Kako izgleda radni dan jedne mame - iz mog ugla

izvor slike

Posle mnogo muke i borbe za potomstvo, došao je i taj dugo očekivani dan, postala sam mama. Preko noći moj svet okrenuo se naopako. Pored mog zdravstvenog stanja i jako teškog postporođajnog oporavka na prvu loptu mislila sam da ja to neću ni umeti ni moći. To malo biće kao vekna hleba koje sam donela na svet od tog momenta počelo je da zavisi od mene, a ja nisam bila sposobna da brinem ni o sebi. No čudesna je ta snaga i moć jedne majke koja je svoje čedo toliko dugo i jako želela, toliko čudesna da ni u najluđim snovima nisam sanjala da ja to mogu, da mogu sve, jer postala sam mama.

izvor

Moj radni dan počinje između pola 6 i 6 ujutru, tada se Ivan budi svaki dan. Ustajem, uzimam ga iz kreveca i sledi naše malo maženje. Tata nam je često na terenu a kad je kući, ustaje takođe u 6 i sprema se za odlazak na posao, meni umuti nes kaficu i donese u sobu. Zatim sledi presvlačenje bebe, a onda i prvi obrok, pošto sada ima punih 7 meseci mnogo je teže nego pre jer sada uz sve ostalo počeli smo da uvodimo i nemlečne namirnice pa mu svakog dana pripremam sveže užine i ručkove, no prvi jutranji obrok je i dalje mlečni. Nakon toga kada Ivan podrigne stavim ga u ležaljjku ( Bog blagoslovio onog ko je izmislio), pustim mu muzikicu i on se ljulja sada već to ume sam da radi a mene čeka iskuvavanje vode, flašica, širenje veša ili peglanje ako je predhodni suv. To odradim uz kaficu, zatim nahranim i psa Švrću. Poradim šta ima po stanu prvenstveno po kuhinji i smišljam šta ćemo za užinu danas. Kako smo do sada savladali većinu namirnica predviđenih za ovo starosno doba bebe, bitna je nabavka istih pre svega gledam da su uvek sveže, ako mogu da nabavim organske super, ako ne uzimam neke proverene sa domaće farme. U počteku sam kuvala sve u Metalac šerpici koju sam mu kupila ali to je dosta trajalo pa sam nabavila Zepter šerpu za kuvanje na pari, vredi svaki dinar. Kad sve spremim oko 11h ide nemlečna slatka užina. Ivan je lepo prihvatio svo voće iz ovog asortimana i jako lepo ručka bogu hvala. Negde u pauzi i ja doručkujem uglavnom onako na nogama dok njemu pripremam kašu, za sada sve blendiram Delimanovim štapnim mikserom. Između obroka Ivan voli da pije čaj a noćne obroke više nemamo to znatno olakšava situaciju.

izvor

Posle obroka sledi spremanje nereda, presvlačenje i sve opet po redu a zatim sedimo na terasi ako vreme nije za šetnju a vrlo je promenjivo konstantno, i igramo se, pevamo, smejemo se. Ivan voli da se nosa i da sedi kod mene u krilu, voli da se gnjavi i animira, on je beba koja nema sekund mira i koja danju ne spava nikad. Sve ga zanima i sve bi voleo da pipne i dohvati, voli da ima pažnju i ne voli nikako da je sam u sobi dok ja recimo kuvam ili slično pa moram da smišljam razne trikove. Desi se nekad da zadrema na pola sata plafon i to je praznik ali to se dešava obično nakon ručka. Dok se okrenem vreme je već za spremanje ručka, najnovije je da smo savladali piletinu pa mi je sad mnogo lakše za kombinovanje i on bude sit kada pojede batak uz neko povrće, recimo uz tikvicu, brokoli i slično, sve to takođe kuvam na pari osim mesa. Plašila sam se kako će prihvatiti brokoli i tako te neke ne baš omiljene namirnice ali sve je prošlo na kraju ok, uz gađenje, pljuvanje i plakanje mamina upornost je pobedila, ipak najviše voli da jede jabuku, bananu i bundevu. Nakon Ivanovog obroka sledi pranje sudova i spremnje ručka za mene i muža ako nije na terenu, ako jeste sebi spremim nešto brzo i zdravo. Ivan posle ručka ima razne faze nekad je miran, tada spremam po stanu šta treba, usisavam, perem podove svaki dan i slično, a ako je u plačljivoj fazi igram se sa njim i čitam mu. Vreme proleti a ja u 5 poslepodne budem već mrtva umorna i sreća te je tad vreme za mleči obrok opet pa nema sudova i haosa u kuhinji. Gotovu kašicu dam mu samo u slučaju da baš ne mogu da stojim na nogama što je bilo dva ili tri puta dok sam imala upalu pluća no i tad sam mu spremala svaki dan sama sveže obroke.

izvor

Oko 19h sledi kupanje koje mi jako teško pada ako sam sama jer Ivan je nemiran i ima već skoro 8kg, zatim ide presvlačenje u pižamicu pa u 20h ima mlečni obrok ali to je sada Milupa ili neka slična instant dohrana a nakon toga dobije još malo mleka po navici. Zatim ga stavljam u dzak za spavanje, ležem pored njega i pevam, ili ga samo držim za ruku, a nekad se i pomerim malo jer neće da zaspi ako mu odvlačim pažnju, pa se tad vrti, peva, priča, radi svašta samo da ne spava. Na kraju zaspi i kad učvrsti san premeštamo ga u krevetac. Od prvog dana Ivan spava u krevecu sa nama u sobi i sa time sam jako zadovoljna jer je ipak tako najbolje za njega. U spavanju ima razne faze kao i svaka beba, fazu grčeva preživeli smo jedva, nosali smo ga po 12 h na dan, zatim smo prošli fazu da nije hteo i mogao da zaspi do 12 ili 1 u noć, a onda sam ja preuzela neke mere i na razne načine pokušavala da on zaspi oko 21h uveče što sam na kraju i uspela. Onda su krenuli zubi i nikla su mu dva odjednom, tih 15 dana i noći bila sam sama, muž je bio na terenu, ja imala upalu pluća, a Ivan je plakao po celu noć, no preživesmo i to, sada se polako vraća na staro samo se ponekad noću budi i po više puta, nekad jednom a nekad uopšte. Kada ga smestimo u krevetac uveče ja gledam da završim šta nisam uspela po kući ako pre toga i ja ne padnem u krevet i ne zaspim momentalno. Na kontroli doktorka je uočila da će uskoro i dva zuba gore da mu krenu pa se polako spremam opet za žurke svaku noć.
Što se tiče pomoći imam samo mamu koja mi je pomogla kada sam došla iz porodilišta i bila tu uz mene dve nedelje dan noć, muž je bio na terenu. Sada dodje ponekad bude tu koji sat, opere mi sudove ili pospremi po stanu nešto ako ja baš nisam uspela, ode mi do radnje, oko bebe radim sve sama. Muž kada je kući sve hoće da pomogne i sve ume, kako oko nabavke tako i oko bebe, dobro ume skoro sve ali bitno je da hoće, ponosna sam na njega, sa bebom je divan i baš ume sa njim.
Za sebe još uvek nemam vremena pa sam tako sve zapostavila, Ivana još nisam ostavila na čuvanje mami ili mužu osim kada sam morala kod lekara, ali ne bunim se, meni je lepo, možda bih trebala samo malo više sna jer mi treba puno snage, puno više nego zdravim ženama, ali dobro koliko god je majčinstvo teško ipak je nešto najlepše na svetu ako mene pitate. Jedan Ivanov osmeh i ja mogu sve.
Dobro kažu ljudi mala beba mala briga, veće dete veća briga i stvarno je tako, kako Ivan raste posla i obaveza je sve više i više ali ja uvek kažem Bože samo zdravlja sve ostalo se može.

