Porođaj (prirodnim putem uz epidural) - Moje iskustvo

izvor slike

Već davno sam vam obećala da ću napisati ovaj post kada ugrabim malo vremena ali se taj period toliko odužio da stvarno više nema smisla da odlažem. Mnogo pitanja sam dobila u vezi ove teme, pogotovo od žena i devojaka koje boluju kao i ja od endometrioze i adenomioze, kao i od mnogo žena koje se bore za potomstvo svim silama baš kao što sam se i ja borila, a bilo je pitanja i od žena sa problematičnom trudnoćom poput moje, o tome sam vam pisala ovde. Takođe za one koji su propustili kako sam do svega ovoga došla mogu sve pročitati ovde. Oni koji me prate znaju da je iza mene velika i duga bitka i borba, i onda nakon svega i svih tih godina, i nakon urađene inseminacije u klinici Ivanović u Beogradu, uspela sam da zatrudnim, više o tome ovde.
Dakle sve što ću vam ovde napisati desilo se lično meni, i to je samo moje iskustvo, ne znači da će bilo ko od vas proći slično kao ja bez obzira na možda neke zajedničke dijagnoze.

Moj termin za porođaj bio je 10.10.2016. godine, ali su mi zakazali carski rez 06.10.2016. Logično je bilo da će morati da me seku jer sam imala 2 operacije, tumor jajnika, da sam isti izgubila, kako i zbog mojih dijagnoza i gomile priraslica koje su mogle biti potencijalna opasnost pri porođaju prirodnim putem. Sve je bilo spremno par dana ranije, papiri za carski rez, analize i potrebna dokumentacija, izveštaj ginekologa koji je vodio trudnoću, kao i izveštaj neuropsihijatra, kardiologa i mnogih drugih. Odlazila sam na ctg svaka dva dana i sve je bilo mirno, aparat nije pokazivao naznake prevremenog porodjaja, ali tu istu noć 29.09.2016. mene je probudila vrela voda koja mi se slivala niz butine, sreća moja da sam je osetila, skočila sam brzo iz kreveta, digla muža i za par minuta smo već bili na putu ka bolnici jer je sve bilo spremno, kako kofer tako i papiri. Došla sam u bolnicu odmah su me primili na pregled, zakačili na ctg i ustanovili da naznaka da je porođaj krenuo nema još uvek ali da mi se desilo izlivanje plodove vode, smestili su me odmah da legnem i dali mi antibiotik da ne bi došlo do neke infekcije. Oko 5 ujutru kada sam bila smeštena u sobu doneli su mi i papire da potpišem pristanak za carski rez i rekli su mi da će me u toku dana poradjati. Bila sam jako uzbudjena i od tih emocija nije bilo mesta strahu i panici, bila sam iznenadjujuće smirena, znala sam šta me čeka, ipak sam imala dve operacije pa sam znala kako teče i oporavak i sve ostao nakon reza. Ono što me je svakako iznenadilo je to da je plodova voda počela da lije iz mene sve više i više, tako da su me opet pregledali i rekli mi da će me već u podne staviti u salu jer nema vremena za čekanje. U medjuvremenu doneta je odluka da me poradjaju prirodnim putem, eto samo tako su odlučili iako sam imala izveštaje i papire da bih trebala da idem na carski rez. Nije me ni to uplašilo ali sam bila u panici jer nisam bila spremna, nisam znala ništa oko toga ni postupak disanja niti ičega, porodjaja samog po sebi nisam se plašila kao ni bolova ali sam se plašila za bebu jer su mi se vraćale reči ginekologa da priraslice mogu da puknu od naprezanja i narave haos. U razmišljanju prekinula me je sestra koja je došla po mene da me vodi u pripremnu sobu jer nije bilo vremena za čekanje. Tamo su mi odradili klistir, brijanje, zatim je usledilo tuširanje i onda sam bila spremna. Stavili su me u sobu za indukcije i tamo sam provela naredna 4 sata, žene su se samo smenjivale a ja bi ostajala i dalje, na svakih pola sata neki doktor u prolazu bi proverio stanje i uvek bih čula istu rečenicu da sam otovrena tek 1 do 2 cm. Bolovi su zaista bili nepodnošljivi, bila sam preumorna, iscrpljena gladna i žedna a ništa se dešavalo nije, samo sam osetila kako plodova voda i dalje lije iz mene. Kada su to primetili i doktori stavili su me u porodjajnu salu i pitali me da li možda želim epidural ili analgetike. Izabrala sam epidural, bila sam upućena u postupak, čitala sam dosta o tome i odmah sam se odlučila za to, želela sam da pomognem što više mogu i sebi i bebi kad sam već došla u takvu situaciju. Anesteziolog je stigao sa pomoćnicima, činilo mi se kao večnost to vreme dok su mi davali tu anesteziju. Nije me ništa bolelo ali je položaj u kojem sam morala sedeti bio neizdržljivo naporan a trajalo je predugo a ja nisa smela bukvalno da dišem kako se ne bih pomerila ni milimetar. Za svo to vreme morali su da mi mere pritisak i tako je ostalo do kraja porođaja, imala sam zakačen onaj aparat za automatsko merenje pritiska na svakih par minuta. Kada se i to završilo namestili su me da ležim, vratili me na indukcije, i davali mi infuzije jer nisam jela ni pila ništa ceo dan. Kontrakcije su bivale sve jače, a ja sam se posle 6 sati na indukcijama otvorila tek 4 cm. Počela sam da malaksam, gubim snagu, samo sam se u sebi molila bogu da sve bude u redu. U medjuvremenu došao je neki drugi lekar, i rekao ako ne uspem da se porodim prirodno vodiće me na carski rez, e tu sam zaista počela da ludim. Zar su me mučili tolike sate da bi me na kraju ipak sekli iako su oni odlučili da neće to raditi, više mi nije bilo ništa jasno i po ko zna koji put bila sam besna na naše zdravstvo, na državni sistem na sve i plašila sam se za bebu i sebe. Tog dana blo je jako mnogo porodilja, doktori i babice samo su se smenjivali, nisam znala ni ko me porađa ni šta se dešava. Epidural je pomogao da se bol ublaži ali sam kontrakcije osećala i dalje i bivale su sve jače, objasnili su mi šta treba da radim i kako da dišem neki ljubazni ljudi i na tome ću im biti večno zahvalna. Onda je usledio neki napad hladnoće počela sam da se tresem i to nije prestajalo nikako, cvokotala sam do te mere da sam odskakala od porodjajnog stola, babice su me uvile u ćebad a doktori su  mi dali glukozu kroz infuziju i opet antibiotik. U svemu tome osetila sam da me ruka užasno boli jedva sam uspela da je izvučem iz ćebadi, kad videh da je sva modra i natečena, infuzija mi nije odlazila gde treba sve se zapetljalo i vena je pukla. Morali su ponovo da mi stavljalju braumilu na drugo mesto i onda sve ponovo. Na bolno mesto gde je vena pukla stavili su mi obloge. Bilo je već 21h uveče mislila sam da neću preživeti od umora, i dalje sam se tresla ništa nije pomagalo. Mislim da sam u sebi ponovaljala oče naš barem milion puta zaredom, verovala sam samo da mi tad bog može pomoći i niko više. Prošlo je skoro 20 sati kako sam bila primljena u bolnicu a ništa nisam napredovala. Tada sam već toliko bila slomljena da nisam imala snage ni da mislim ni da se molim, zubi su mi cvokotali ja sam prebledela kako su mi rekli. Onda je došao doktor da proveri stanje i rekao da sam spemna, objasnili su mi šta treba da radim, skupila sam zadnji atom snage i pratila sve onakao kako su rekli samo da bude sve u redu. Kada su rekli da stisnem zube, zadržim dah i guram 10 sekundi ja bih gurala barem 30 samo da što pre završim jer sam imala osećaj da ću pasti sa porođajnog stola iako sam bila vezana. Zažmurila sam, skoncentrisala se na kontrakcije i disanje i gurala najviše i najače što mogu, a onda sam u magli ugledala bebu kako vade iz mene i seku pupčanu vrpcu i jedino čega se sećam je da sam ih pitala da li je gotovo, oni su rekli da jeste, čestitali su mi i rekli da sam bila odličnam jako hrabra i da sam dobila sina. Neke žene koje su se u međuvremenu porađale su se mnogo derale i jaukale i psovale da sam se iskreno bila par puta jako uplašila i mislim da je to jako loše za psihu porodilja da mogu da čuju sve šta se dešava oko njih. Ja sam sama sebi obećala da ću izdržati sve šta god moram i da neću gubiti snagu na jaukanje nego ću je usmeriti na guranje i tako sam i uradila. Sam porođaj trajao je 10 minuta možda, ali su morali baš jako mnogo da me seku, a takođe su i bebu vukli vakumom, no kada sam čula plač bebe i kada su mi pokazali mog malog dečaka i stavili mi ga na grudi sve sam zaboravila. Kada sam pomislila da je najzad kraj rekli su mi da posteljica neće da izađe i da ću možda morati na kiretažu, mislim da sam onda zaista doživela najveći stres ikad, nisam više mogla da gledam ni da dišem, počeo je i napad panike. Ipak na kraju došao je jedan divan doktor i rekao da će pokušati on to da sredi da me ne muče više, sažalio se na mene bio je tu od kada i ja i video sve. Uspeo je da mi izvadi posteljicu nekim stručnim masažama ili kako se to već zove, bila je cela bogu hvala, a onda me je taj isti lekar šio. Trajalo je dugo, nije bolelo jer su mi dali anesteziju ali sam na trenutke imala užasno neprijatan osećaj čudnog zatezanja. Kad me je ušio nakačili su mi nove infuzije i rekli da ću ostati još dva sata tu da ležim a onda ću biti premeštena u sobu. Rekli su mi zatim da sam dobila divnog dečaka, njegovu težinu i dužinu, obim glave i sve po redu. Ja sam bila vrlo loše i jako umorna ali osećaj kada su mi pokazali bebu i stavili mi je na grudi na sekund, me je držao i gurao napred, bila sam samo zahvalna i srećna što je sve prošlo ipak u redu i da je beba dobro.

