"Zdravlje nadmašuje sva moguća dobra tako znatno da je zdrav prosjak sretniji od bolesnog kralja."

уторак, 12. децембар 2017.

Borba sa endometriozom i adenomiozom nakon porođaja

izvor slike
Dugo me nije bilo, iskrena da budem kada sam sela da napišem ovaj post neko vreme sam gledala u jednu tačku jer nisam znala odakle ni kako da počnem. Tema na koju pišem je svima koji me prate dobro poznata, sa njom sam započela pisanje ovog bloga jer ona je nažalost prisutna u mom životu sada već punih 14 godina. Mislila sam i čvrsto verovala da više nikada neću morati da pišem ili pričam o endometriozi, da će mi samo ostati kao ružno sećanje, ali to se nije dogodilo. Svi stručnjaci tvrdili su mi da će se ona smiriti, povući na neko duže vreme ili čak skroz nestati nakon porođaja ali to se nije desilo, ne u mom slučaju. Desilo se skroz obrnuto, meni se dijagnoza nakon toga pogoršala i postala nepodnošljiva u svakom smislu. Postalo je nemoguće živeti i funkcionisati a kamoli gajiti bebu, toliko dugo željenu i posle toliko muka dobijenu. Nakon porođaja i oporavka delovalo je sve normalno, na prvom pregledu nalaz je bio uredan i dobila sam odmah da pijem ponovo hormonske terapije, jer prosto tako to ide kad su u pitanju moje dijagnoze. Iako sam ranije tu terapiju već uzimala i podnosila je kako tako, ovaj put mi je donela samo velike probleme koje sam uspela ipak na kraju da sredim bez nekih većih posledica, a onda se desio taj prvi bolni napad. Naime bol je bila toliko jaka da ja koja sam navikla da trpim sve i ostanem na nogama, nisam mogla da izdržim. To je bila bol koja obara sa nogu, negde duboko u materici a opet je udarala toliko jako i u noge i u ceo stomak, želudac. Bol koja nije prestajala 24h dnevno, zbog koje sam završila na urgentnom, pa zatim naravno na ginekološkom odeljenu po ko zna koji put. Ustanovljeno je da je to bol prouzrokovana endometriozom i adenomiozom i bila sam puštena kući uz neke savete i dati su mi neki predlozi za lečenje. Posle toga bol bi se ponekad smanjila ali nije prestajala nikad, a kada bi se pogoršala svaki put bi me odveli do UC jer sam svaki put bukvalno padala sa nogu i tako sve u krug. Predlozi su bili razni, da opet primam inekcije koje izazivaj veštački klimaks, pisala sam vam o njima, do toga da možda treba da izvadim matericu, ali sve što sam dobijala bilo je možda, ništa konkretno i svaki put neki novi lek protiv bolova, naravno da nijedan nije delovao pa ih nisam ni pila. Moj život se ponovo pretvorio u pakao ali sada mi je sve to mnogo teže palo i mnogo sam teško podnosila, zbog bebe. Mnogi možda ne znaju ali Ivana maltene odgajam sama, muž mi radi non stop a često je i na terenima, majka mi dođe malo kad može i to je to. On je jedan nemiran i sladak dečko, nema sekund mira i njegovo odgajanje postaje sve teže sa njegovim prohodavanjem, pogotovo što sam ja od onih mama koje svaki dan kuvaju posebne obroke za bebu, sama mu pravim sve, svaki dan. Takođe sve oko stana radim sama, osim kada mama dođe pa sve to odradi umesto mene, nimalo lak posao uz konstantne bolove, složićete se. Pored  toga nažalost, imam i drugih zdravstvenih problema, ali oni nisu tema ovaj put. Ovaj post ne pišem da bih kukala niti išta slično, delim svoje iskustvo sa Vama kao i uvek do sada i izveštavam vas o novim dešavanjima na zdravstvenom polju i uopšteno o tome šta mi se dešava i zašto me nema.

