stimulisanom ciklusu: indukcija ovulacije se najčešće vrši primenom lekova namenjenim za to 3. do 7. dana ciklusa. Rast folikula se prati vaginalnim ultrazvučnim pregledima (folikulometrije), kao i dodatnim odredjivanjem nivoa hormona u krvi. Kada su folikul/folikuli zreli, daje se injekcija hormona u cilju sazrevanja jajne ćelije i ovulacije.Inseminacija je jednostavna intervencija, traje nekoliko minuta i uglavnom je bezbolna, mada s kod nekih žena mogu javiti grčevi slični menstrualnim. U matericu se posebnim kateterom unosi prethodno obrađena (kapacitirana) sperma. Nakon intervencije, preporučuje se da žena leži 15 minuta. Dve nedelje nakon inseminacije, potrebno je da se uradi test iz krvi kako bi se ustanovilo da li je došlo do trudnoće. Inseminacija u lečenju neplodnosti preporučuje se maksimalno 6 puta. U zavisnosti od uzroka neplodnosti, ako do trudnoće ne dođe nakon 3 postupka inseminacije, radi se ponovna procena, i većini parova se nakon tri neuspešna postupka se savetuje vantelesna oplodnja. (izvor).

Moje iskustvo:

Nakon pregleda doktorka je ustanovila i obavestila me da ćemo raditi prvo par inseminacija dok ne stignemo do procesa vantelesne oplodnje, ona je procenila da je tako najbolje i ja se naravno nisam mešala nego bila srećna što najzad počinjem bilo šta po tom pitanju. Kako sam krenula na državni program imala sam gotove sve silne analize koje se traže, i već bila 8 meseci na hormonalnim terapijama po deseti put, postupak sam mogla početi odmah, odnosno drugog dana ciklusa.  Nakon pregleda prepisana mi je terapija za stimulacije jajnika, dobila sam sva uputstva o svemu i trebala sam nakon tri dana da dođem na prvi pregled u toku stimulacija i da ujutru izvadim krv da se vidi da li je terapija dobra, da li jajnik reaguje i slično. Moram da napomenem da sam dobila najbolje inekcije za stimulaciju i to 6 doza na dan, međutim nakon tri dana i gotove analize krvi, usledio je šok i malo razočarenje, jajnik uopšte nije odreagovao ali ni mrvicu. Doktorka je odmah reagovala, dala mi novu terapiju, nova uputstva i nakon 5 dana opet me je čekala kontrola na kojoj sam prošla mnogo bolje, jajnik se pokrenuo i stvorio dosta lepih i dobrih folikula. Doktorka je po nekoj svojoj proceni ustanovila da mi je jajovod prohodan iako su mi ranije govorili da nije, i rešila je da mi uradi prvu inseminaciju. Muž je odradio ono što je trebalo, to je otišlo u laboratoriju na analizu i šta već sve ide uz to, a ja sam dobila dva sata slobodno da se pripremim, napijem čaja i vratim se potom na kliniku. Imala sam užasnu tremu i bila sam jako uzbuđena. Kada smo se vratili na kliniku spremili su me za proces, smestili u tu specijalnu prostoriju i kada je doktorka stigla nasmejana malo me je opustila i proces je počeo. Sve je trajalo možda 10 minuta, bilo je totalno bezbolno ali sam osetila jak pritisak u stomaku, i blagu nesvesticu. Nakon odrađene inseminacije ostala sam da ležim u određenom položaju 15 minuta, a zatim sam dobila uputstva da idem kući i odmaram se i dođem ponovo za dva dana. Tada je doktorka na ultrazvuku videla da su folikuli pukli tako da nismo ponavljali postupak, pustila me je kući uz određena uputstva i terapijice, i to je bilo sve, moj prvi postupak je odrađen, sada čekam da saznam šta ćemo dalje, uskoro radim analize i beta test pa nakon toga ću znati više o svemu. U svakom slučaju hrabro i sa osmehom na licu idem dalje jer znam da sam u dobrim rukama i da je nekom stalo, zaista stalo da sve bude ok i da prođe u najboljem redu. Ova humana divna doktorka inače sve ovo radi za mene potpuno besplatno dok Ivan Ivanović i ekipa njegove emisije pokrivaju troškove terapija koje dobijam u bolnici, a doktorka Goca mi je sa osmehom na licu rekla da neće odustati od mene i na tome sam joj beskrajno zahvalna, to mi znači ceo svet. Proces stimulacija za vantelesnu oplodnju je vrlo sličan ili skoro isti ovom sistemu koji sam ja primenjivala sa tim što je sam proces skroz drugačiji.