Kada je sve prošlo bila sam prebačena u sobu zajedno sa mojim bebcem, mene su smestili u krevet a njega ispod one lampe za grejanje, od uzbuđenja i umora nisam mogla da spavam, i samo sam gledala u njega, nisam mogla i dalje da verujem šta se dogodilo, da sam uspela najzad, da je moj mali bebac došao na svet posle toliko muka. Uspela sam samo mužu na kratko da javim sve jer nisam imala snage ni da govorim. Kada je epidural prestao da deluje pocela sam da osećam takve bolove da ja koja sam vec navikla na iste nisam mogla da izdržim, rana me je bolela kao nikad ništa do tada, a krvarila sam jako mnogo.

Prva slika po rodjenju

Jutro sam dočekala budna nisam mogla oka da sklopim i to je vec bilo 30 sati kako nisam ni spavala ni jela. Trebala sam da idem u wc sestra mi je pomogla taj prvi put kao i svima i kad sam jedva obavila šta sam imala kada sam krenula nazad smrklo mi se pred očima počela sam da gubim svest i da padam polako, sestra me je uhvatila na svu sreću i bacila bukvalno na krevet, stavili su mi hladne obloge i umivali me da dodjem sebi. Bebac je celu noć bio miran i nije plakao dok su druge bebe vrištale, a onda je došlo vreme za posetu pedijatra za bebe i ginekologa za nas porodilje. Morala sam da se istuširam ni sama ne znam kako sam uspela ali se sećam da sam se smrzla kao nikada u životu, prozor je bio otvoren u kupatilu led ledeni a ja se onako rovita i malaksala tuširam jer moram pred pregled. To tuširanje donelo je kasnije mnoge posledice po moje zdravlje no to sada nije tema. Kada je došlo vreme da beba jede prvi put meni mleko jos nije ni počelo da nadolazi, hranili su ga dohranom kao i sve ostale bebe, čak i one koje su sisale odmah dobijale su dohranu. Sve je bilo u redu ali moj bebac je bio jako miran i tih, i sve što bi dobio da pojede on bi povratio i tako ceo dan, ja sam sa ranom ustajala non stop da bdim nad njim i jako sam se nervirala. Rečeno mi je da se verovatno nagutao plodove vode ili krvi i da će ga odvesti na ispiranje želuca. Kad su to obavili i vratili ga, nakon sledeće dohrane reagovao je potpuno isto i tako opet ceo dan, bio je miran, nije plakao, nije jeo, ja sam bila u šoku, bilo je to previše za mene a to je već bio i treći dan kako nit spavam nit jedem, malo sam grickala plazme i pila dosta vode. Na kraju kad niko nije znao šta se dešava sa mojom bebom odveli su ga na poluintenzivnu negu i stavili na infuzije. Dovodili su mi ga dva puta na dan po 5 minuta, srce mi se slamalo kada sam ga videla, gubio je na gramaži a u maloj rukici bila je braumila koja je bila ogromna naspram nje. Plakala sam , patila sam i od stresa šetala više nego što sam smela zbog rane. Prošlo je oko 48h ja nisam znala šta mi je sa detetom i niko nije znao ni da mi da informaciju, sve što bih saznala bilo je da ga ispituju. Nisam znala šta ću sama sa sobom bila sam besna na ceo svet, neki su mi govorili da je to zato što je malo ranije rođen, drugi su mi govorili da je to zato što sam se porađala prirodno a nisam smela i sve tako u krug ali niko nije znao kako je meni, bila sam sama, nisam više osećala ni ranu ni bol samo patnju i tugu. Imala sam svaki dan posete psihologa koji mi je pomagao da prebrodim situaciju u kojoj sam se našla kao i to što mi mleko ne nadolazi nikako. Cimerke su mi se smenjivale, odlazile i dolazile a ja sam ostajala i samo čekala. Šesti dan po porođaju ujutru  kada je vizita došla rečeno mi je da je moja beba bolje i da ćemo ići kući ako sve bude u redu na pregledima, nisam znala kako da reagujem od sreće a opet nisam smela da se radujem unapred. U medjuvremenu od svog tog stresa meni su se vratili moji napadi panike koje sam u trudnoći koliko toliko uspevala da saniram sve dok nisam počela da padam u kolapse. Kada je najzad došao pedijatar sa pedijatrijskom sestrom i mojim bebcem mojoj sreći nije bilo kraja, sestra je sela kraj mene dala mi moju bebu u naručje i objašnjavala šta i kako treba da radim kad odemo kući a zatim je rekla da se spremam polako i da zovem muža da dodje po nas za oko 3 sata dok otpusnice ne budu gotove i sva potrebna papirologija. Tada sam počela da plačem kao malo dete ali ovaj put od sreće, da sam morala da ostanem još jedan dan i da ne znam šta mi je sa bebom mislim da ne bih preživela. Ni dan danas nisam saznala šta je tačno bio problem ali bogu hvala prošlo je , iza nas je i ne mislim o tome, prebrodila sam.