To je otprilike to u skraćenoj verziji, a sada me zanima kako izgleda vaš radni dan mamice?

Povezani textovi cuda-su-moguca-i-deda-mraz-postoji, inseminacija-moje-iskustvo, tranquility-neinvazivni-prenatalni-test, trudnoca-moje-iskustvo, porođaj-prirodnim-putem-uz-epidural.

Čuda su moguća i Deda Mraz postoji

Svi koji me pratite i koji me poznajete lično znate kroz šta sam sve prošla zadnjih 11 godina, od tumora jajnika, preko agresivnih hormonalnih terapija, glavobolja, raznih dijagnoza poput endometrioze pa sve do teške borbe za potomstvo. Znate jer imali ste prilike o svemu tome da čitate na mom blogu zbog čega je on i nastao i dobio naziv. Za sve koji možda nisu upućeni postoji kategorija sa leve strane bloga pod nazivom " Moje iskustvo ", jer nećemo sada o tome, to je prošlo, iza mene je i ovaj post posvećujem jednoj divnoj, veseloj i radosnoj temi koja mi je promenila život.

Ivan Ivanović, verujem da ste svi čuli za njega, da ga neki od vas obožavaju neki možda ne vole, mišljenja su podeljena to znam i to je normalno. Kada se radi o meni ja ga obožavam, poštujem i cenim, moglo bi se reći da sam veliki i verni fan još od njegovog prvog pojavljivanja u emisiji "Keš Taxi", gledala sam svaku epizodu  i po više puta. Oduševio me je svojom duhovitošću, šarmom, inteligencijom, šalama  i nekim sjajem u očima, taj sjaj obično sam viđala kod retko dobrih ljudi na koje sam naletela u svom životu, nije ih bilo mnogo nažalost. Posle sam počela da pratim redovno sada već njegovu čuvenu i po meni najbolju emisiju Veče sa Ivanom Ivanovićem a kasnije i Veče sa Ivanom i muškarcima ili kako je neki zovu 4 ipo muškarca :D. U jednoj od baš tih emisija pred novu godinu Ivan je objavio jednu humanu akciju u kojoj bi on bio Deda Mraz i pokušao da ispuni neke želje svojih gledalaca. Čim sam čula kako izgovara mail adresu ustala sam iz kreveta, sela za svoj lap top i napislala pismo drhtavom rukom, verujem da je bilo stotine gramatičkih grešaka, ali to uzbuđenje me je ponelo i znala sam da ako ne napišem tog trenutka kasnije neću smoći snage. Svi znate šta sam poželela zar ne? :). Bila sam ubeđena da će ga Ivan pročitati jer je čovek ogromnog srca, stalno učestvuje u humanitarnim akcijama i stalno apeluje na druge da učine isto. Znala sam da će pročitati ali da će me produkcija pozvati, e to nisam ni sanjala :).

Jedan dan vratila sam se sa mužem iz crkve i sela za lap top da pogledam mailove, i ono što sam zatekla me je skoro bacilo u nesvest, dobila sam odgovor na moj mail od deda mraza Ivana i produkcije, tražili su mi broj telefona, a ja sam sedela i gledala u mail kao pogubljena i nisam ga se mogla setiti. Kada sam ga najzad napisala nije prošao minut usledio je poziv produkcije. Jedna preslatka Ana me je pozvala i rekla mi da je Ivan pročitao moje pismo, da produkcija nije mogla da ostane imuna na moju želju i da su odlučili da mi je ispune. Za one koji ipak ne znaju poželela sam vantelesnu oplodnju, jer mi je najveća želja na svetu pored zdravlja da se ostvarim najzad kao majka. Rekla mi je da je još jedna žena poželela isto, i pao je dogovor da dođemo u BG da nas odvedu u kliniku Ivanović na pregled, pa ukoliko doktorka ustanovi da imamo šanse dobićemo ispunjenje svoje želje o trošku ekipe emisije. Kada smo završile razgovor mislila sam da sanjam i počela da plačem, da jecam kako malo dete do te granice da sam dobila temperaturu ali to je bilo od sreće, iako još uvek nisam bila svesna da je to moguće i da se dešava meni koja nikad ništa slično nije doživela. Kada smo po dogovoru muž i ja otišli na kliniku zajedno sa devojkom koja me je zvala i kada sam završila pregled tek tada sam počela da budem svesna da se zaista dešava, pogotovo nakon potvrde doktorke Goce da misli da imam šanse kao i druga žena. Usledio je dogovor kada počinjemo, kada treba da se pojavimo sledeći put i to je bilo to. Ostala sam očarana klinikom pre svega, doktorkom, celim osobljem kao i prelepom Anom sa Prve Tv koja se iskreno obradovala i izjavila nam da će naša želja biti ispunjena i da ćemo biti gosti u novogodišnjoj emisiji kod Ivana. Tek kad mi je to rekla nisam znala od sreće šta bi, nisam verovala da ću imati priliku da ga upoznam, sedim sa njim, razgovaram i to još kojim povodom, čarolija zar ne ?.

Pred snimanje emisije imala sam ogromnu tremu ali sam iskoristila vreme i priliku da upoznam i Mariju Kilibardu koji inače isto obožavam i omiljena mi je voditeljka i da malo proćaskam sa njom, takođe sam u šminkernici sedela sa prelepom Anom Štajdohar dok me je šminkala njihova profesionalna šminkerka, osećala sam se kao diva, ali ipak trema nije prestajala, par puta sam mislila da ću se srušiti, pogotovo kada je Ana prozvala mene i muža da smo na redu za gostovanje, a to je bilo na samom kraju emisije. Moj muž je takođe bio srećan što smo upoznali i čuvenog Baneta legendu i još neke jako drage i fine ljude. 

Kada nas je Ivan prozvao, sišli smo niz čuvene stepenice kao i njegovi svi gosti u ostalim emisijama i on mi je kao pravi dzentlmen pružio ruku i pomogao pri silasku, a kada sam ga ugledala meni su se noge odsekle i nisam odolela da ga izgrlim i izljubim onako bratski, nadam se da nije pomislio da sam blesava :). Smestio nas je da sednemo i tu je počela konverzacija u kojoj sam se ja više puta zbunila i pogubila ali zato je moj muž izvukao stvar i srećna sam zbog toga, on je bio totalno opušten iako je pred nastup imao veću tremu nego ja. Sam taj izlazak pred Ivana, razgovor sa njim, na mene su ostavili vrlo snažan i emotivan utisak i to je bilo jače od mene, još kad se na to doda povod našeg gostovanja zaista je dirljivo i nemoguće je ostati priseban.

Na kraju emisije pridružio nam se na sceni i drugi par sa istom željom i onda nas je Ivan javno obavestio o dogovoru sa klinikom i rekao nam da smo dobili besplatan postupak i sve što ide uz njega, sa tim što se predivna doktorka Goca pridružila akciji i rešila da samu proceduru ona časti da tako kažem jer je klinika njena, a ekipa emisije da plati sve potrebne terapije u toku celog postupka, i tako se moje čudo desilo, dobila sam šansu za ostvarenje životne želje i sada sam već na putu ka ispunjenju iste ako Bog da, ceo januar mesec sam se pripremala, sad malo odmaram pa od februara idemo dalje sve dok ne uspemo kako kaže doktorka. Važno mi je da napomenem da je pored ove dve želje za vantelesnu to veče Ivan ispunio još 30-tak želja i željica tako da je celo veče bilo magično i čarobno, kao u nekoj bajci.