Inače je još bitno da napomenem da sam dugo pila kao što većina vas zna terpaije za ankcioznost i doktorka mi je to odmah ukinula u samom startu i nakon toga sam dobila nus pojave u vidu nesnosnog svraba kože bez crvenila, plikova, bez ičega, samo svrab i sa njim se borim već više od tri nedelje i lečim ga samo kremicama, prirodnim melemima, i sprejevima, ali slabe vajde, svrab ne prestaje samo se malo umiri ponekad. Inače neke druge negativne efekte nisam imala u toku stimulacija osim što sam bila stalno pospana i malo razdražljivija. Sad mi samo ostaje da čekam i da se nadam i da idem dalje sve do pobede. Ovim tekstom koliko sam želela da podelim svoje iskustvo sa vama toliko sam i htela da svima koji imaju neki problem sa sterilitetom, lutaju ili su u potrazi za pravom klinikom od srca mogu da im preporučim baš ovu kliniku i da im poručim da ne gube svoje vreme, novac i živce na neka druga mesta, sigurna sam da će ovde dobiti upravo sve ono što očekuju, možda ne odmah iz prvog pokušaja ali će uvek znati na čemu su jer u ovoj klinici ljudima je bitan uspeh a ne novac !

Hvala što ste odvojili vreme da pročitate ovaj post :).

*Slike preuzete sa neta.
UPDATE- Inseminacija je uspela iz prvog pokušaja, verovali ili ne !!!

Povezani textovi Me vs endometrioza, Me vs endometrioza 2, Me vs endometrioza 3, Adenomioza - moja nova dijagnoza, Prve pripreme za vto, Napadi panike - ankcioznost, Čuda su moguća i deda mraz postoji.

Prve pripreme za VTO + dešavanja na zdravstvenom polju

Svi dobro znate da je ovaj blog nastao baš zbog ove nemile dijagnoze zvane Endometrioza sa kojom sada već vodim bitku punih 11 godina i da sam upravo zbog toga počela da pišem i delim svoja iskustva sa vama kojih je zaista toliko mnogo da bih mogla da objavim knjigu jednog dana. Svi koji pratite upućeni ste u tok događanja nakon dve operacije, gubitka jajnika, nemilosrdnih terapija i hroničnih glavobolja i znate šta se tu sve dešavalo samnom, a poslednje što sam vam pisala na tu temu bilo je o novo otkrivenoj dijagnozi na magnetnoj rezonanci nakon što sam zbog  jakih bolova koji nisu prestajali više od mesec dana opet bila hospitalizovana. Više o tome svemu za sve one koji su propustili ovde Adenomioza-moja-nova-dijagnoza. Svi koji su pročitali taj post znaju da smo muž i ja uprkos svim tim tegobama stavljeni u državni program VTO i sada u ovom tekstu sledi nastavak naše priče. Mnogo vas mi je pisalo, pitalo me kad će post o tome, šta se dešava, hvala svima na interesovanju i podršci jednostavno nisam imala snage neko vreme da pišem o tome jer se sve opet počelo komplikovati, naravno tako je to kod mene navikli smo već svi na to, ali evo ipak pišem obećani post.

Iako smo muž i ja saznali da imamo samo jedan pokušaj i vrlo male šanse bili smo srećni i sa osmehom na licu krenuli da sakupljamo prvo sve upute za mnogobrojne analize a onda redom krenuli i da ih radimo. U bolnici smo dobii spisak od 40-tak analiza koje moramo odraditi i odneti pred komisiju, naravno podrazumeva se da pored mojih dijagnoza i stanja ti ostali nalazi moraju biti u redu. Sa mnogo elana i volje ustajala sam svako jutro i odlazila na neku novu analizu, teklo je brže i bolje nego što sam zamišljala, a onda smo naišli na prvi problem, i mužu i meni je nađena bakterija na brisu i dobili smo uputstva da moramo na terapije pa zatim na ponovni bris. Ništa od toga nas nije omelo, pa Bože moj svako od nas ima bar neke bakterije ili nešto, ko ne krene na ove silne analize nekad i ne sazna da ima nešto od toga. U pitanju je bakterija ureoplazma koja uglavnom  nema simptoma prisutnosti , ali ova bakterija može postati uzročnik infekcije u slučaju oslabljenja imuno-sistema, a leči se antibioticima koje vam na testu već izoluju pa onda samo odete kod lekara da vam ih prepiše i time započinjete lečenje a zatim ponavljate test, on mora biti negativan pre odlaska pred komisiju. Oradili smo mi taj deo, dobili lekove ali lečenje još nismo počeli iz nekih drugih razloga o kojima ćete čitati u nastavku teksta. Bila sam malo tužna i razočarana ali brzo me je prošlo i shvatila sam ako nešto već mora dodatno da nas ometa neka bude to i nek na tome ostane.