Kada smo došli najzad kući i kad sam se opustila stiglo me je sve, rana mi je pukla, ja sam se razbolela kao nikad, a beba je zahtevala svoje, mislim da su mi to bili najgori i najsrećniji dani u isto vreme, zvuči grozno znam ali tako je bilo. Ja sam se zakopala u krevet nisam mogla da ustanem 5 dana zbog rane, morala sad da pijem antibiotike da mi se ne inficira, muž mi je bio na terenu ali bogu hvala tih dana majka je bila tu uz mene, uzela je par dana slobodno i brinula o svemu dok ja nisam stala na noge. Tih par dana delovalo je kao večnost, patila sam zbog stanja i situacije, patila sam što ne mogu oko svoje bebe da radim ništa a čekala sam je toliko dugo i borila sam se ko lav da je dobijem, bila sam psihički potonula skroz a fizički sam bila bez grama snage, prehlada je uzela maha pa je od nje nastala ozbiljna upala krajnika, anemija je preovladala, bila sam nemoćna totalno, no čim je rana bila malo bolje ja sam smogla snage i ustala i preuzela sve oko bebe i tad sam se psihički malo sredila, ali fizički nikako, no ko me je pitao morala sam sve da radim i bila sam sama sa bebom. Vrlo brzo sam sa svime ušla u štos, patronažna sestra je došla svega dva, tri puta dok pupak nije otpao i da mi objasni oko kupanjia beb i tako neke stvari, videla je da nema potrebe da me obilazi jer mi je sve išlo od ruke, rođena sam da budem mama kako mi je jednom rekla. Nisam imala problema ni sa širokim povojem niti sa bilo čim, sve je bilo u redu i bebac je iako jako sporo u početku fino ručkao i prihvatao mlekice, no ponekad kada bi bljucnuo ja bih se presekla i to bi me odmah vratilo na pakao koji sam prošla u bolnici. Na sreću brzo se to sredilo pa je bebac počeo sve bolje da ručka, manje da bljucka, i jako je lepo napredovao Bogu hvala.

Sada je prošlo već 5 meseci, moj bebac je počeo da ručka i papice, borbe sa grčevima smo preživeli, sad je počela muka sa desnima, preživećemo i to, Bože zdravlja samo. Ivan je pravi mali nestaško i akrobata, on je jedna zadovoljna bebica. Uveliko guče, pokušava da priča svašta, plazi se i pravi smešne face, vrti se kao čigra, ne smem ni jedan sekund da ga ostavim samog a da nije vezan u njihalici. Voli da se igra, da mu se čita, vrlo je radoznao. Voli da se šeta, da se nosa, mazi, voli čak i da gleda crtać o avionu Dzetu koji raznosi pošiljke, raste brzinom svetlosti i već hoće i da puzi i da hoda i da sedi a ne može još uvek :). Sada je unazad par dana jako kenjkav desni su mu natečene, pokušavam na sve načine da mu pomognem ali sad dok ne izbije taj prvi zubić ko zna šta nas sve čeka, nekad plače satima, nervozan je i razdražljiv ali to je sve normalno, iako nama mamama baš bolno i teško za gledati. Prebrodili smo i prvu upalu grla, prošlo je sve bogu hvala, a na vakcinama je pravi mali hrabriša, ne trepne niti pusti glasa, barem za sada.

Što se mene tiče i mog stanja rešavam nekako jedno po jedno koliko god mogu i koliko je u mojoj moći, od lekara sam digla ruke. Anemiju sam sredila Revitom, njom dižem i imuni sistem, krajnike i stalno pristutne viruse lečim homeopatijom, a ženske probleme i cikluse pokušavam sada da saniram čajevima i Femisan A kapima. Desio se u medjuvremenu i prvi ciklus koji je prošao onako da kažem normalno ali zato sledeći kad je došao nije prestajao punih 26 dana, a nakon porodjaja krvarila sam punih 36 dana. Bila sam par puta kod lekara, na par načina su pokušavali da mi to saniraju ali nije vredelo, na kraju su uspeli da mi ga zaustave. Taman sve ono što sam se oporavila malo palo je u vodu i morala sam sve iz početka. Naredni ciklus nisam ni dobila, a ovaj poslednji sada bio je kao onaj nekad iz najgorih perioda kada je endometrioza harala i bila budna, tako da opet moram ići na kontrolu, jer ciklus je prestao a bolovi nisu, imam ih svakodnevno. Moje borbe se nastavljaju iako su mi svi trvdili da će nakon porođaja biti bolje, ja i dalje želim da verujem u to da možda i hoće jednog lepog dana, kad-tad. Kada se sve to stavi po strani ja uživam svaki dan sa mojom bebom i ne propuštam nijedan trenutak njegovog odrastanja, novih situacija, akrobacija i nestašluka, i smatram da je on moj najveći dar za sve muke koje sam prošla u životu, kao i moja snaga da se borim dalje i moja nada za bolje sutra.

Nadam se da post nije previše naporan, dug jeste to vidim i sama ali zasita toliko toga sam prošla da je nemoguće bilo skratiti ga. Još jednom ponavljam da je ovo samo moje lično iskustvo koje sam podelila sa vama, jer ste vi to tražili,  kao i mnoga druga, jer tako je ovaj blog i nastao. Do nekog narednog posta budite mi zdravi i srećni , a svima koji se bore za potomstvo želim puno sreće i samo verujte, ne odustajte nikad, čak i kada vam kažu da nema šanse vi ne posustajte, i uspećete baš kao i ja <3