Ovom prilikom želim javno da se zahvalim Ivanu pre svega, zatim doktorki Goci i celom njenom timu koji obožavam i koji sam zavolela kao svoju porodicu, zatim predivnoj Ani sa Prve televizije koja brine da sve bude pod konrtolom i raspituje se za razvoj događaja, celom timu emisije, kamermanu Kići koji je sa Anom bio gost u našem domu i snimao reportažu o nama, celoj Prvoj srpskoj televiziji i dragom Bogu što ipak još postoje ovakvi ljudi i ovakve akcije, jer molila sam se za čudo predugo i kad sam se najmanje nadala ono mi je palo sa neba. Moja poruka svima je da se borite za svoje želje i snove i nikada ne odustajete, da ako padnete i posustanete nađete neku mrvu snage da opet ustanete i nastavite da se borite, i da nikad ne gubite veru jer svakog od nas mora da čeka neko zrno sreće negde iza ugla kad tad, pravda je spora ali dostižna. Sve da se i ne daj Bože moja želja ne uspe ostvariti dobila sam šansu koju sama sebi nikada ne bih mogla pružiti, i dajem sve od sebe kao i do sada da na kraju izađem kao pobednik i sa tim saznanjem se jednog dana neću moći kajati i kriviti sebe da nisam pokušala sve što sam mogla i što je do mene. Kako pametna doktrorka kaže u životu si ili miš ili lav, biraš sam ! Želim svima vama jednom ovakvo čudo, desiće se samo verujte, i borite se kao lavovi <3

Za kraj ostaviću vam link emisije na YT ako ste je slučajno propustili mada ne verujem da ima takvih :)

*Prve tri slike su skinute sa neta 

TAG - Sisrehood of the World Bloggers Award

Ovih dana blogosferom kruži novi tag post, kako sam ja upućena nije ih bilo davno ili ja nisam obraćala pažnju, no evo ovaj je preplavio net i zakačio i mene, možeš se sakriti ali pobeći ne možeš. Šalim se naravno, svi znaju da nisam neki veliki ljubitelj ovih postova ali na one sa nekom zanimljivijom temom rado pristanem odgovoriti a nekad i samo iz poštovanja onog ko me je tagnuo.

Pravila su:
-zahvaliti se blogeru koji te nominovao
-zakačiti "logo" sisterhooda na blog (valjda može i kao slika u post)
-odgovoriti na deset pitanja koja su ti postavljena u postu u kojem si tagiran/a
-postaviti novih deset pitanja za blogere koje ćeš tagirati
-taguj pet blogova

Da ne dužim previše hvala curi sa Azziella-blog-a što me se setila, njene odgovore možete videti ovde , i ako me je još neko tagovao hvala mu jer nisam videla zaista, a evo koja su pitanja :

1.Koji je prvi blog/youtube kanal koji si počela pratiti i kada?

Prvi blog koji sam pronašla i počela da pratim je modni blog Diotima i beauty blog Dear-Skin-beauty-blog, pre oko dve godine i malo više, YT sam nešto kasnije počela da gledam i to prva i jedina je dugo bila Ana 2 cats dok sad gledam još možda dve, tri, kada stignem.

2.Koje su po tebi pozitivne i negativne strane bloganja?

Pozitivne su te sa sam shvatila da i dalje ima dragih i dobrih ljudi na planeti kojim je stalo, i to što sam dobila priliku isprobati i videti svašta što ranije nisam mogla ni sanjati, a negativne odmah zaboravljam i idem dalje, ima ih dosta naravno.

3.Da narednih pet godina smiješ koristiti preparativne proizvode samo jednog brenda koji bi to brend bio?

Definitivno Dermix :).

4.Koji si zadnji film pogledala i šta misliš o njemu?

Baš je neki dan išao moj omiljeni film Face off koji sam pogledala milion puta i uvek ostavi isti utisak na mene kao prvi put. Mislim da je fenomenalan jer drži moju pažnju od početka do kraja da bukvalno ne trepćem kao i Hunger games :).

5.Koji je tvoj posao iz snova (osim bloganja :D)?

Moj san je bio da budem pisac ili novinar i da imam humanitarnu organizaciju, na neki način sada pišem, vodim blog ali ostali snovi su pali u vodu zbog nepredviđenih okolnosti.

6.Da sutra možeš posetiti bilo koje mesto na Zemlji, da ti je sve plaćeno i da imaš savršeno osiguranje, gde bi otišla?

Hawai, bez razmišljanja :).

7.Zamisli se u nekom ludom filmu u kojem moraš organizovati večeru za deset poznatih osoba bilo iz povesti, bilo da su živi, kojih deset ljudi bi pozvala?

Uh slabo pratim u zadnje vreme dešavanja na tom polju al neka budu : Jim Carrey, Adam Sandler, Ben Stiller, Owen Wilson, Vince Vaughn, Nikolas Cage, Sandra Bulock, Rob Schneider, Anna Faris i Ashton Kutcher, oni me nekako uvek nasmeju i oraspolože, sami njihovi likovi.

8.Tvoj savršen menu?

Čorba, grilovana piletina sa povrćem i umak od pečuraka, šopska salata bez luka i sladoled kao dezert. 

9.Što radiš kada se opuštaš?

Pišem i čitam, šetam psa.

10.Tvoje omiljeno godišnje doba je?

Leto leto i samo leto :). 

Pitanja su mi se dopala i uživala sam tako da bih ostavila ista jer baš trenutno ne mogu da smišljam nova, nadam se da me niko neće tužiti za kršenje pravila :D.

Izazvala bih neke cure koje zaista smatram sestrama, a neke su mi jako drage pa ih pozivam da odgovore na izazov, neke su već odradile tag ili su tagovane to sam videla sam pa ću ih preskočiti a moje izabrane su :

-Lolin svet

-Only-girl-in-the world

-A mug of cocoa

-Pretty-and-stylish
-Dodjoška u svijetu šminke

-Kozmetička svaštarica jer ona jednostavno obožava da je tagujem :*

E pošto su pravila tu da se krše ja bih još tagovala:

-Little-obsessions-by-MS
-Sea and simplicity
-Fantazija
-Velike sitnice blog
-Glitter-Snowflake
-Budi Dobra Snajka
-Anin-Avon-Kutak

Imala bih još par njih da dodam na ovaj spisak ali sam se zaustavila, nadam se da mi niko neće zameriti, cilj je da se igra što više nas zar ne? :)

Vi mi dragi pratioci možete izabrati najzanimljivije pitanje i dati odgovor u komentarima, hajde da se družimo malo :).

Adenomioza- moja nova dijagnoza

Dragi moji, pre nekoliko dana sam saznla svoje dosta loše rezultate ali sam čekala da odem u bolnicu na kontrolu i sve saznam tačno da bih vam objavila ovaj post koji sam vam obećala da ću kad sve odradim i saznam šta dalje. Nisam se nadala da ću ikad više morati da pišem na ovakve teme u sadašnjem vremenu već da ću i dalje deliti sa vama već prošla mnogobrojna iskustva koje sam imala sa zdravljem. Nažalost nakon 10 punih godina borbe sa Endometriozom o kojoj sam vam mnogo puta pisala, posle dve operacije, gomile terapija i izgubljenog levog jajnika, teške borbe za potomstvo, odlazim na magnetnu rezonancu male karlice, po preporuci doktorke iz bolnice nakon što sam sada nedavno opet bila hospitalizovana zbog jakih bolova, takođe sam uradila i kompletni hormonalni status. Rezultat magnetne rezonance nije u redu, nalaz je pokazao da imam Adenomiozu. Čak 3 takve promene na materici, jedna na zidu i dve na grliću i još dve ciste na preostalom desnom jajniku. Takođe hormonalni status jajnika nije pokazao dobre rezultate.

Šta je Adenomioza? 