Kada smo skoro odradili sve analize (ostalo je još da ponovim hormone, i mužu je ostao dve, tri), čekala sam jednu od zakazanih da bi mi se desilo to da uopšte nisam dobila ciklus, dakle prvi put u životu pored svega što sam prošla to mi se dogodilo nije. Bolovi su bili toliko jaki da na noge nisam mogla ali ciklusa bilo nije. Povezivala sam to sa hormonalnim terapijama na kojima sam već uveliko od izlaska iz bolnice ali onda kada bih bolje razmislila shvatila sam da to ne može biti uzrok jer pila sam ih toliko puta i ranije. Nakon tih 7 dana pauze u kojima je trebao da se desi ciklus, nastavila sam da pijem hormonske terapije po planu ali bolovi nisu prestajali ponovo, nijedan lek nije pomagao, baš kao i prošli put. Taj dan sam na sreću imala već zakazanu kod ginekologa jednu od analiza za VTO i ona me je pregledala i nije joj se dopalo to šta se dešava i poslala me je opet u bolnicu, tako da sam naredno jutro opet završila tamo na dobrom starom poznatom mestu. Bila sam detaljno ispitana, pregledana , baš kao i svaki put ali ni tada niko nije imao objašnjenje za moje bolove iako su mi se i na licu videli kako je lekarka izjavila. Rekla je da zaista ne zna i ne može da mi kaže šta se sada trenutno tačno dešava jer imam toliko toga, može biti endometrioza, adenomioza, splet ta dva, ciste koje imam na preostalom jajniku. Rekla je da sa medicinske strane ona trenutno nema odgovor ali  mi je isto tako rekla da to umanjuje moje šanse za VTO, prepisala mi je lekove, rekla da nastavim sa terapijama i da mirujem i čekam naredni ciklus, i ja sad tako i radim jer nemam šta drugo. Još mi je i rekla ako se bolovi budu tako ponavljali i dalje i vraćali da postoji mogućnost da neću ni stići do VTO, a ako sve bude u redu da bi se čin trebao dogoditi u martu mesecu naredne godine. Kada mi je to izgovorila ceo svet mi se srušio po ko zna koji put. Za 11 godina dobila sam prvu lepu šansu i mali tračak nade da će se nešto promeniti ali jednostavno ne da se. Izašla sam iz bolnice sa bolovima kao i prošli put i ležala kući, previjala se, lekovi nisu delovali. Zadnjih par dana bolovi su se malo stišali ali i dalje su prisutni svakog dana i sada čekam ciklus za koji dan, i što je najgore od svega živim iz dana u dan jer nikada ne znam šta me onaj naredni čeka i kako će mi biti pa tako ne mogu da isplaniram šetnju do grada a kamoli nešto drugo. Ne kukam nikom, ćutim i trpim ali samo kažem svima jedno a to je da zaista ne mogu više i da mi je dosta svega. Šlag na tortu bio je telefonski poziv koji sam dobila rano ujutru od doktorke koja mi je čitala magnetnu rezonancu. Zvala me je da me pita da li sam završila sa operacijama nakon tog nalaza , da joj donesem otpusne liste. Kada sam joj rekla da nisam operisana, da pokušavaju to da odlože jer sam već sečena dva puta i da sam stavljena u program VTO ona je na to odreagovala u fazonu " ne mogu da verujem ". Sve mi je bilo jasno šta želi time da kaže, odavno mi je jasno od čega bolujem i šta sve nosim u sebi na materici, u materici, znam ja to, ali imam prava da se nadam, da se borim i da verujem , to mi niko ne može oduzeti !
To je to za sada poštovani čitaoci , nadam se da ću vam pisati drugi deo ovog posta u malo pozitivnijem smislu sa nekim lepšim vestima i dešavanjima i da neću morati da vam pišem obaveštenje da je sve bilo uzalud i da neću dobiti svoju šansu, vi mi budite zdravi i srećni, puno vas pozdravljam.