Trudnoća - moje iskustvo

Dragi moji došao je trenutak da vam napišem post i o svom iskustvu sa trudnoćom i šta sam sve prošla u tom periodu svog života. Kako ste već navikli od mene da pišem potpuno iskreno, detaljno i otvoreno o svemu tako će biti i ovaj put. Iako sam i sama planirala ovaj post dobila sam gomilu poruka i molbi da isti napišem što pre. Svi koji pratite moj blog znate kroz šta sam prolazila 10 godina pre same trudnoće i kako je do iste došlo. Za one koji su to propustili sve moje bitke mogu pročitati na narednim linkovima: endometrioza, endometrioza 2, endometrioza 3, adenomioza, diphereline-hormonalne inekcije, glavobolja, pripreme za vto, a kako je do trudnoće najzad došlo ovde i ovde. Dakle iza mene je velika i duga bitka i borba, i onda nakon svega i svih tih godina, i nakon urađene inseminacije usledilo je mirovanje od desetak dana zatim je došlo vreme da se uradi beta test, čisto onako radi reda, jer bilo je u planu da mi se odradi par inseminacija pre samog postupka vantelesne oplodnje kako bi mi se jajnik malo pokrenuo pošto je bio u vrlo lošem stanju pored svih ostalih dijagnoza. Otišla sam taj deseti dan i uradila beta test, skroz opušteno, ne nadajući se ničemu ali sam se dva dana pre toga počela čudno osećati jako sam se zamarala pri hodanju, više nego ikada pre, i jednom prilikom reka sam mužu da mislim da sam trudna, ali sam znala da to iz mene govori moja vera u sve to i prevelika želja, ali kada smo muž i ja otišli po nalaz, beta je bila POZITIVNA, a radnica u laboratoriji mi je čestitala na trudnoći. Da, dobro ste pročitali ostala sam trudna, USPELA SAM, nekim čudom ali ipak jesam. Te emocije vam nikada neću moći opisati rečima ali u isto vreme u meni se stvorila i neverica i strah. Do kuće plakala sam kao malo dete sa onim nalazom beta testa u ruci i rešila da nikom ništa ne govorim nego da prvo nazovem svoju doktroku Gocu Ivanović u BG i tako sam i učinila. Tamo sam dobila informaciju da beta test treba da ponovim za 2 dana, i da mirujem, to su bili najduži dani u mom životu a zatim sam ponovila test i beta je bila opet pozitivna i naravno mnogo veća nego pre dva dana, a zatim je Goca rekla da moram da uradim još jedan test i tada mi nije bilo jasno šta se dešava ali sam shvatila da ni ona nje mogla da poveruje da smo uspeli baš kao ni ja. Kada sam dobila nalaz i trećeg testa bilo je jasno ko dan da sam trudna, i tada se u meni izmešalo toliko emocija da nisam ni sama znala gde se nalazim, ali iskreno nisam bila svesna ničega, čekala sam na zakazani pregled u klinici, dani su prolazili sporo.

Kada je došao dan za pregled muž i ja samo rano doputovali za Beograd, otišli na kliniku i čekali da dođemo na red. Sedela sam tamo kao da čekam običan pregled, nisam bila svesna šta mi se dešava ali sa u sebi drhtala i bilo mi je jako muka. Kada sam ušla na pregled, dočekao me je doktor Dragan Ivanović koji je trebao da mi uradi ultrazvuk i ustanovi trudnoću i potvrdi je. Tako je i bilo, on je sve potvrdio a ja sam imala osećaj da ću se srušiti i pasti u nesvest iako sam ležala, a onda je usledio najemotivniji trenutak u mom životu, čula sam otkucaje bebinog srca prvi put. Kada sam pogledala u muža bilo mi je jasno da i u njemu bujaju iste emocije i da je možda baš tada i on kao i ja postao svestan činjenice da smo uspeli, da ćemo postati roditelji. Zatim je došla i doktorka Goca da nam čestita i celo osoblje klinike bilo je presrećno zbog nas, a ja sam bila u šoku i u tom stanju bila sam još dosta dugo kasnije. Dobila sam sva potrebna uputstva od njih i krenuli smo kući. Rešila sam da nikom ne saopštim vest osim najbližih ljudi, mada ni ja još uvek nisam bila svesna. Na slici ultrazvuka koji smo dobili videla se tek mala mrljica ali držala sam tu slikicu uz sebe i već tada sam znala da će ta mala mrljica biti moje sve na svetu. Međutim već nakon povratka kući krenule su prve muke, naime počeli su da me muče jaki oštri bolovi, baš kao nekad kada sam se lečila od endometrioze. Bolovi su bili svakodnevni i celodnevni, pojavila se tu i jaka upala bešike koja me je dovodila do suza, dobila sam da pijem antibiotike, a nakon toga usledile su silne laboratorijske analize i drugi ultrazvuk. Sve je bilo u redu, i tešili su me da su moji bolovi od priraslica nakon dve operacije, zbog rana koje imam i ožiljaka nakon izgubljenog jajnika, tešila sam i samu sebe time. Nakon toga već u 12-toj nedelji trudnoće usledio je i Tranquility - Neinvazivni prenatalni test koji je pokazao da je sa bebom sve u redu i da nosim zdravog dečaka, odjednom sam zaboravila na sve muke i bila najsrećnija na celom svetu, jer samo to mi je bio bitno da je beba dobro a znala sam da ću ja već nekako sve izdržati jer sam imala najveći motiv i najlepši cilj na svetu i jaku volju, jaču nego ikada. Inače pre samog procesa lečila sam se i od ankcioznosti i kako mi je terapija naglo ukinuta preko noći i tu sam imala neke smetnje i nus pojave ali pobedila sam ih.

Tranquility - Neinvazivni prenatalni test

Bolovi nisu prestajali, teško sam se kretala, smršala sam 2 kilograma, nisam mogla da jedem, nisam izlazila iz kuće a bila sam tek na početku, i kad god bi mi bilo teško setila bih se testa i da je beba u redu, i tako bih stisnula zube i trpela, a onda jednog dana u 13-toj nedelji prokrvarila sam. Hitno sam odvedena u bolnicu i tako sam verovali ili ne morala da čekam u redu, kada su me najzad primili i pregledali pojačali su mi dozu utrogestana koji sam svakako uzimala od prvog dana inseminacije i pustili su me da idem kući. Pretrnula sam od straha tada i nisam mogla da izdržim otišla sam naredni dan kod privatnog lekara jer sam tada počela da vodim trudnoću u svom gradu da ne bih putovala non stop za BG u kliniku Ivanović u tom stanju. Na pregledu kod pvt ginekologa koji me je inače vodio 15 godina i znao sve o meni, nekad je radio i u domu zdravlja ali se penzionisao, uradila sam pregled i prvi expertni ultrazvuk, i bilo je sve ok  Bogu hvala, tada mi je i on objasnio da ja nakon svega što sam prošla sigurno neću imati laku i bezbolnu trudnoću, rekao mi je da mirujem i napravio mi plan ishrane, dao vitamine i sve potrebno. Tada su se moji napadi panike malo počeli vraćati ali autosugestijom pokušavala sam da ih držim pod kontrolom, psihijatra mi nisu savetovali tokom trudnoće. Svaki dan bila sam u strahu zbog toga što se desilo da se ne desi opet, na bolove i ostale nepogodnosti počela sam da se navikavam i da se mirim sa tim da je to u mom slučaju nažalost sve normalno i da mora biti tako. Sve što mi je preostalo u tim danima je da se opet borim ko lav i da se molim bogu da sve bude u redu i da izdržim do kraja.