Adenomioza je stanje u kojem endometrijska tkivo urasta u mišićne zidove materice . Najčešće pogađa žene od 35 do 50 godina .
Adenomioza nije isto što i endometrioza , stanje u kojem se nalazi van endometrijum materice , iako žene sa adenomiozom često imaju endometriozu . Uzrok adenomioze je nepoznat, ali bolest obično nestaje nakon menopauze . Za žene koje osećaju teže tegobe postoje oblici lečenja koji mogu ublažiti simptome , ali je histerektomija jedini lek. Histerektomija je rutinski hirurški postupak uklanjanja materice.

Adenomioza je specificni oblik endometrioze. Zapravo radi se o endometrijumu unutar same materice kada endometrijum "urasta" dublje u sam mišicni sloj materice - miometrijum. Uzroci ove benigne infiltracije su nepoznati ali se pretpostavlja da povećan nivo estrogena ili povećana sposobnost endometrijuma da odgovori na estrogenske signale ima važnu ulogu u pojavi adenomioze.

Adenimioza je često udružena sa endometriozom i predstavlja veliki problem u lečenju steriliteta. Zbog prisutva zapaljenjskih faktora proces nidacije i placentacije (proces nastajanja posteljice) je jako kompromitovan tako da i pored uspešnog oplodjenja trudnoća izostaje.
Dijagnoza adenomioze se postavlja biopsijom, a lečenje je slično ili identično kao kod endometrioze.(Izvor).

UPDATE:

Iako su mi svi tvrdili da će endometrioza i adenomioza nestati nakon trudnoće i porođaja to se u mom slučaju nažalost nije desilo. Na prvoj kontroli kod ginekologa bilo je sve u redu ali sam ubrzo nakon toga ponovo prokrvarila i znala sam da nešto neće biti ok, naučila sam već da osetim takve stvari. i evo par meseci kasnije ponovo sam završila u bonici zbog nesnosnih bolova baš kao onaj put kada su mi otkrili da imam i adenomiozu. Na pregledu potvrđen je povratak dijagnoza, i pošto za to leka nema, inekcije i analgetici ne deluju puštena sam kući pa kada odradim još neke neophodne analize odlučiće se krajnji ishod a opcije su samo dve. Naime jedna od njih je kao što se spominje u tekstu gore uklanjanje materice što je svakako i poslednja opcija nakon dve teške operacije i samo 9 meseci nakon porođaja a druga opcija je izazivanje veštačkog klimaksa hormonskim inekcijama kako bi se ta žarišta možda umirila i povukla na neki period. Kroz taj postupak sam takođe već prošla posle gubitka jajnika i nikako ga nisam dobro podnela, i dan danas imam posledice. Tako da ostaje mi da čekam i da se nadam opet nekom čudu a do tada da trpim bolove kao znam i umem. 

50 random facts about me

Nisam razmišlajala nikad da napravim ovakav post jer nekako svi koji me pratite znate skoro sve o meni, jer ja pišem o svojim iskustvima i zbog njih sam započela blog i ima ih dovoljno i za knjigu. Međutim draga Milica sa bloga Lepota dolazi iznutra, ali šminka je šminka mi je dala predlog da uradim ovaj post i nekako kad je ona to predložila meni se to učinilo kao dobra ideja.  Nabrojala sam 50 stvari o sebi, da budem iskrena prvih 50 kojih mi je palo na pamet bez sekunde razmišljanja, i ostavila sam prvobitan izbor, dakle nisam ništa menjala.

1. Volim prirodu i proleće iako sam tada alergična na sve što cveta.
2. Jako volim domaći sok od zove.
3. Volim da kuvam ali ne volim da perem sudove.
4. Ćaskanje na FB ne palim nikad, ponekad razmenim koju poruku.
5. Obožavam more, sunce, leto i sladoled.
6. Ne podnosim zimu i sve vrste padavina.
7. Jako sam emotivna i mogu zaplakati bilo kad, plačem kad gledam filmove i crtaće.
8. Radujem se tuđem uspehu.
9. Nisam zlompamtilo ali isto tako ne zaboravljam neke stvari.
10. Preživela sam tumor jajnika i izgubila isti sa 24 godine i saznala da imam Endometriozu i HPV virus visokorizičnog stepena, a par godina kasnije otkrivena mi je i Adenomioza.

11. Jaka sam, hrabra i odlučna.

12. Ne odustajem od svojih stavova i verovanja.
13. Imam košmare skoro svaku noć, a kad je pun mesec ne mogu da spavam.
14. Imam jako izraženu intuiciju, mogu lako da procenim ljude i šta mi misle .
15. Mrzim laž i sujetu.
16. Fasciniraju me  palme, pingvini, delfini i cvet suncokreta :).
17. Obožavam miris kokosa i manga.
18. Ne volim da telefoniram.
19. Pobedila sam na dečijem takmičenju za talenate kad sam imala 8 godina, bila sam hitić dana, hitić nedelje a titulu hitića meseca preoteo mi je kamermanov sin, ja sam pevala on je slagao lego kocke :).
20. Plašim se zmija i visine a bube ne volim, gadljiva sam.

21. Nemam nijedan komad markirane garderobe.
22. Ne volim da peglam.
23. Naučila sam da razlikujem dobro od lošeg i prijatelje od onih koji to nisu, baš onda kad mi je bilo najteže, pronalazim dobro u svima, a ako u nekom ne mogu onda ga se klonim.
24. Volim da pišem stihove, osvojila sam mnoge nagrade na iste. Volim da pišem bilo šta, uvek nešto piskaram :).
25. Obožavam Zvončicu i Twitija.
26. Verujem u Boga i često idem u crkvu.
27. Prirodna boja kose po rođenju bila mi je riđa, sada više nije.
28. Ne podnosim visoke štikle i ne umem da hodam u njima.
29. Volim da plivam.
30. Ne volim da gledam vesti i ne zanima me politika.

31. Radila sam na televiziji u ralizaciji ali sam nučila da baratam i kamerom i miksetom :)
32. Obožavam računare, tehniku i sve vezano za to.
33. Umem da sama popravim svašta po kući čak i radove oko struje.
34. Ne podnosim paprikaš i masnu hranu.
35. Trenirala sam džez balet.
36. Ne verujem u horoskop ali verujem u karmu.
37. Verujem da se u životu na sve može uticati svojom voljom osim na zdravlje i da je sve sem toga samo naš izbor.
38. Tuširam se vrelom vodom do te granice da se sva smežuram :).
39. Ne podnosim dvoličnost i ogovaranje iza leđa.
40. Volim istinu u bilo kom smislu i obliku kakva god da je .

41. Verujem da mi je muž sudbinski predodređen i sa njim sam prvi put osetila istinsku sreću.
42. Moja jedina želja je da ozdravim i postanem majka.
43. Žao mi je što nisam završila fakultet .
44. Često grickam usne.
45. Najviše računa vodim o svojoj kosi .
46. Zdravo živim i zdravo se hranim, ne pušim i ne pijem alkohol.
47. Volim jarke boje jer dosta je tame oko mene.
48. Ništa ne planiram jer sam shvatila da je to u mom stanju nemoguće pa tako živim spontano od danas do sutra nadajući se svaki dan iznova da ću baš narednog biti bolje.
49. Volim da skupljam čarape, imam ih mnogo i najviše volim štraftaste, naravno samo skroz pamučne.
50. Moj životni moto je "Živi i pusti druge da žive ".