Adenomioza- moja nova dijagnoza

Dragi moji, pre nekoliko dana sam saznla svoje dosta loše rezultate ali sam čekala da odem u bolnicu na kontrolu i sve saznam tačno da bih vam objavila ovaj post koji sam vam obećala da ću kad sve odradim i saznam šta dalje. Nisam se nadala da ću ikad više morati da pišem na ovakve teme u sadašnjem vremenu već da ću i dalje deliti sa vama već prošla mnogobrojna iskustva koje sam imala sa zdravljem. Nažalost nakon 10 punih godina borbe sa Endometriozom o kojoj sam vam mnogo puta pisala, posle dve operacije, gomile terapija i izgubljenog levog jajnika, teške borbe za potomstvo, odlazim na magnetnu rezonancu male karlice, po preporuci doktorke iz bolnice nakon što sam sada nedavno opet bila hospitalizovana zbog jakih bolova, takođe sam uradila i kompletni hormonalni status. Rezultat magnetne rezonance nije u redu, nalaz je pokazao da imam Adenomiozu. Čak 3 takve promene na materici, jedna na zidu i dve na grliću i još dve ciste na preostalom desnom jajniku. Takođe hormonalni status jajnika nije pokazao dobre rezultate.

Šta je Adenomioza? 

Adenomioza je stanje u kojem endometrijska tkivo urasta u mišićne zidove materice . Najčešće pogađa žene od 35 do 50 godina .
Adenomioza nije isto što i endometrioza , stanje u kojem se nalazi van endometrijum materice , iako žene sa adenomiozom često imaju endometriozu . Uzrok adenomioze je nepoznat, ali bolest obično nestaje nakon menopauze . Za žene koje osećaju teže tegobe postoje oblici lečenja koji mogu ublažiti simptome , ali je histerektomija jedini lek. Histerektomija je rutinski hirurški postupak uklanjanja materice.

Adenomioza je specificni oblik endometrioze. Zapravo radi se o endometrijumu unutar same materice kada endometrijum "urasta" dublje u sam mišicni sloj materice - miometrijum. Uzroci ove benigne infiltracije su nepoznati ali se pretpostavlja da povećan nivo estrogena ili povećana sposobnost endometrijuma da odgovori na estrogenske signale ima važnu ulogu u pojavi adenomioze.

Adenimioza je često udružena sa endometriozom i predstavlja veliki problem u lečenju steriliteta. Zbog prisutva zapaljenjskih faktora proces nidacije i placentacije (proces nastajanja posteljice) je jako kompromitovan tako da i pored uspešnog oplodjenja trudnoća izostaje.
Dijagnoza adenomioze se postavlja biopsijom, a lečenje je slično ili identično kao kod endometrioze.(Izvor).

UPDATE:

Iako su mi svi tvrdili da će endometrioza i adenomioza nestati nakon trudnoće i porođaja to se u mom slučaju nažalost nije desilo. Na prvoj kontroli kod ginekologa bilo je sve u redu ali sam ubrzo nakon toga ponovo prokrvarila i znala sam da nešto neće biti ok, naučila sam već da osetim takve stvari. i evo par meseci kasnije ponovo sam završila u bonici zbog nesnosnih bolova baš kao onaj put kada su mi otkrili da imam i adenomiozu. Na pregledu potvrđen je povratak dijagnoza, i pošto za to leka nema, inekcije i analgetici ne deluju puštena sam kući pa kada odradim još neke neophodne analize odlučiće se krajnji ishod a opcije su samo dve. Naime jedna od njih je kao što se spominje u tekstu gore uklanjanje materice što je svakako i poslednja opcija nakon dve teške operacije i samo 9 meseci nakon porođaja a druga opcija je izazivanje veštačkog klimaksa hormonskim inekcijama kako bi se ta žarišta možda umirila i povukla na neki period. Kroz taj postupak sam takođe već prošla posle gubitka jajnika i nikako ga nisam dobro podnela, i dan danas imam posledice. Tako da ostaje mi da čekam i da se nadam opet nekom čudu a do tada da trpim bolove kao znam i umem.