5 meseci

Pored svega toga došlo je i proleće, moj najveći neprijatelj jer patim ceo život od hroničnih alergija pa sam tako morala hitno kod alergologa da mi prepiše neke terapije prilagođene mom stanju. Imala sam sreće pa sam naišla na dobru doktorku i moj problem bio je ubrzo saniran, mada sam primetila da su i same alergije bile malo manje izražene u trudnoći nego inače što mi je ginekolog i rekao da je moguće da će tako biti. Zatim su počele nesvestice i jaki bolovi u krstima, kako sam inače po prirodi jako uska i to su smatrali normalnom pojavom i nije bilo razloga za paniku, iako ja nisam mogla često ni da se pomerim a da ne vrištim od bolova što u materici, što u krstima. Zatim su se pojavili grčevi, dijareja i problemi sa varenjem pa sam se za punih 5 meseci popravila samo dva kilograma, tačno ona dva koja sam u prvih 12 nedelja izgubila, stomak je počeo tek malo da se nazire. Biću potpuno iskrena i reći ću vam da nisam uopšte imala osećaj uz sve te tegobe da sam trudna nego da sam opet bolesna, grozno zvuči ali tako je bilo.
Trajao je taj osećaj sve dok nisam osetila prve bebine pokrete, tada se sve preokrenulo, ceo moj svet, prvi put nakon saznanja da sam trudna osetila sam istinsku sreću, jer uz one sve tegobe i strahove ja jednostavno nisam mogla da se radujem u potpunosti već samo da brinem. Naredni expertni uz pokazao je opet da je sve u redu, i tako bih se ja svaki put malo smirila i gurala dalje. Onda sam počela polako da šetam, nogu pred nogu ali te šetnje su bile toliko bolne da sam svaku preplakala, a onda se desio i prvi kolaps, kratak gubitak svesti, danima posle toga nisam mogla da dođem sebi, bila sam prestravljena a zatim je usledio i drugi mnogo ozbiljniji kolaps nakon kojeg nisam znala ni gde se nalazim ni kako se sve desilo, nakon toga vratila mi se ankcioznost, strahovi su me preovladali, strah od izlaska napolje, strah da budem sama kući, strah da ne padnem na stomak i ne povredim bebu.

6 meseci

Nakon toga odradila sam sve neophodne analize i uspostavilo se da sam pored svega i malokrvna, pa sam počela da dobijam i gvožđe. Nije imalo mnogo efekata sve to pa sam i dalje imala svakodnevne nesvestice, uz to pojavila se jaka mučnina i povraćanje, naravno uz bolove koji su me pratili od prvog dana. Nakon toga u bolnici odradila sam ekofetalnu kardiografiju i tamo je sve bilo ok, za one koji ne znaju to je nešto kao ultrazvuk bebinog srca. Iako je sa bebom sve bilo u redu i ja sam bila jako srećna zbog toga toliko sam ja bila loše i bila zabrinuta kako ću izneti trudnoću do kraja. Svi su mi govorili i ubeđivali me da će trudnoća rešiti moje probleme i dijagnoze a na ovako nešto me niko nije upozorio niti mi spomenuo.

8 meseci

Moji izlasci napolje svodili su se na odlaske kod lekara i na analize, i naravno nikada nisam išla sama. Kada sam već ušla u osmi mesec bila sam malo mirnija, verovala sam da ću uspeti da sve izguram kada sam već stigla do toga ali ipak nijedan jedini dan nisam imala mira i svaki dan doneo mi je nove muke i nove brige. Gledala sam druge trudnice kako šetaju, vežbaju, sede po kafićima, idu na frizure, nisam im zavidela ali mi nije bilo jasno zašto opet moram da se patim a Bog mi dao najlepši dar na svetu posle paklene borbe, nagradio me, blagoslovio me, no verovala sam da to mora da bude tako i išla hrabro dalje, bila sam mu zahvalana na prilici koju sam dobila. Par puta zbog kolapsa dolazila mi je i hitna pomoć, plakala sam više nego ikad od brige kako ću i šta ću, stalno mi se motalo po glavi kako ću biti mama uskoro u tako lošem stanju, kroz glavu prolazilo je svašta, uz to pojavila se i strašna gorušica koja me je budila i iz sna a nesanica me je preovladala, dešavalo se da upošte ne mogu da spavam danima,a snage sam imala sve manje, glad nisam osećala jela sam na silu zbog bebe. Muž mi je bio velika podrška, da nije bilo njega ne znam šta bih. U međuvremenu počela je često da mi curi krv iz nosa, grlobolja me je mučila na svakih par dana, bolovi su postajali jači i intenzivniji, al ono najvažnije je bilo to da je beba na svakom pregledu bila dobro i da je sve bilo ok, to mi je davalo krila i snagu.

9 meseci

Kada sam najzad ušla u deveti mesec psihički sam se osećala mnogo lakše, znala sam da sam uspela da doguram skoro do samog kraja i tada me je tek uhvatio strah od porođaja, skupljala sam inače papire i analize za carski rez jer sam po proračunima svih lekara morala da se porađam na taj način zbog dve predhodne operacije i svih mojih dijagnoza. Kada sam skupila sve papire, iste te noći osetila sam da mi je pukao vodenjak, tada sam bila u 37-moj nedelji trudnoće. Torba za bolnicu bila je spremna 2 meseca unapred kao i svi papiri uredno složeni i momentalno smo krenuli u bolnicu majka, muž i ja. Primili su me na pregled i rekli mi da je u pitanju oticanje plodove vode, smestili su me i dali mi da potpišem sve papire potrebne za porođaj carskim rezom, dali su mi antibiotik i tada je već bilo svanulo. Plodova voda je sve više oticala, obavila sam jedno 5 pregleda u roku od par sati i u jednom trenutku vodenjak je bio skroz pukao i rekli su mi da se spremim za salu u 12 h. Sve se odigralo toliko brzo da nisam ni uspela da paničim i nije bilo mesta za strah, molila sam se samo stalno da sve prođe u redu, naročito kada sam čula da su odlučili uprkos svemu da me porađaju prirodnim putem na šta ja nisam nikako bila spremna jer sam se od prvog dana spremala za carski rez. Tako sam oko 10 h ujutru hrabro krenula na pripreme za porodjajnu salu i nisam ni sanjala šta me tek sve tamo čeka ali o tome čitaćete u narednom postu. Sada je ipak sve to iza mene , rodio se moj mali anđeo istog tog dana nakon 10 sati uz indukcije, epidural i epizotomiju, zove se Ivan naravno svi znate zašto i sada ima već dva meseca. Inače do kraja trudnoće dobila sam svega 10 kg, i sve napisano je lično samo moje iskustvo i desilo se lično meni, i nikako ne znači da će neko drugi sa sličnim ili istim dijagnozama proći kao ja, svako od nas je osoba za sebe i ima svoju sudbinu. Naravno i sama sam sve zaboravila kada sam prvi put uzela u naručje svoje čedo, a poenta ovog posta bi trebala biti da sam uspela uprkos svemu i onda kad su mi svi govorili da nemam šanse ja nisam odustajala.

Nadam se da tekst nije bio predugačak i dosadan i da ću uskoro uspeti da vam napišem i nastavak istog, odnosno post o porodjaju, do tada budite mi zdravi i srećni :).

