Iako smo muž i ja saznali da imamo samo jedan pokušaj i vrlo male šanse bili smo srećni i sa osmehom na licu krenuli da sakupljamo prvo sve upute za mnogobrojne analize a onda redom krenuli i da ih radimo. U bolnici smo dobii spisak od 40-tak analiza koje moramo odraditi i odneti pred komisiju, naravno podrazumeva se da pored mojih dijagnoza i stanja ti ostali nalazi moraju biti u redu. Sa mnogo elana i volje ustajala sam svako jutro i odlazila na neku novu analizu, teklo je brže i bolje nego što sam zamišljala, a onda smo naišli na prvi problem, i mužu i meni je nađena bakterija na brisu i dobili smo uputstva da moramo na terapije pa zatim na ponovni bris. Ništa od toga nas nije omelo, pa Bože moj svako od nas ima bar neke bakterije ili nešto, ko ne krene na ove silne analize nekad i ne sazna da ima nešto od toga. U pitanju je bakterija ureoplazma koja uglavnom nema simptoma prisutnosti , ali ova bakterija može postati uzročnik infekcije u slučaju oslabljenja imuno-sistema, a leči se antibioticima koje vam na testu već izoluju pa onda samo odete kod lekara da vam ih prepiše i time započinjete lečenje a zatim ponavljate test, on mora biti negativan pre odlaska pred komisiju. Oradili smo mi taj deo, dobili lekove ali lečenje još nismo počeli iz nekih drugih razloga o kojima ćete čitati u nastavku teksta. Bila sam malo tužna i razočarana ali brzo me je prošlo i shvatila sam ako nešto već mora dodatno da nas ometa neka bude to i nek na tome ostane.
Kada smo skoro odradili sve analize (ostalo je još da ponovim hormone, i mužu je ostao dve, tri), čekala sam jednu od zakazanih da bi mi se desilo to da uopšte nisam dobila ciklus, dakle prvi put u životu pored svega što sam prošla to mi se dogodilo nije. Bolovi su bili toliko jaki da na noge nisam mogla ali ciklusa bilo nije. Povezivala sam to sa hormonalnim terapijama na kojima sam već uveliko od izlaska iz bolnice ali onda kada bih bolje razmislila shvatila sam da to ne može biti uzrok jer pila sam ih toliko puta i ranije. Nakon tih 7 dana pauze u kojima je trebao da se desi ciklus, nastavila sam da pijem hormonske terapije po planu ali bolovi nisu prestajali ponovo, nijedan lek nije pomagao, baš kao i prošli put. Taj dan sam na sreću imala već zakazanu kod ginekologa jednu od analiza za VTO i ona me je pregledala i nije joj se dopalo to šta se dešava i poslala me je opet u bolnicu, tako da sam naredno jutro opet završila tamo na dobrom starom poznatom mestu. Bila sam detaljno ispitana, pregledana , baš kao i svaki put ali ni tada niko nije imao objašnjenje za moje bolove iako su mi se i na licu videli kako je lekarka izjavila. Rekla je da zaista ne zna i ne može da mi kaže šta se sada trenutno tačno dešava jer imam toliko toga, može biti endometrioza, adenomioza, splet ta dva, ciste koje imam na preostalom jajniku. Rekla je da sa medicinske strane ona trenutno nema odgovor ali mi je isto tako rekla da to umanjuje moje šanse za VTO, prepisala mi je lekove, rekla da nastavim sa terapijama i da mirujem i čekam naredni ciklus, i ja sad tako i radim jer nemam šta drugo. Još mi je i rekla ako se bolovi budu tako ponavljali i dalje i vraćali da postoji mogućnost da neću ni stići do VTO, a ako sve bude u redu da bi se čin trebao dogoditi u martu mesecu naredne godine. Kada mi je to izgovorila ceo svet mi se srušio po ko zna koji put. Za 11 godina dobila sam prvu lepu šansu i mali tračak nade da će se nešto promeniti ali jednostavno ne da se. Izašla sam iz bolnice sa bolovima kao i prošli put i ležala kući, previjala se, lekovi nisu delovali. Zadnjih par dana bolovi su se malo stišali ali i dalje su prisutni svakog dana i sada čekam ciklus za koji dan, i što je najgore od svega živim iz dana u dan jer nikada ne znam šta me onaj naredni čeka i kako će mi biti pa tako ne mogu da isplaniram šetnju do grada a kamoli nešto drugo. Ne kukam nikom, ćutim i trpim ali samo kažem svima jedno a to je da zaista ne mogu više i da mi je dosta svega. Šlag na tortu bio je telefonski poziv koji sam dobila rano ujutru od doktorke koja mi je čitala magnetnu rezonancu. Zvala me je da me pita da li sam završila sa operacijama nakon tog nalaza , da joj donesem otpusne liste. Kada sam joj rekla da nisam operisana, da pokušavaju to da odlože jer sam već sečena dva puta i da sam stavljena u program VTO ona je na to odreagovala u fazonu " ne mogu da verujem ". Sve mi je bilo jasno šta želi time da kaže, odavno mi je jasno od čega bolujem i šta sve nosim u sebi na materici, u materici, znam ja to, ali imam prava da se nadam, da se borim i da verujem , to mi niko ne može oduzeti !
To je to za sada poštovani čitaoci , nadam se da ću vam pisati drugi deo ovog posta u malo pozitivnijem smislu sa nekim lepšim vestima i dešavanjima i da neću morati da vam pišem obaveštenje da je sve bilo uzalud i da neću dobiti svoju šansu, vi mi budite zdravi i srećni, puno vas pozdravljam.
.jpg)