Nadam se da vam se dopao post, hvala na pažnji  i nadam se da ste saznali ponešto novo o meni , izazivam sve koleginice blogerke da napišu ovaj post ukoliko do sada već nisu a vi pratioci bi mogli da  napišete u komentarima makar 5 zanimljivih činjenica o vama :)

*Slike preuzete sa neta

Moj plan ishrane

Mnogo vas me je pitalo za moj plan ishrane tokom svih ovih godina koliko se borim sa Endometriozom i stalnim hormonalnim promenama pa sam rešila da vam napišem jedan post o tome. Zanimalo vas je koje namirnice jedem, šta pijem, kako spremam hranu i šta izbegavam da jedem pa potrudiću se što bolje da vam dočaram moje svakodnevne rutine. Moram da napomenem da se ovako hranim već skoro 5 godina, u početku sam počela da izbacujem malo po malo onoga što mi smeta dok na kraju nisam presekla sa svim i od tada je moj plan ishrane skoro svaki dan isti, jedem većinom u isto vreme, jedino je izbor namirnica svaki dan drugačiji što se ručka tiče. Moram da napomenem da ne pušim, i ne pijem alkohol kao i ni sokove, bilo guste ili gazirane, jedino što sebi priuštim je ujutru jedna hladna Nes kafa gorka skroz sa mlekom od 0,5 % mlečne masti. Ovako se hranim isključivo zato što mi prija i čim ubacim nešto mimo toga nikako mi ne odgovara pa sam rešila da ne rizikujem i da idem na provereno :).

Doručak je obavezan, a moj je u zadnje vreme uvek isti, imam dve kombinacije i samo ih vrtim u krug. Prva je integralne žitarice sa nekim voćem, najčešće brusnica i Fit jogurt od 0 (nula) % mlečne masti, dodam malo cimeta i narendam malo đumbira, nekad dodam kašikicu meda. Najčešće jedem Fitness žitarice ili integralne Fun & Fit sa brusnicom a sada je i Štark izbacio integralni musli. Ponekad i sama pravim kombinacije, kupim u zdravoj hrani svega po malo i miksujem.
Druga varijanta doručka izgleda ovako: dve kriške Tonus hleba tostiram, namažem ili dijet margarinom ili sojinom paštetom, nekad dodam par kriški nemasnog mladog sira a salata je obavezna, nebitno koja. Nekad izbor padne na barena jaja uz tunjevinu i naravno Tonus hleb.

Ručak moram započeti nekom čorbom od povrća ili pilećom supicom, kada pravim od povrća stavim sve što imam u kući, prokuvam i dodam začine a to je najčešće samo morska so i peršun, kim, mirođija, volim da dodam ponekad i malo pavlake za kuvanje da bude krem čorba i nacedim malo limuna da bude kisela čorba ali to češće radim sa pilećom supom koju pravim od belog mesa, sitno ga iseckam na komadiće i takođe samo barim sa povrćem opet i dodajem začin, luk nikako ne koristim, ponekad praziluk. Pravim zaišta svašta, i uživam u tome i moram se pohvaliti i da mi ide :).
Drugi deo ručka je uvek neko povrće na razne načine i svaki dan se trudim da je neko drugo. Svo povrće spremam isto, samo barim u slanoj vodi i dodajem začine po želji, nema zaprški i sličnih varijanti. Dan bez ručka "na kašiku" što se kaže ne mogu zamisliti i ako slučajno taj obrok nekad preskočim ceo dan se osećam grozno i budem gladna. Od testenina jedem integralnu i heljdinu, pravim paste sa povrćem i belim mesom, često pravim i pilav od integralnog pirinča, nekad sa povrćem nekad sa belim mesom i za temeljac uvek koristim pileću supicu domaću naravno, nikad ništa iz kesica. Nedavno sam nabavila i gril tiganj pa sve više grilujem i tek ću kada počne sezona svežeg povrća. Ponekad volim da pojedem ribu, uglavnom filete soma ili oslića, ili štapiće od lignje i raka ali ih pečem u rerni da ne bi upili trunku ulja. Jedem i pečurke, najčešće grilovane ili napravim od njih neki lagan sos i prelijem ga preko integralne testenine ili preko pire krompira. Često znam da obarim krompir, procedim ga dobro, zatim ga malo izgrilujem i jedem uz neku salatu, fenomenalno :).

Neizbežan dodatak svakom mom ručku je velika količina salate, najčešće je to zelena salata ili kupus salata, prelivena samo limunom i ako imam dodam kap, dve maslinovog ulja. Kuvam i pasulj ali samo onako obaren i jedem ga uz šargarepicu i zelen više kao neki vid čorbice a često pravim razne musake od povrća i zapečem ih u rerni. Ne jedem suhomesnate proizvode a od mesa jedem samo piletinu. Za užinu napravim ponekad salatu od sveže cvekle, šargarepe i jabuke, tačnije sve to izrendam i jedem, nekad dodam đumbir i med nekad samo dodam koju kap limuna. Inače salatu od barene cvekle jedem jako često, pravim je samo sa limunom i dodam kim.

Moram priznati da za voćem nisam luda ali ponekad nateram sebe da pojedem koji komad, i to uglavnom bude neka jabuka, mandarine i grožđe obožavam pa samim tim kada im je sezona rado ih konzumiram, volim i smokve, i one slatke male ananas dinje, i ananas u konzervi iako nisam sigurna koliko je on zdrav nikako da se raspitam, nektarine i kajsije mogu jesti, ostalo ako baš moram, ali zato koštunjavo voće volim i jedem ga u sirovom obliku barem 3 puta nedeljno po jednu šaku badema, lešnika ili suvog voća i uglavnom mi je to neki izbor za večeru, najkasnije jedem u 20 h uveče, ponekad gricnem ponešto kasnije.

Takođe često za večeru grickam lanene pločice koje obožavam ili neke heljdine, ražane, integralne štapiće, Bogu hvala izbor je sve veći i veći, a keksiće jedem slabo ali kada ih jedem moj izbor su svima dobro poznati Bio Cookies. Na leto često napravim ogromnu činiju salate sa mladim sirom i to večeram a kasnije ako osetim glad gricnem nešto od navedenog. Vode pijem u proseku 1,5l dnevno nekad više, jako retko manje, popijem i koji čaj, jedan do dva dnevno, većinom neki za imunitet ili zeleni sa limunom. Od sokova samo prirodno ceđena nezaslađena limunada i kad mi hormoni to dozvole i kad nisam na terapijama volim i grejp  :).

Sad se sigurno pitate da li ova žena jede išta normalno ili nezdravo ali odgovor je ne, ili ipak da? :). Počastim se ponekad nekim sladoledom jer je to jedino čemu ne mogu da odolim, napravim nekad neku pitu sa sirom ali koristim integralne kore i napravim ponekad neku pizzu ali naravno sa Tonus podlogom i biljnim sirom. Za ukućane pravim kolače, palačinke, mafine i torte ali ih ja ne jedem, čak i ne probam :). Sad sigurno mislite da sam savršene građe da nemam problema sa kilogramima ili sa celulitom ali to nije tačno. Uz ovaj režim ishrane ja se umem ugojiti preko noći i po 5 kg, naduvati kao žaba i da, imam celulita, mnogo je ležanja i sedenja iza mene, mnogo lekova i terapija, neke i sada koristim. Dok nisam imala veće komplikacije sa zdravljem volela sam da vežbam povremeno pilates, da đuskam, da šetam jako mnogo, plivala sam godinama, a sada se osim retkih šetnji ničim od ostalih stvari ne mogu pohvaliti. Pokušavam u zadnje vreme da šetam što više sad imam i malog Švrću on mi je kao i neka vrsta motivacije, ali recimo prošle godine mogu da nabrojim na prste koliko sam puta izašla iz kuće, valjda se u organizmu kuvalo sve ovo što se sad opet počelo ispoljavati.