HiPP - Mama SANFT ulje za masažu

Koža svake trudnice se menja u toku trudnoće. Nudimo Vam posebne proizvode za negu za ove specifične potrebe.

Babysanft ulje za masažu:

Sa prirodnim uljem badema iz organske proizvodnje, uljem jojobe i uljem pasjeg trna.
Pomaže u prevenciji dobijanja strija kod trudnica.
Bez supstanci za koje se sumnja da izazivaju alergije.
Bez eteričnih ulja.
Bez PEG emulgatora.
Bez boja i konzervansa (izvor).

Ovo masažno ulje počela sam da koristim u sedmom mesecu trudnoće, kada mi je stomak narastao preko noći bukvalno, do tada se jedva i nazirao. Od prvog dana pa do tada mazala sam kremu o kojoj sam vam već pisala i bila sam jako zadovoljna, pa sam se pomalo i plašila kako će nakon 7 meseci moja koža stomaka reagovati na promenu, ali sam se prijatno iznenadila. Masažno ulje mazala sam na stomak svako veče nakon tuširanja i blago ga trljala po celoj površini kože. Prvo što sam primetila je divan nežan miris koji se širi po celom stanu, a zatim nakon par dana sam shvatila da mi i koži prija. Kako se ona sve više zateže ja sam imala veći strah da će početi da puca, naročito u predelu mog ogromnog ožiljka koji imam maltene preko celog stomaka ali Bogu hvala za sada još nema nikakvih negativnih efekata.

Koža stomaka je negovana, lepa i bez ijedne strije, iskreno se nadam da će tako i ostati. Ulje mi izuzetno odgovara, iako se čini da je malo masnije lako ga i brzo koža upija i ne ostavlja masne tragove. Jedna bočica trajala mi je više od mesec dana a mazala sam stomak baš svako veče, naravno brže bolje sam nabavila još jednu koja će mi taman biti dovoljna do kraja trudnoće.

Svim trudnicama i ženema uopšte koje žele da spreče nastanak strija ili da neguju kožu već zahvaćenu istim, iskreno preporučujem da probaju ovaj proizvod, neće se pokajati. Mislim da će naročito prijati ženama sa suvom i osetljivom kožom kakva je moja.

Evo kako izgleda moj negovani stomakić na oko dve nedelje pred porođaj zahvaljujući pravilnoj nezi kože od prvog dana kada sam saznala za trudnoću. Pakovanje ulja je od 100 ml a cena mu je oko 600,00 RSD zavisi od prodajnog mesta. Uskoro stiže i bebica pa će i ona imati par proizvoda na testiranju, kada se steknu utisci pisaću vam i o njima a o ovom proizvodu više ovde.

Za sve informacije tu je zvanična FB stranica HiPP Srbija kao i sajt http://www.hipp.rs/.

Da li ste probali možda ovo ulje ili nešto drugo iz HiPP kolekcije i kakvi su vaši utisci?
* PR proizvod

Potrošeni proizvodi i šta koristim u trudnoći #2

Došlo je vreme da vam predstavim i šta sam to sve još potrošila i šta trenutno koristim u trudnoći, ostalo je još par nedelja do kraja, pripreme za bebca su uveliko počele. Predhodni post na ovu temu vam se dopao, ko nije može ga pročitati ovde, a danas vam predstavljam novu turu praznih bočica i proizvoda koje sam tek načela.
Na slici gore trenutna postavka za tuširanje i pranje kose, Balea gel za tuširanje, Nivea mleko za telo pod tušem, Nivea kokos gel za tuširanje, Kosolid šampon za kosu moj apsolutni favorit u zadnjih godinu dana i Angel-therapy-maska-za-kosu, kao i Hedera-vita-piling-sapun-masazer.

Estar cosmetics jedan od mojih najdražih i omiljenih brendova, potrošila sam i drugu bočicu kreme-za-prevenciju-od-nastanka strija  i bočicu ulja za telo, fali mi još taman jedna kutija do kraja trudnoće, a kako je nisam nabavila na vreme morala sam da počnem da mažem nešto drugo pa se nadam da će biti sve ok. Prezadovoljna sam učinkom kreme i ulja i još jednom moje veliko oduševljenje proizvodima Estar kompanije i preporuke svima.

Bez Dermix-body-balm kremice ništa ne može da prođe pa sam tako potrošila ko zna koju po redu bočicu, prestala sam da  brojim oko 4-te bočice :).

Za negu stopala i masažu koristila sam i potrošila Byphasse-krema-i-piling-za-stopala i mnogo sam zadovoljna što možete pročitati i u recenziji.

 Angel-therapy-provitamine-sampon sam nedavno potrošila i bio mi je odličan.

Potrošila sam i ova dva predivna proizvoda Ziaja-body-lotion and creamy-shower-soap, proizvodi su me oduševili i jedva čekam da nabaim neki novi set i uživam u njemu kao u ovom.

Našle su se tu i ove dve kremice, mnogo su mi prijale što možete pročitati u recenzijama Krauterhof-gel-od-ekstrakta-puzeve-sluzi i Krauterhof-mlecna-krema.

Hvala Bogu u trudnoći nisam imala problema sa aknama i to je valjda jedino što me je zaobišlo bar za sada, ali kad bi se neka pojavila ja bih je rešila ovim super Hedera Vita duom u borbi protiv akni, očekujte recenziju uskoro, ili bolje rečeno čim uspem da je otkucam :).

Odličan proizvod za mame i trudnice Galafarm-mum-care-krema-za-redukciju strija i celulita, moje iskrene preporuke, krema je fenomenalna.

Za negu tela, lica i kose koristila sam  Herbateria-kokosovo-ulje-sa-dodatim mirisom i jojoba ulje, a mleko za sunčanje sam mazala samo u retkim prilikama kada sam negde morala da idem, pošto svi već znate da strogo mirujem u stanu od prvog dana, pa će recenzija iste malo pričekati, mada prvi utisci su odlični.

Burra-active-age-defense-day and night cream, verovatno najbolje kreme koje sam ikad koristila pored Estar dnevne i noćne koje su mi isto bile savršene.

Angel therapy jogurt za lice i telo, sjajna stvar za ove paklene vrućine, odličan osvežavajući proizvod, uskoro recenzija.

Kada sam shvatila da je moja Estar krema za prevenciju protiv strija sa kojom sam mazala stomak od prvog dana prazna i da nisam nabavila novu na vreme, od HiPP Srbija dobila sam divan paketić a u njemu i ulje baš za tu namenu, koristim ga otkad je stiglo, za sada nemam zamerki, videćemo do kraja, sledji recenzija kada ga potrošim. Naravno tu je Burra-prirodni-mineralni-dezodorans ko zna koji po redu potrošen kao i Marrakesh-marokansko-ulje-za-kosu koje trenutno koristim.

Bioten-genovate linija koju iznova i iznova koristim i kupujem, skroz su svi proizvodi prilagođeni mojim potrebama pa zašto menjati proverenu ekipu, a za umivanje lica nova Nivea umivalica sa kojom sam prezadovoljna.