slika skinuta sa neta

Moja poslednja  poseta bolnici bila je sada nedavno i tada sam dobila nešto drugačiji odgovor i najzad neki drugačiji predlog, iako sam sumnjičava prema svemu već postala, na sekund sam pomislila da možda ima neke nade, ali brzo nakon toga sam shvatila da je to opet mač sa dve oštrice , kao uostalom i sve kada je reč o ovim podlim dijagnozama. Taj doktor kod kojeg sam bila poslednji put rekao mi je da preko postoji lek koji se koristi za lečenje i ublažavanje simptoma endometrioze i adenomioze i da je dao dobre rezultate kada je reč o bolovima. Peporučio mi je da počnem da ga pijem 12 meseci bez prestanka, dakle svaki dan, u isto vreme. Naravno radi se  hormonskim tabletama, koje kao što sam rekla kod nas ne možemo naći, ali mi je on objasnio kako i gde mogu doći do njih, pa da ih čak neke apoteke i mogu poručiti za mene. Raspitala sam se naravno o svemu tome u roku od dva dana i saznala da preko apoteke taj lek košta pola nečije plate i u startu znala da ga moram vijati kod nekog od preko. U zemljama EU on se redovno prodaje u apotekama, a u nekim zemljama dobija se i na lekarski recet uz participaciju. Vrlo brzo sam se snašla i oko te nabavke leka i svega ali je ostala u meni nedoumica, šta raditi i da li ga uopšte početi piti, jer njegove kontraindikacije su blago rečeno horor. Znam, svaki hormonski lek ih ima, prošla sam sito i rešeto što se svega toga tiče ali nije isto, bila sam sama i mogla sam da priuštim sebi da padnem u nesvest, da mi pozli, da ne mogu danima da ustanem iz kreveta itd,a sada to nikako ne mogu i ne smem, no shvatila sam da je to verovatno sada jedino rešenje pa sam tako rešila i da počnem da ih pijem pa šta mi bog da. Ako ih ne budem mogla podneti prekinuću terapiju, svakako nakon 4 ispijene kutije mora se ići na kontrolu, a isto tako svaka hormonska terapija mora se piti bar 3-4 meseca da bi se organizam eventualno navikao na kontraidikacije, u slučaju da one nisu nepodnošljive pa da se lek ne može nikako piti. Naravno o svemu tome izvestiću vas opet kroz neki naredni post, iskreno se nadam da ćemo se najzad češće družiti. Pored bebe kao što je Ivan jako je teško naći 5 minuta za bilo šta jer je on po ceo dan aktivan, i kada zaspi ponekad preko dana to traje vro kratko i to moram da iskoristim da poradim kućne poslove, a uveče dok on zaspi ja budem bukvalno mrtva i tako svaki dan, ali ne žalim se na taj umor, najslađi je od svih drugih. Iako mi je porođaj doneo samo nevolje nažalot, da se vreme vrati opet bih učinila isto, Ivan je nešto najlepše pored muža što mi se moglo desiti, i oni me pored svega ovoga drže na nogama i sa najačim bolovima, daju mi snagu i daju mi krila. Takođe želim da se zahvalim jednoj maloj grupici odabranih žena koje su uz mene svaki dan, koje me bodre i daju svu moguću podršku, prepoznaće se one same. Iskreno se nadam da ću nekad imati i lepe vesti da vam napišem povodom mojih zdravstvenih tegoba, a do tada ostaje mi samo da se borim, a vama poručujem da čuvate zdravlje jer sve bez zdravlja je ništa !