Pre par godina sam se od hormonalnih terapija ko zna kojih po redu koje sam koristila 8 meseci ugojila čak i 12 kg a hranila sam se isto ovako, i kada sam prestala da ih primam tako su kilice polako počele da se tope i vratila sam se na mojih standardih 48-50 koje imam od kraja srednje škole, inače visoka sam oko 167 cm ne znam tačno baš sad. Svi ste upućeni da sam nedavno opet završila u bolnici ovaj put zbog desnog jajnika i da to znači da se Endometrioza vratila i da su hormoni opet u haosu, tako i moji kilogrami opet luduju pa sada već opet imam 3-5 više eto tako od vazduha. Da se razumemo to nije problem nikakav ali je jako nezgodno toliko stalno varirati čak nije ni zdravo pa da ne mislite da kukam zbog 3 ili 5 kg samo vam objašnjavam situaciju kako koliko god se hranila i živela zdravo kad Endometrioza poludi ništa ne vredi, ali vama svakako savetujem da vodite računa o ishrani i o načinu života na vreme jer to može sprečiti neke ne daj bože buduće tegobe. Jedan primer koji ja mogu da vam navedem je da sam ja režimom ishrane, bez ijednog leka pobedila dosadnu helicobacter pylori , pisala sam vam o tome ovde, tako da može se dosta toga reštiti  samo treba puno vremena, volje i upornosti.

Moram još da dodam da sam krajem aprila počela da postim uz sve ovo sredom i petkom pa tada spremam salate sa tunjevinom, grilujem ili barim povrće, i tad ne popijem ni onu moju jednu Nes kafu ujutru :).

* Napominjem da je post napisan iz mog ličnog iskustva i da nikom ne delim savete niti slično, jednostavno sam vam napisala kako se ja hranim jer je mnoge od vas to zanimalo, gledam da svima izađem u susret sa raznim temama :)
-Slike preuzete sa neta!

Povezani post Ultramaxx-ekstraktor-hranljivih sastojaka

Nadam se da vam je post bio zanimljiv a možda nekom i koristan, do sledeće teme budite mi zdravi i srećni i hvala što čitate, što se zanimate za razne teme, a komentari su uvek dobrodošli <3

Me VS Endometrioza # 2

Svi koji me pratite znate već ponešto o ovoj opakoj dijagnozi sa kojom se ja borim sada već 10 godina i zbog koje sam izgubila levi jajnik. Ako ste propustili taj tekst pošto imam mnogo novih čitalaca od njegove objave možete ga pročitati ovde kako bi vam ovaj nastavak bio jasniji i kako bi bolje razumeli o čemu vam pišem. Iskreno sam se nadala i verovala da više nikad neću morati da mislim na ovu bolest niti da se ponovo suočim a njom, iako sam znala da ona živi u meni i da za nju leka nema, mirovala je od 2005- te godine nakon gubitka jajnika i primljenih hormonalnih terapija, ali kako ginekolozi u bolnici kažu "Pravilo kod endometrioze je to da nema pravila ",  pa tako ona može da napada bilo kad i nikada ne spava.

 

Iako se sve vreme nakon gubitka jajnika borim sa fizičkim i psihičkim posledicama, ginekološki nalazi su bili uvek manje više u redu, pa sam tako znala da je i endometrioza u stanju mirovanja, iako sam imala mnogo bolne cikluse za koje su me uvek tešili da su normalni usled ove dijagnoze, i govorili su mi da bi se trudnoćom sve to regulisalo i sredilo, pa smo tako muž i ja vredno radili na tome i pokušavali svašta, bez uspeha. Onda poslednji ciklus koji sam dobila bio je drugačiji od predhodnih, odmah sam to osetila i shvatila da nešto nije u redu, nakon ovoliko godina borbe umem da prepoznam kad se nešto dešava i kada nešto nije u redu. Ciklus sam jedva preživela i kad je najzad prošao bolovi su se nastavili, i svakog dana su se samo pojačavali, dok jednu noć nisam počela bukvalno da se oduzimam i da trnem od bolova i bila sam odvedena u urgentni centar. Imala sam sreće da nije bilo mnogo gužve pa sam bila primljena posle desetak minuta i pregledana od strane jedne doktorke, iako sam ja odmah sumnjala na jajnik ili matericu, ona mi je odredila da mi odmah urade ultrazvuk stomaka i da mi uzmu krv i urin. Sve su mi to odradili tamo na licu mesta i rezultati su svi bili gotovi za pola sata, ovim putem sve pohvale za ovaj klinički centar skoz suprotno iskustvo od pre 10 godina kada sam završila na hitnoj hirurgiji usled sličnih bolova. Nalazi su bilu u redu osim što mi je u mokraći nađeno malo krvi pa su moje bolove povezali sa upalom bešike , za šta sam ja bila sigurna da nije problem. Mnogo sam  u životu puta imala žestoke upale tog tipa i nisu bili ni blizu ovakvi simptomi, ali ko sam ja da se mešam u lekarski sud iako kad sam ja u pitanju apsolutno nikad za ovih deset godina me nisu valjano lečili od starta pa se tako i mojim bolovima i ovaj put navršilo već 15 dana bez da znam šta mi se dešava. Dobila sam lekove za upalu i bolove i otišla kući.

Naredni dan su se bolovi širili po telu i postajali jači, pa je tako hitna pomoć dolazila i davala mi boce za bolove. Taj dan sam bila kod ginekologa i odradila pregled, ultazvuk i papa test, sve je bilo ok ali pregled je bio bolan ko nikad. Papa test su mi bili zadržali pod nekom sumnjom i tih dana dok sam ga čekala moja ankcioznost se vratila na svu muku  a bila sam je se taman malo rešila, ili bolje reći držala je pod kontrolom svojom autosugestijom. Na kraju papa test je ipak bio ok ali bolovi nisu prestajali pa mi je ginekolog preporučio ponovni pregled, i za samo 6 dana kasnije, na uz nije bilo sve u redu, videle su se čak dve ciste. Ginekolog koji vodi moj slučaj od početka i zna sve o mojim problemima odmah me je uputio u bolnicu na ležanje jer se jako uplašio da mi se cista ako je endometriozna ne uvrne opet u jajnik i stvori haos kao pre deset godina sa levim. Taj momenat kada sam se pakovala za bolnicu i ušla tamo, smestila se, bio je preloman za moju psihu. Doživela sam veliki šok i sve mi se vratilo, jer na tom istom mestu ja sam već ležala, bila operisana i ostala bez jajnika sa samo 24 godine. Nikad u životu mi nije bilo gore ni teže i još da maler bude veći posete su bile strogo zabranjene zbog epidemije gripa, a u bolnici nije bilo lekara jer su svi grupno otišli na neki kongres u Ameriku, pa je tako jedan dežurni lekar trčkao na tri odeljenja i radio i preglede, i prijeme i vizite i sve po potrebi što je praktično neizvodljivo. Nisam se začudila jer nažalost deceniju sam više po bolnicama nego po gradu pa sam skroz upućena u naš zdravstveni sistem. Najgore što sam još tih dana doživela pre odlaska u bolnicu je to što me je jedan od lekara koji su me tih dana pregledali pitao kao i svaki koje lekove pijem i kad sam mu rekla, on je hteo da mi da lek koji sa tim što pijem ne sme da se uzima, ja sam to znala on nije, i kad sam ga opomenula on se naljutio i otišao da proveri i kad se vratio rekao mi da sam u pravu i prepisao mi drugi. Ležala sam tri dana i tri noći bez da mi iko išta kaže šta mi se to dešava opet i kakve su to ciste i šta će biti samnom. To je bila kap koja je prelila čašu i poslednja kap koja me je držala psihički jakom i stabilnom, borbenom i jakom svih ovih godina, po prvi put bila sam preplašena i očajna, gubila sam svaku nadu, nisam mogla da hodam od iscrpljenosti a bila sam na infuzijama i dobijala lekove protiv bolova, i vadili su mi krv non stop.