Nešto što sam načela ovih dana i počela da koristim, novi šampon bez sullfata Bioko naturals, Nivea care krema za lice i Hedera.vita novi gel za tuširanje koji obara sa nogu i mirisom i negom, recenzije uskoro nadam se. Verovatno sam nešto zaboravila da napomenem jer sam neke bočice bacila, ali otprilike to je ta družina.

Kako vam se dopada moj izbor proizvoda i da li možda imamo neke zajedničke favorite, da li ste probali neki?

Galafarm - Mum Care krema za redukciju celulita i strija

Pre izvesnog vremena stupila sam u kontakt sa kompanijom Galafarm i dobila na testiranje predivan paket proizvoda. Našla se tu cela linija za bebca kojeg očekujemo ali i ova predivna krema za mene, kao i još neki proizvodi koji će mi koristiti tokom dojenja. Danas ču vam predstaviti Mum Care kremu za redukciju celulita i strija koju sam potrošila.

*Par rečenica o Galafarmu:
Galafarm je proizvodna kompanija za kozmetičke, dijetetske, herbalne i OTC proizvode,
i opremljena savremenom tehnologijom za proizvodnju u čistoj sredini kako bi se omogućio najbolji kvalitet za naše proizvode. Svi proizvodni procesi se kontrolišu od strane visoko obrazovanih lica koji svakodnevno primenjuju svoje znanje i iskustvo.
Galafarm Beograd je ekskluzivni uvoznik i distributer Galafarmovih proizvoda na Srpskom tržištu od 2004. godine. Naši proizvodi su lako dostupni na srpskom tržištu i predstavništvo se brine da ih što bolje predstavi preko raznih marketing aktivnosti. Galafarm je proizvodna kompanija za kozmetičke, dijetetske, herbalne i OTC proizvode. Galafram proizvodi sledeće forme proizvoda: TEČNE forme, POLUČVRSTE forme, ČVRSTE forme i kapsule. (izvor).

Sensilis MAM CARE je prirodna kozmetička linija prilagođena tretiranju promena na koži sa kojima se suočavate u toku trudnoće i posle porođaja.

- Omogućava intenzivnu hidrataciju kože i vidljivo poboljšava čvrstinu i elastičnost kože.
- Sprečava nastajanje strija i smanjuje mogućnost pojave celulita
- Preporučuje se za česte i velike promene telesne težine posebno u toku trudnoće i posle porođaja. Kolekcija koja će obezbediti maksimalnu negu Vaše kože, mekoću i zaštitu od sušenja i pucanja. (izvor).

Iako nikad nisam imala puno problema sa celulitom ipak se pojavio u nekom periodu kada sam pila mnogo hormonalnih terapija i kada sam se naglo gojila i mršavila po par kg na svakih mesec - dva dana a takođe sam u tom periodu mnogo ležala i nisam se kretala. Tada su se pojavile linijice i par rupica kojima se nisam obradovala. Probala sam par proizvoda za saniranje toga iako nisam bila mnogo uporna neki su malo pomogli neki uopšte. Pre ovog o kojem vam danas pišem koristila sam jedan drugi koji je dosta pomogao ali o njemu u narednom postu. Ova kremica o kojoj danas pišem služila mi je tokom skoro dva meseca mojih trudničkih dana, iako pakovanje deluje maleno krema se jako lako i lepo razmazuje na ugrožene delove a koža je brzo upija. Ima blag miris i isto tako je blaga i nežna prema koži a opet snažno deluje u svojoj nameni a to je borba protiv strija i celulita u trdnoći.

Pošto ja ležim i mirujem od prvog dana trudnoće a sada ulazim već u osmi mesec to je jako mnogo nekretanja i svega lošeg što se nakupi kao posledica toga, no uz ovu kremu ja niam primetila za sada nikakva pogoršanja u vidu celulita i strija, čak mi je sanirala neke sitne linijice koje sam imala sa spoljne strane butina. Strije se na tom području nisu ni pojavile i nadam se da će tako i ostati. Uz ovu kremu moj saveznik je svakako bila Prolom voda koju pijem u proseku i po 3 l na dan kao i zdrava ishrana na koju sam navikla sa tim što sam na silu morala da ubacim dosta mesa i nekih stvari koje ranije nisam rado jela, pogotovo kada sam u sedmom mesecu saznala da sam i anemična, no to ipak nije uticalo na pojavu celulita uz redovnu upotrebu ove kreme, tako da planiram da kupim još jednu do kraja trudnoće, da ne rizikujem. Bez obzira na sve mislim da nijedna devojka niti žena ne voli da ima celulit i strije, jer ja se ipak nadam da će sve proći ok pa da ću sa bebcem ići na neko brćkanje kad dođe vreme za to :).  Pakovanje kreme je od 100ml a cena je oko 600,00 RSD.

Za sve informacije tu je zvanična FB stranica Galafarm kao i sajt http://www.galafarm.com.mk/srb/index.php.

Da li ste probali neki proizvod iz ove linije ili uopšteno neki Galafarm proizvod i kako ste vi bili zadovoljni? 

*PR proizvod

NunaNai jastuk za bebe i mame

Ovaj jedinstveni jastuk V oblika i neophodan je svakoj trudnici i mami, a biće nezamenljiv i Vašoj bebi. Pre svega on se može koristiti kao podrška tokom spavanja u trudnoći kada ležite sa strane, a imajući u vidu da se tokom trudnoće ne preporučuje spavanje na ledjima i stomaku, zbog pritiska na plod. Kada zagrlite jastuk on pruža udobnost i opuštanje Vašim nogama, stomaku i ledjima što dovodi do čvrstog sna, bez obzira u kom ste mesecu trudnoće. Takodje ga možete saviti u obliku potkovice i koristiti kao potporu za odmaranje tokom dana ili ako želite da poduprete i odmorite noge.

Zatim, on se može koristiti i kao jastuk za dojenje. Pruža sjajnu podršku ledjima, oslobadjajući Vas pritiska u ledjima i ramenima tokom dojenja dok je beba udobno smeštena na jastuku.
NunaNai jastuk će biti i sjajan oslonac Vašoj bebi, da bude nežno ušuškana, kao podrška kada leži na stomaku ili kao ogradjeni prostor za igru.
Punjen je antialergijskim laganim polistiren perlicama prečnika samo 1mm, što omogućava da se jastuk nežno prilagodjava mami i  bebi. (izvor).

Svi koji pratite moj blog znate da održavam trudnoću od prvog dana a to zahteva mnogo ležanja i mirovanja koje postaje vrlo naporno, teško i neudobno kada stomak već počne naglo da raste kao meni sada u šestom mesecu. Do nedavno se jedva nazirao a sada imam osećaj da je preko noći narastao i to dodatno otežava ležanje, sedenje i sve ostalo što ide uz održavanje trudnoće, još mi jedino nije mnogo teško da malo šetkam po kući, terasi i da odem u kratku šetnju ponekad sa mužem i Švrćom, al nažalost to je baš retko i iskoristim za to one dane kada su mi bolovi manje izraženi nego inače. Naravno sve ja to trpim stisnem zube i guram hrabro jer prvi put u životu imam cilj za koji se borim protiv svega.