Više o samoj dijagnozi Endometrioze ovde.
Povezani textovi  Me VS endometriozaMe VS Endometrioza #2 , Diphereline-hormonalne inekcije, Me VS Endometrioza #3, Adenomioza nova djagnoza 2015cuda su moguca i deda mraz postojiinseminacija-moje iskustvotrudnoca-moje iskustvoporodjaj prirodnim putem uz epidural-moje iskustvo

8 коментара:

  1. Ticko verujem da ce sve biti kako treba i da ce ti lek pomoci.. Dosta si toga prosla, ovo je samo jos jedna prepreka u vasim zivotima.. Ali i to cete prebroditi.. Lav ju ♥

    ОдговориИзбриши
  2. Nikad te nisam upoznala nazalost, ali mi je toliko tesko kada procitam kroz sta sve prolazis. Iskreno se nadam i iz sveg srca ti zelim da se tvoja borba u sledecoj godini zavrsi i da izadjes kao pobednik iz svega ovoga.Zasluzila si svu srecu ovog sveta i nadam se da ces konacno moci da uzivas u Ivanovom odrastanju bez straha da ti ne pozli dok si sama. Iako ne komentarisem cesto procitam sve sto si prosla i divim ti se na snazi i na borbenosti i nadam se da sledece godine neces imati da nastavljas price o borbi i da pises samo o lepim stvarima jer si jedina zena koju poznajem a da je toliko mnogo prosla u svom zivotu. Saljem ti jedan oooogroooman zagrljaj jer si ti za mene najveci borac i najdivnija osoba koja zasluzuje da bude srecna i zdrava.

    ОдговориИзбриши
  3. Tvoja snaga leži u upornosti i sve će to biti dobro sigurno.Najveći razlog koji ti daje snagu da sve prebrodiš je taj mali šmeker koji nas je sve osvojio.Glavu gore kao što to neko kaže "Ko zna zašto je to dobro"

    ОдговориИзбриши
  4. Draga Tijana, znaš da i sama imam problema sa endometriozom (na sreću puno manjih nego ti). Moja terapija je bila stavljanje hormonske spirale (sada će u februaru 5 godina da je imam i moram je zamijeniti). Od kada sam stavila ovu spiralu stanje mi je bolje, nemam bolova, nemam ni menstruaciju, tako da sam zadovoljna.
    Međutim, moja prijateljica ima jako velike probleme sa endometriozom iako isto ima hormonsku spiralu. Očito je sve do osobe.
    Nisam čula za taj lijek koji ti spominješ...nama ovdje kažu da lijeka nema, treba pričekati klimaks da to sve prestane.
    Čudno mi je kako ti se nakon poroda stanje nije popravilo jer hormoni u trudnoći unište endometriozu.
    Drži se i velika pusa Ivanu :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Meni spiralu recimo nisu ni predlagali,verujem da oni znaju zasto. Leka nema ne lazu te, ni ovo o cemu pisem nije lek koji leci endometriozu, nego ublazava ili resava problem bolova dok ih pijes,odlaze operaciju, pomaze da dodjes do prirodnog klimaksa ako uspes itd, klimaks je zaista osim vadjenja materice jedini lek kako tvrde. Napisacu ti sve o tom leku, kod vas puno zena lece njime, i jedini je na trzistu koji je navodno napravljen i lansiran 2011 god u borbi protiv endometrioze. Hvala na velikoj podrsci, saljemo ti Ivan i ja pusu 😘

      Избриши
  5. Draga moja, pratim tvoju borbu s ovom okrutnom dijagnozom skoro pa otpočetka jer se iako u potpuno drugačijim područjima obje borimo sa zdravljem. Ne znam što pametno da ti kažem, osim da čvrsto se nadam da će ti ovaj novi lijek pomoći. Znam kako je teško biti bolesna, a imati dijete. Ali biti će lakše kako bude rastao i bivao samostalniji. Do tada prihvati ili zamoli čiju god pomoć možeš, od majke ili prijateljica, bilo da naprave nešto umjesto tebe ili da se poigraju s Ivanom da se ti malo oporaviš. Ako ti ikada bude bilo potrebno nešto iz Hrvatske ili nešto što ti ja mogu pomoći slobodno se javi.

    ОдговориИзбриши