 

Tek četvrti dan, koji je bio već 20-ti dan konstantnih bolova, došao je na odeljenje ginekolog koji me je pregledao i objasnio mi šta mi se tačno dešava i šta me čeka za dalje. Moj osećaj me nije prevario kao uvek i bila sam u pravu. Endometrioza se probudila i zaustavila mi ovulaciju, stvorila je ciste i čak kako on kaže folikule koje su sprečile redovnu ovulaciju koju svaki mesec svaka žena mora da ima i napravila mi haos u organizmu, jer nisu pukle kao što bi trebalo, prouzrokovale su  bolove i samim tim je sve to uticalo na psihu, strah od već preživljenog i iščekivanje šta će se destiti. Pustio me je kući uz uputsva i prepisao terapiju u trajanju od deset dana a zatim kontrolu u bolnici nakon ciklusa i dolazak u savetovalište. Takođe mi je rekao da ću možda morati i na produvavanje jajovoda al šta se mora nije teško, bitno je da znam da činim sve što je u mojoj moći da budem bolje, da se izvučem i da pokušam na sve načine da sačuvam jedini jajnik koji imam. U međuvremenu moje psihičko stanje se pogoršalo pa sam išla i na kontrolu kod neuropsihijatra koji i dalje tvrdi da sam ja skroz ok samo da moj organizam više nema snage da se bori sa svim ovim nevoljama pa to izbija kroz ankcioznost, dobila sam opet blage lekiće za to i preporuku da idem na psihoterapije, što sam svakako trebala da idem odmah nakon gubitka jajnika no tu opet ima jedan problem, kako sam se raspitala ambulanto to niko nigde ne radi, a privatno je jako skupo i ja nemam taj novac nažalost. Takođe se neuropsihijatar složilo sa ginekologom da je trudnoća jedino rešenje i da bi mi ona sredila i psihu, i endometriozu i imunitet, pa šta mi drugo ostaje nego da samo molim Boga kao i svih ovih godina.  Sada sam svojoj kući, mirujem i čekam ciklus u velikom strahu moram vam priznati a onda kontrola pa sve po redu, ne dam se ja i dalje, kolko me puta slomi ustaću ja opet, šta je to za mene :). Jedini problem je što negde duboko u sebi polako shvatam da uzaludno vodim ovaj rat već deceniju mada ja to još uvek ne želim da priznam ni sebi ni drugima, a najgore u svemu mi je gledati troje ljudi koji me vole i za koje ja živim kako pate i kako zbog mene psihički propadaju nemoćni da mi pomognu. Zato sam odlučila da uzmem malog psa i da on na neki način bude moja beba i da mi pomogne da prebrodim do sada najteži period mogu reći jer iako je svašta iza mene sada je došao trenutak kada ja više nemam snage da se borim i nosim sa tim. Mali psić rase kovrdžavi bišon dobio je ime Švrća i doneo mi mnogo ljubavi i pozitivne energije, jedan post ću svakako posvetiti i njemu. Izlazak iz bolnice bio je baš preloman za mene ili poludeti ili nešto promeniti a pošto ništa drugo ne mogu i nije do mene učinila sam jedino što sam mogla i kupila psa koji nas je sve mnogo usrećio.

Nadam se da se niste jako smorili ovim mojim tekstom ali već ste navikli na ove teme kad je moj blog u pitanju, zbog njih je i nastao i dobio naziv. Ko ove teme ne voli uvek može da ih preskoči i čita recenzije kozmetičkih proizvoda koje često pišem :). Izveštavaću vas o svemu što se bude dešavalo, a do tada mi se čuvajte, ljubim vas puno i hvala na pažnji.

Povezani textovi Me vs endometrioza, Endometrioza, Napadi panike.

Malo filozofije povodom polugodišnjice bloga :)

Danas je tačno 6 meseci, ili pola godine ako tako više volite kako sam započela da vodim ovaj blog na ne tako uobičajene teme. Rešila sam da sa vama podelim svoj život preko textova i slova, život koji mi je priredio razne borbe sa mnogo raznih dijagnoza, neke od njih su i vrlo opasne. Rešila sam da sve podelim sa vama baš onako kako je bilo, iskreno, otvoreno,i nadala sam se da će moja iskustva mnogima možda pomoći da makar saznaju neke informacije o nekim stvarima o kojima možda do sada nisu znalu baš ništa. Ono čemu se nisam nadala da će blog za kratko vreme doživeti veliki uspeh po meni naravno, pišem u svoje ime, i nisam se nadala da ću mnoge cure inspirisati da odu na svoje prve preglede, da se zdravije hrane, da odrade analize kojih su se do sada plašile, javljale su se i cure za poneki savet, javile su se i cure kojima su moji postovi pomogli da se reše nekih tegoba, da li sam mogla poželeti više od toga? Ne nisam, ali ipak sam dobila još više, a pre svega mogućnost da sebi olakšam stanje u kojem se nalazim i da ubažim svoju nemoć i tugu, da se posvetim nečemu i usmerim u to misli, snagu, ljubav jer nažalost nisam sposobna za neke druge stvari. Pronašla sam sebe negde u svemu ovome jer svi znate da je pisanje moja velika ljubav oduvek. Pronašla sam mir i svoj kutak, oazu  pozitivne energije kojom upotpunim makar sat,dva vremena dnevno, pronašla sam sebi divan hobi koji me ispunjava. Biću iskrena sa vama kao i uvek pomalo sam počela i da padam u depresiju zbog svih problema sa zdravljem kojima se kraja ne vidi ni nakon decenije borbe, i zbog toga što ne mogu nikako da ostanem u drugom stanju, pa verujem da me razumete zašto mi ovo pisanje toliko znači.

Dobila sam priliku da upoznam ovako online divne ljude, priliku da se čak desetak predivnih devojka blogerki udruži i meni spremi razna iznenađenja za novu godinu, jednu od njih sam dobila čast i da upoznam lično. Takođe neke cure su posebno rešile da me iznenade i obraduju nekim polkončićima koje su birale samo za mene. Polako mi se vraća nada da još ima dobrih ljudi, da još ima onih kojima je stalo, koji razumeju i koji vam neće okrenuti leđa ako ste bolesni i nesposobni nego će vam pružiti podršku, pomoć, učiniće za vas lep gest. Dobila sam priliku za divne saradnje sa velikim kompanijama o kojima nikad nisam mogla ni sanjati, i posebna čast i radost je da se te saradnje nastavljaju i ne zaustavljaju na samo jednoj. Dobila sam toliko mnogo toga ali sam se trudila i da pružim, i trudiću se uvek.

Organizovala sam do sada 8 nagradnih igara i podelila 30 poklona preko bloga , deveta igra je u toku. Poslala sam i zapakovala  oko 10 paketića o svom trošku sve prema mojim mogućnostima, skupljala sam, odvajala i delila ono što sam dobila a duplo mi je ili mi nije odgovaralo zbog nečega. Predivan je osećaj i nadam se da ću moći u narednom periodu bar pola toliko, naravno ne želim da niko moj blog prati samo zbog nagrada mada nemam ništa protiv da ljudi preko toga dođu do mog bloga pa ih zainteresuje i tematika, jer sam i sama dospela tako do nekih sada mi omiljenih blogova koje pratim redovno. Drago mi je i da znam da ima ljudi koji su uz mene od početka, koji prate moj rad, i pružaju podršku za sve što radim. Primarne teme jesu teže i nisam očekivala ovoliki broj čitalaca i pregleda, iako sam ubacila i kozmetičke delove jer ipak i ja sam samo žena, i trudiću se da i njih bude što više jer u njima uživam zaista,u pisanju, slikanju, testiranju :).
Blog je dostigao 33 000 pregleda, FB stranica je prešla 1200 lajkova, objavila sam 95 postova, neću vas više gnjaviti, reći ću samo hvala vam svima od srca na svemu, na svakom komentaru na svakom minutu vašeg vremena koji ste odvojili da pročitate neki moj post, naročito na teme vezane za zdravlje, a kompanijama za sve divne saradnje i nagradne igre.