Moja trudnoća je bolna od prvog dana pored toga što je održavam imam i bolove, oni su bili nesnosni jedno vreme a sada su periodično jači i slabiji, boli me ceo donji deo stomaka, moje rane, priraslice a nekad se bol proširi na ceo stomak i udara u želudac. Prva 4 meseca trudnoće nisam oka sklopila upravo zbog toga, a posebno mi je bilo teško da nađem položaj koji će mi odgovarati, i to je trajalo sve dok nisam dobila ovaj jastuk od mojih dragih drugara, a u medjuvremenu počela su i krsta da me jako bole pogotovo na ove stalne promene vremena tako da često nisam znala šta bi sa sobom a ovaj jastuk me je spasao.

Koristim ga na više načina u zavisnosti šta želim da postignem, recimo danju kad dremkam ili odmaram, gledam tv ili slično koristim ga i kao jastuk za glavu i kao potporu za stomak, nekad ga stavim ispod krsta kad hoću malo da ležim na leđima, nekad mi služi kao naslon kada sedim, najviše kada želim da otkucam post na lap topu, bez ovog jastuka to ne bi bilo moguće, tako sam baš retko pisala dok ga nisam dobila.

 

Ipak najviše mi prija uveče kada treba da idem na spavanje, tada ga zagrlim, opkoračim nogama, glavu stavim na svoj Dormeo jastuk, utonem u san za par sekundi, i spavam kao beba. Jako mi pomaže kao potpora stomaku da se ne mrdam, da se ne okrećem i ne prevrćem po krevetu kao što to inače uvek radim, i kako zaspim tako se i probudim, jeste da slabo spavam i da se budim rano a danju retko kad mogu da odspavam pola sata, ali taj noćni san i odmor koji dobijam zahvaljujući ovom jastuku je neprocenjiv za mene. Tačno mi podupre taj moj bolni stomak, i ne da mu da se gnječi i slično pa me samim tim bol ne budi svake noći nego sastavim par sati divnog i mirnog sna.

Posebno mi se dopada što je ovaj jastuk 2 u 1 pa kasnije mogu da ga koristim i za bebu i mislim da će uživati baš kao i ja. Navlaka se skida, ima cibzar i lepo se opere u veš mašini, a udobnost ovog jastuka se rečima ne može opisati kao ni to koliko zaista pomaže kod svih trudničkih tegoba.

Švrća nije odoleo da ga isproba i kad se zavalio u njega nisam mogla da ga pomerim, tako da kad ga i ja i beba izgustiramo imaće naslednika koji će uživati u njemu :).

Dužina jastuka je 150 cm a cena mu je 2690,00 RSD i možete ga poručiti ovde ili ga kupiti u maloprodajnim TV Shop objektima. 

Inače NunaNai je porodični brend, skup modernih i veoma praktičnih proizvoda za bebe, mališane, mame i tate. Proizvodi su izrađeni uglavnom od prirodnih materijala, mekanih linija i veselih boja.  

Kolekcija NunaNai inspirisana je sličnim proizvodima koji se mogu naći u najbolje snabdevenim dečijim robnim kućama i online shopovima u svetu, ali  je  prilagođena našim potrebama, navikama i mogućnostima. 

Za sve informacije tu je Fb stranica NunaNai kao i zvanični sajt http://www.nunanai.rs/.

Da li ste drage dame koristile ovaj jastuk ili tek planirate, i kako vam se čini?

*PR proizvod

Estar - krema za prevenciju od nastanka strija i ulje za telo

Estar cosmetics je jedan od mojih omiljenih brendova već više od godinu dana od kada sam isprobala prvi preparat. Svaki naredni me je samo više iznenadio i više mi se dopao a imam i neku stalnu odabranu ekipu koju koristim svaki dan. Moji dragi novosađani i zlatne Tamarine ruke kao i njeno znanje i umeće stalno nam prave neke nove prirodne proizvode u razne svrhe i za sve tipove kože. Ova dva proizvoda o kojima danas pišem su mi ujedno i dva najbolja drugara od dana kada sam saznala da sam u drugom stanju i koristim ih svakodnevno, kremu već drugu po redu a ulje u poslednja 2 meseca koliko mi je skoro i trajalo jedno pakovanje.

Krema za prevenciju nastanka strija, za povećavanje elasatičnosti kože i dubinsku hidrataciju. Pogodna za upotrebu u svim situacijama kada je koža izložena elastičnom stresu (trudnoća, nagli rast, porast ili gubitak telesne mase). Nežnog je mirisa i veoma brzo se upija. Na bazi je prirodnih biljnih butera i ulja (karite, neven, avokado, kakao). Naročito prilagođena za upotrebu u toku trudnoće kada je koža napeta i izložena rastezanju. Brzo se upija, a koža ostaje meka, vlažna i negovana. (izvor).

Ova krema je prelepe nežne teksture kao i sve ostale kreme koje sam probala, prva tri meseca mazala sam samo stomak sa njom svako veče nakon tuširanja a pre spavanja iako mi tada još nije ni počeo rasti, naučila sam da je prevencija najbolja zaštita uvek. Posle prve potrošene bočice od 4-tog meseca pa do danas kada već ulazim u šesti, nastavila sam da je mažem svaki dan na stomak ali i na grudi, samo sada nakon masažnog ulja za telo, kada dobro upije. Krema je prelepog nežnog mirisa, lako i brzo se upija, iako ja još uvek nisam dobila kilograme u trudnoći, cm u obimu stomaka još kako jesam i koža se počela baš rastezati kao i moj veliki ožiljak koji imam preko celog stomaka. Za sada imam same pohvale za kremu jer mi je koža na stomaku i dalje lepa i negovana i nadam se da će takva i ostati do kraja :).

                Pakovanje je od 200ml a cena joj je 540,00 RSD i možete je poručiti ovde.

Bademovo ulje bogato je vitaminima E i D, magnezijumom i kalcijumom. Pogodno je za sve tipove kože. Duboko hidrira, odlaže proces starenja, opravlja suvu i iritiranu kožu. Leči ispucale usne. Sadrži : Ulje badema, E vitamin, Antioksidans.  (izvor).

Po Tamarinom savetu ulje sam koristila nakon tuširanja, a zatim kada dobro upije mazala sam kremu na stomak. Inače sam neko ko obožava ulja za telo, naročito volim bademovo i ono najviše prija mojoj suvoj koži koja je u trudnoći postala još suvlja nego pre. Ulje se brzo upija i ne ostavlja mi masne tragove na pidžami kao ni krema. U kombinaciji ova dva proizvoda daju sjajne i vidljive  rezultate i jako sam zadovoljna pa planiram da nastavim da ih koristim do kraja trudnoće a i posle porođaja još neko vreme. Ulje sadrži 100 ml, cena mu je 360,00 RSD i možete ga poručiti ovde.

Za sve informacije tu je FB stranica Estar-cosmetics i sajt za porudzbine i više detalja o svim proizvodima http://www.shopestar.com/home.aspx.
Da li ste probali nešto od ovih proizvoda i kako vam se čine? Koji je vaš omiljeni Estar proizvod ?

*PR proizvodi