Želim samo još da kažem da me svaki dan u inboxu ili mailu dočeka jedno te isto pitanje od totalno nepoznatih mi osoba kako dobijam ovolike proizvode na testiranje i za nagradne igre, a čak nisam ni klasičan beauty bloger, pa ću ovako javno da odgovorim svima koje to zanima da je izgleda jednostavno neka sreća u pitanju. Izgleda da je i meni Bog podario neki talenat i sreću na tom polju u komunikaciji sa ljudima i sklapanju nekih saradnjica za testiranje proizvoda kojima upotpunjujem svoje vreme i u koje ulažem jako mnogo truda i ljubavi jer sam se ovom blogu na neki način posvetila i trenutno mi je jedini izbor, ali vrlo rado bih sreću na tom polju menjala za sreću na bilo kom životnom ili zdravstvenom polju :). Pod ovim što sam napisala ne mislim na diskusije koje vodim sa par dragih devojaka sa kojima razmenjujem iskustva, savete i slično, da ne bude neke zabune, mada mislim da će svi razumeti šta je pisac hteo kasti :). Ja nekako uvek gledam što se kaže "u svoj tanjir " i radujem se svačijem uspehu na bilo kom polju ,pa me ovakva pitanja iznenade, ali dobro sve je to život .

Kao što sam najavila već uskoro kreće i osmomartovska nagradna igra u saradnji sa S kozmetikom, a na FB stanici bloga nagradna igra u saradnji sa Purple Rain cosmetics je već u toku.

Do sledećeg javljanja budite mi zdravi, srećni i nasmejani, i pišite mi kritike ili predloge za neke buduće postove u komentarima, uvažavam sve i uživam čitajući vas :).

Helicobacter pylori

                                                  *izvor slike Google

Helicobacter pilory je bakterija koja se sreće samo kod ljudi u donjem delu želuca i dovodi se u vezu sa nastankom zapaljenja želuca (gastritisa), čira dvanaestopalačnog creva ređe želuca.Ova bakterija je u stanju da iz ureje oslobodi amonijak koji joj omogućava preživljavanje u vrlo kiseloj sredini želuca.

Siptomi:Infekcija helikobakterom često protiče i bez simptoma.Vremenom se može javiti:
hronični, površni gastritis tip B, koji može trajati godinama i decenijama bez simptoma ili sa blažim tegobama u vidu mučnine, neodređenim bolovima u predelu želuca,
čir dvanaestopalačnog creva, ređe želuca, jer izumiranjem epitelnih ćelija se slabi želudačna barijera, koja štiti od kiseline,hronični, atrofični gastritis iz koga se može razviti rak želuca.

Prisustvo helikobaktera se može utvrditi biopsijom sluzokože želuca,a zatim njegovim uzgajanjem i dokazivanjem urejaze i katalaze. U terapiji se koristi kombinacija antibiotika i inhibitora protenske pumpe,koji se uzimaju 7 dana. Terapija je uspešna u preko 95% slučajeva.(izvor Google).

                                                           *izvor slike Google

Helikobakter se prenosi feko-oralnim putem. Rasprostanjen je širom sveta, posebno kod grupa koje žive u lošim higijenskim uslovima. Kod preko 50% stanovništva može se pronaći ova bakterija. Bakterija je pokretljiva zahvaljujući trepljama na jednom kraju i brzo kolonizuje sluzokožu želuca.(izvor Google).

Me VS Helicobacter pilory

*Meni je ova bakerija otkrivena pre 3 godine, nakon mnogobrojnih hormonalnih agresivnih terapija koje sam primala nakon tumora levog jajnika i gubitka istog. Prvi simptom koji sam ja imala bila je mučnina koja je svakim danom bila sve intenzivnija dok se nakon nekog vremena nije pojavio i nagon za povraćanjem.Tako sam skoro svaki dan po ceo dan patila od jake mučnine, stezanja u želucu i povraćala sam skoro svakodnevno. Tada sam to povezivala sa glavoboljama od kojih sam u tom periodu najviše patila, sve o tome ovde. Na kraju se ispostavila da imam baš ovu bakteriju H. pilory i da mi se zbog nje glavobolja pogoršava, mislim da svi dobro znate da je sve to povezano pa tako i glavobolja sa želudačnim problemima. Prvi mi je ovu bakteriju otkrio homeopata o kojem sam vam pisala ovde, a nakon toga su laboratorijske analize to i potvrdile.

Simptomi koji još mogu pratiti ovu dijagnozu su :
– neprijatni bolovi u želudcu
– mučnina i malaksalost
– loš apetit
– nadimanje
– neprijatan osećaj posle jela i pića
– problemi sa varenjem
– žgaravica
– nervoza i razdražljivost
– povraćanje

Nakon što se pojave ovakvi simptomi, potrebno je javiti se lekaru. Prisustvo bakterije se utvrdjuje iz krvi, ali najpouzdaniji je izdisajni ureaza test. Lekar specijalista prepisuje terapiju. Najčešće su to dvokomponentni ili trokomponentni lekovi. Na primer jedan lek blokira protonsku pumpu, drugi oblaže želudac, a treći leči. Veoma je značajno da se terapija sprovede do kraja. U nekim slučajevima od lekova, javljaju se grčevi u stomaku, promenjen ukus u ustima, crna stolica. Neki pacjenti teško podnose terapiju i fizički i psihički. Nakon terapije antitela se još zadržavaju u krvi, tako da je ponovni test potrebno uraditi tek posle nekoliko meseci. (izvor).

*Ja sam se ove dijagnoze rešila pomoću homepatskih lekova i režimom ishrane bez ijednog leka hemisjke prirode i antibiotika, jer prvi pokušaj lečenja njima bio je jako neuspešan i prouzrokovao mi je samo dodatne probleme. Jeste mnogo duže trajalao ali kako sam već bila "otrovana" od silnih terapija rešila da sam da pokušam prirodnim putem. Izbacila sam iz ishrane sve što mi smeta, jaku masnu hranu, zaprženu hranu, slatkiše, prestala da pijem sokove. Jela sam mnogo svežeg voća i povrća kao i barenu hranu bez začina samo blago posoljenu, i pila sam samo običnu vodu. Takođe sam izbacila testeninu i sve na bazi belog brašna. Taj režim sam primenjivala 11 meseci i uspela da se rešim ove bakterije, s tim što mi se svaki put ponovo pokrene kada se razbolim pa moram da pijem antibiotik a to je nažalost jako često, čak i preko 5 puta godišnje, tako da se uglavnom i sada nakon 3 godine pridržavam skoro svega ali ponekad počastim sebe nekim parčetom pizze, na to sam posebno slaba ili nekim sladoledom.

*izvor slike Google

Ishrana:

Uz terapiju obavezno treba biti na dijeti. Dijeta je slična kao i dijeta kod kandide o kojoj ću vam pisati nekom drugom prilikom. Ishrana treba da se bazira na povrću. Odlična je šargarepa, kupus, boranija, brokoli i mnogo drugo povrće. Meso ne treba potpuno isključiti, ali smanjiti da i izbegavati meso sa roštilja, kao i prženo. Riba može da se jede. Poželjna je kuvana i pečena hrana, ne mnogo začinjena. Slatkiše i šećer ne treba jesti. Gazirana pića mogu da škode. Kafa i alkohol nikako nisu preporučljivi. Žitarice od celog zrna su dobre, posebno ječam koji smiruje kiselinu.(izvor).

Da li vi imate iskustva sa ovom dosadnom bakterijom ? Hvala na pažnji !